Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pazi sad: novi sport!
Preduslovi: 1) nešto malo uobičajene opreme; 2) štogod dobre kondicije u zoni impulsivne snage; 3) nedostatak sklonosti ka racionalnom rasuđivanju. A onda, trening:
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. Mada, postoji realna šansa da posle petsto-šesto hiljada pokušaja pretrčite celo jezero.
Ili da pokušaju u januaru…
Ima ona narodna pesimistička fraza “svi Srbi pod jednu šljivu”. Ako je to tako, onda postoji i optimistička verzija “svi Rusi iz jednog kamiona”. O čemu ja to? Pogledajte.
Eh, kad bi neko bio vredan da prebroji koliko ih je zaista.
Koliko je konzumerizam duboko usađen u suštinu socijalnih normi modernog življenja? Rekao bih da je prilično duboko. I da je neizlečivo. O čemu ja to? Pogledajte.
Nema opravdanja. Reč je, zapravo, o sledećem: smak sveta se već desio, ali nas nisu obavestili o tome putem Ćijukalice, fejZbuka i ostalih resurAsa.
Jes’ reklama, ali jedna od boljih koje sam video poslednjih godina.
Najzad nešto jednostavno i zasnovano na dobroj ideji i prostom triku koji ne košta sto hiljada dolara po snimljenoj sekundi.
Navodno, kanadska policija traži lika koji je vozio 299 km/h autoputem nadomak Vankuvera i okačio svoju vožnju na youtube. Mislim da će moći da mu pljunu pod prozor. Figurativno, to jest – neće ga naći nikad.
Prebacite u HD verziju, bacite sliku preko celog ekrana i pratite broj na plazma displeju levo od obrtometra…
Setio sam se pokojnog Dragiše iz Kikinde… Stigao je s posla u tri i petnaest, ručao i seo na motor sa još jednim drugom. I stigli su na vreme na koncert grupe Gillan u Zagrebu koji je bio zakazan za osam uveče. Istom brzinom kući u Kikindu, na spavanje, pa ujutru na posao. Ah, da: oko 470 km u jednom smeru…
Beše neko romantično vreme… Ovo je toliko benasto da sam oduševljen. 
I sad kad pomislimo kako je sve moglo da izgleda pre šezdeset godina, otkrijemo kako za sve ove godine ništa novo nismo naučili, osim što smo možda utrenirali palčeve na mobilnim telefonima. Nije baš neko dostignuće…
Tražio je svoju izgubljenu ljubav po mnogim dimenzijama. Na kraju ju je i našao.
Možda se odgovor nalazio u samom traženju, kao što neki kažu. Možda cilj ne treba da bude dosegnut traženjem, nego strpljenjem.
Kako izreći osećanja ako su vam ispali zubi?
Uvek postoji način. Ako je ljubav slepa, makar nije gluva.
Uopšte nije reč o tome da li je ljubav moguća. Trik je u tome znate li pravi recept.
A ako je pravi, onda ni prepreke neće sprečiti da se desi neminovni ishod.
Dobro je da je tako.
Živeo je usamljen dok nije našao prijatelja na neočekivanom mestu.
Da, znam: nešto ovako bizarno niste odavno gledali. Nisam ni ja.
Najcrnje od svega: postoje barem dvojica ljudi na koje me podseća junak ovog filma. Sve sa društvom, u nekom smislu te reči.