O čemu li je autor ove fasadne figure mislio? Da li je očekivao goluba na vrhu dleta?
Prosto ne mogu da verujem da mu to nije palo na pamet.
Month: May 2011
Najveći model železnice na svetu
U Hamburgu se nalazi minijaturni svet koji raste iz godine u godinu, a već sad sadrži toliko elemenata da je to teško pregledati za jedan dan.
Miniatur Wonderland je čudesno mesto za one koji vole svet umanjenih prikaza. Otpočeo kao plan da se napravi najveći model železnice na svetu, ovaj projekat je odavno prevazišao samo tu ideju. Osvajajući “nove prostore” i razvijajući sadržaj do nivoa detaljnosti koji se graniči sa kompulsivnim ludilom, autori ovih prelepih maketa su uspeli da stvore mesto koje je danas glavna turistička atrakcija grada Hamburga.
Preporučujem vam da sledeći klip pogledate u HD režimu.
Kako nastaju kokice
A sad nešto što još odavno niste imali nameru da znate
Verovatno svi znate da kokice nastaju zagrevanjem zrna jedne vrste kukuruza. A da li ste vi to ikad videli? Mislim, možda ste gledali kako se kukuruz koka, ali to je prebrzo da biste videli detalje.
E, pa evo usporenog snimka u obliku animiranog GIF prikaza.
(ovo sam pokupio ko zna kad i ko zna gde)
Uobičajen dan na poslu
…Osim što su mu tog jutra nešto uši bile začepljene, može biti od promaje…
Dakle, treba li ovaj da časti celu kafanu? Ili da promeni posao?… 
Fotografija dana, 13. maj 2011
Današnja fotka je rezultat nekoliko elemenata koji su se stekli na gomili.
Nakon kratke popodnevne kiše, vazduh je bio neuobičajeno čist i svež. Krenuli smo u nedeljnu nabavku, Jasna je vozila, a ja sam otvorio prozor i fotografisao potpuno slučajne prizore. I nije da nije, uhvatio sam nekoliko zanimljivih kadrova, od kojih sam za fotku dana izabrao ovaj:
A kako je ovo ispalo? Prošlo je već neko vreme, bio sam razbio desni retrovizor na kolima. Bilo je to onog jutra kad se empirijski pokazalo da nije pametno isterivati auto u rikverc iz dvorišta i spavati istovremeno. 
Uglavnom, među nekoliko ekspozicija koje sam uhvatio namerno gađajući sliku u retrovizoru, ova je ispala najzanimljivija. Mozaik je nastao zbog mnogo krhotina koje nisu otpale (jer ovaj retrovizor je montiran u Italiji, a ne u Srbiji, pa nisu štedeli epoksidni lepak). Biciklista tako ispade sakriven, a tekstura ulice čudnovata sama po sebi.
Ova fotka je karakteristična u nizu projekta “jedna na dan” i zato što je to prva fotka uslikana kao JPG, a ne kao RAW snimak. Razlog tome je bio sasvim prozaičan: bafer na mom G6 je kilav, a uključio sam bracketting (višestruko okidanje) kako bih mogao da brzo hvatam kadrove u toku vožnje. Da sam tak oradi osa RAW formatom, ko zna koliko puta bih blokirao aparat dok se bafer ne isprazni. Svojevremeno sam imao jedno iskustvo sa tim, završilo je tako što zbog punog bafera u fotoaparatu nisam uslikao najbolju fotku u svom životu. Ispričaću vam to jednom prilikom.
Ne da zapržimo, nego da malo usporimo
Upravo tako: i usporavanje je korisna stvar u rock’n’roll muzici.
Ali nije da nije, zakuvavam lagano u najavi sledeće epizode projekta “Mojih 125“. Posle ovog hinta, biće obaška i nadasve teško da pogodite o kom albumu ću da pričam sledeći put. 
Za mene je Little Wing najveća balada u rock literaturi, tačka. Istina, ja uvek najpre biram matičnu verziju Jimija Hendrixa. Ali, moćni rif Erica Claptona nije ništa manje ubedljiv, a šmek Hammond “krmače” samo pojačava efekat.
Nastavite sa čitanjem… “Ne da zapržimo, nego da malo usporimo”
Sutra je noć muzeja
Samo prijateljsko podsećanje: u subotu, 14. maja, u periodu od šest popodne do dva po ponoći održava se Noć muzeja kojekuda po Srbiji. Ovo je jedna od najlepših, a koliko znam i najuspešnijih inicijativa omasovljenja kulture kod nas.
Podržite, i to ne samo zato što je red, nego zato što izvesno nema pametnijeg načina da provedete majsko subotnje veče. Povedite u šetnju nekog do koga vam je stalo, držite se za ruke dok se šetate i posetite najbliži muzej koji ima večernji program. Čak postoji realan rizik da naučite nešto. To je rizik koji ja svake godine preduzimam i nisam se nijednom pokajao 😀
U Kikindi je uvek zanimljivo. Izvestiću. Ako mi dozvole da koristim stativ, možda ću čak i fotografisati dok budem tamo. Slutim akutni napad kulturnog ponašanja, pa postoji realna opasnost da ću pitati za dozvolu. Nadam se da neće biti previše svedoka da rastrube okolo moje skandalozno ponašanje.
(Via)
Happy birthday, Stevland!
Nije danas samo Dan Ilije Čvorovića. Danas Stevie Wonder slavi 61. rođendan. Skidam kapu jednom od malobrojnih preostalih genija i šaljem čestitke.
O karijeri velemajstora i njegovima najboljim radovima ću da pričam kad to dođe na red, negde u nizu u projektu “Mojih 125” (čik pogodite koja ploča je posredi). Danas ćemo samo da slušamo fenomenalnu muziku.
Uh, danas ga ima triput više nego na ovom snimku… A ovo beše iz vremena kad je mlađahni Stevie još bio u zaletu.
Montaže pokreta i panoramna fotografija
Jedna ideja izaziva drugu, ta druga navede na čeprkanje po arhivi, i dok dlanom o dlan, eto teme o jednoj – ne, dve tehnike u fotografiji.
Sve je počelo pre nekoliko dana, kada me je Boris, stari sajber drugar čije komentare ćete naći širom Suštine pasijansa, iznenadio šaljući jednu apsolutno zanimljivu fotografiju nastalu montažom. Pazi sad:
Ova petorica na slici 
su… hm… To je Aleksa, Borisov sin. Ne znam previše detalja o ovom junačini, jer ga nikad nisam sreo, ali sećajući se performansi naše Ane kad je bila tog uzrasta, mi smo na mahove zaista mislili da je ima u pet primeraka… No, to vreme je za nas prošlo, a Boris neka trpi; to je i posao svakog ćaleta na svetu. Ovu tehniku sam viđao ranije na raznim foto-portalima (česta je i vrlo efikasna u sportskoj fotografiji). No, da prepustim autoru reč o ovom radu:
Nastavite sa čitanjem… “Montaže pokreta i panoramna fotografija”
Nekad je ovo bio Dan bezbednosti
Zbog prirode bivšeg praznika, ovog prepodneva imamo ekstra program.