Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…pa je red. Deder, budite se. Zajebite televiziju, manite se i ostalih ispirača mozga, nego dajte to malo glasnije!
Mogu ja da se bavim sa stotinu žanrova muzike. Ama, koga bih ja lagao kad bih tvrdio da mi je nešto drugo draže od ovoga:
Glasnije, rekao sam! Jeste li pojačali? Idemo dalje!
Mjktibožju, stotinu i devetnaesti rođendan!… A ono o Italiji brisati sa vrpce! To sam ja htio informisati drugove, a to nije za vas!…
I dajmo si poslati građevinare u Bagdad! Pa, mir! Fuj to! …Sad će Peta konferencija u Kolumbu Kolombu… Ma, marš!… Petsto lekara u Tripoli! Čibe!
Eh… A sad na koktel.
Danas je 70. rođendan Boba Dylana. Napravio je pometnju, izvukao se iz nje, smirio se, pobudalio, isplivao, izazvao gnev, opstao u nameri, zeznuo se, spasao, opet prolupao, našao Boga, izgubio Boga, smirio se… I tako ko zna koliko puta. Alal ti vera, Majstore!
Neću da pišem pamflete. Ionako ih niko ne bi čitao, a ionako će ih danas biti na 999 mesta, počev od ovog. Ili ovog. Ili… Idi, pa traži.
Kako ćemo da obeležimo rođendan Najvećeg Prdonje Rocka? Ima stotinu načina, ali je fora da se nađe samo jedan.
Samo da se prisetimo koliko će nas biti kroz oko pola godine… Čekaj malo: a šta taj broj uopšte znači?
Malo infografike za vas. Nadam se da dovoljno razumete engleski da biste uhvatili sve informacije iz ovog video-klipa iz produkcije National Geographica.
Najviše me je dotakla misao “Nije prostor ono što nam treba, nego je to ravnoteža“.
(Via)
Maločas mi je Pura Moca poslao ovaj link, ali to se jedva prepoznaje. Uvertira “Viljema Tela” je nenadmašna po definiciji. Tri, četr:
Nemam pojma ko su ovi ludaci; danas sam za njih čuo prvi put. Vikipedija kaže sledeće (slobodan prevod dok dremuckam srčući kafu):
…Sinfonia je imala neobičan zahtev za pristup: svirači su morali da budu ne-muzičari ili, ako su muzičari, morali su da sviraju instrument koji je potpuno nov za njih.
Blagi Bože, nastupali su i u Royal Albert Hallu. Dakle, kao što rekoh: čisti rock’n’roll.
(Tnx Pura Moca)
Nedelja pre pijace, zna se čime se bavim: lovim lapsuse Zaharija Trnavčevića.
Ovaj je ulovio neko drugi. Nema veze.
Mada, i Uroš Davidović je počeo da se provaljuje. Ali ima on jooooš da uči od Majstora.
Ne znam zašto, ali uvek mi izmiče DVD sa ovim filmom. No, taj početak…
Da se prisetimo sjajnog Karanovićevog filma.
[EDIT 11.3.2012: Nažalost, taj video je povučen zbog žalbe Centar filma. Klip od minut i po. Nosite se u pizdu materinu, bre! Više neću da kupujem vaše DVD-ove.]
I šta veliš, baba, sve ti lepo posle treće rakije? I meni je, i meni…
(Tnx Marinko)
Ovih dana se obeležava 40 godina od premijere kultnog filma Paklena pomorandža (A Clockwork Orange, Stanley Kubrick, 1971). Net je pun informacija, a najzanimljiviju do sada nađenu delim sa vama.
Nema mnogo filmova u istoriji kinematografije koji su tako efikasno polarizovali publiku. Ko god je gledao taj film, završio je sa jakim utiskom, možda najjačim mogućim. Neki se kunu u film; neki ga mrze i proklinju. Ima spomeničara koji tvrde da je taj film kriv za razno nasilje (e, ti su mi omiljeni). Sledeća scena je za njih.
Nastavite sa čitanjem… “Me and my droogs had some milk plus…”
Ovako nešto je mogao samo Žilnik da sastavi u dokumentarac… Nadrealno.
“I posle, kada mu je bilo dosta…” Joj, kada mu je bilo dosta što me je tukao… Eto: otkrili smo odakle potiče ono čuveno “a onda će ti Đura oprostiti što te je tukao”.
Vašoj pažnji predajem ceo dokumentarac “Ustanak u Jasku”, koji je Želimir Žilnik snimio 1973. godine. Film je dvodelni na jutjubu: evo linkova na prvi deo i drugi deo.
Peskadžamba! – veli Tom Waits na ovoj konferenciji za štampu, pa još na kraju pozdravlja nečiju majku.
A da li je, kako reče Nebojša, matori mačak ispao kabalista ili je posredi nešto drugo, ostaće da se pitamo.
(tnx Igor)