Današnji zadatak: ilustracija neke dnevne rutine… A gde ćeš bolju rutinu u mom danu od kafe… Mnogo kafe.
Vrteo sam se po nekim foto portalima, pa sam naišao na predlog za fotografisanje: kažu, napravite foto-priču o svom sasvim običnom danu. Elaboriraju oni tako slikanje kroz ceo dan, a to već nisam hteo da pratim. Ali, ako bih bar započeo taj dnevni projekat, šta bi to onda bilo? Na šta najpre pomislim dok otvaram oči kad se budim? Pa, zna se!
I pomislih: kako bi izgledala “krmeljiva” fotografija kafe? Možda ovako:
Da, tako nekako.
Osim što svi koji me poznaju mogu da kažu “ne laži, otkad ti piješ kafu iz tako male šolje?”. Istina živa: cigarete sam ostavio tek tako, a kafu ne mogu. Obe šolje koje koristim imaju ušice u koje mogu da uđu tri moja prsta. A ja imam šaku k’o lopatu. 
Šolja na slici je iz garniture za espreso i upotrebljena je kao arhetipski model. Kafa u šolji nije espreso, nego instant kafa, tačnije trećina popodnevne doze, koju uobičajeno pijem iz šolje koju Jasna kategorički naziva “saksija”.
Čika Bogdan je bio jedan od junaka mog detinjstva. Iako slabog zdravlja, a po godinama bliži mom dedi nego mom ocu, kome je pomagao u bravarskoj radionici u kojoj sam voleo da smetam, bio je vrckavog duha i voleo je moje društvo. Veoma rano je prepoznao u meni sklonost ka knjigama, pa mi ih je donosio, jer sam rano naučio da čitam. Tetka Jucika, njegova supruga, radila je u gradskoj biblioteci, pa je birala za mene i neke knjige koje su prevazilazile moj predškolski uzrast. Oni su najodgovorniji za moju doživotnu ljubav prema knjizi, što je dar na kome nikad nisam uspeo da im se zahvalim kako dolikuje.
