Month: July 2011

Fotografija dana, 19. jul 2011

Tema koja me već nedelju dana čeka na stolu. Počelo da se rasipa, a usput mi palo na pamet i još nešto.

Sedim tako tokom popodneva sa Jasnom i kafenišem, a na njenom laptopu krenuo screen saver. Mi na svim mašinama u kući držimo onaj obrtač fotki koji stiže uz program Google Picasa, a kolekcije koje se obrću su one koje čuvam nakon surfovanja po foto-portalima kao što su PhotoSig i 1x.com. U jednom času, iskoči fotka: u veoma krupnom planu, vide se dva prsta koja osvetljavaju šibicom neku knjigu. Šibica samo što nije dogorela.

Bilo mi naspelo da ponovim tu scenu, jer znam da je i inače teško snimiti plamen sveće ili šibice – potreban je spot metering, merenje svetla samo na plamenu, a koliko će svetla biti okolina  – uglavnom zavisi od postprodukcije, jer dinamički opseg većine malih digitalaca poput mog ne izdržava razliku. Izazov je već bio na visini. Ali, knjigu sam već imao pre manje od nedelju dana…

I setim se šake novčića, i starih i novih, koji već duže vreme čekaju da dođu na red za slikanje u nekom aranžmanu, pa kakav se desi. A pride, našao sam neke presete za Lightroom koji asociraju na boje i kontraste iz filma ‘300‘… Ala se sve ulučilo na gomilu…

Fotografija dana za 19. jul 2011.

Fakat, jedini zadatak koji sam sebi dao beše da iskombinujem polaznu ideju sa elementima o kojima razmišljam (šibica, šaka novčića, novi preset). Efekat mi je po volji: patina na novčićima je nestala, boja je ispala kao da su to zlatnici, a maličak vinjete nije smetao.

Mišn akomplišd sa tačno dvanaest potrošenih šibica. Hot smile

Podsetnik

Zadržite osmeh na licu i tako prikrijte patnju sopstvenog nedostatka želje za borbom protiv ljudske gluposti.Iz razloga koje nisam u situaciji da navedem, prinuđen sam da podsetim vas, redovne posetioce, na osnovnu premisu ovog bloga. Ovo je čisto kopiranje jednog od osnovnih akata Suštine pasijansa. Takoreći plagijat. Nekad se govorilo “original falsifikata”, ali to je neka druga priča.

– * –

Nije da su drugi željni da saznaju više. Većina nije, jer ponekad je tako jebeno teško obraćati pažnju na detalje. Većina su krdo. Ne žele da znaju više ništa. Čak ni ono što su nekad mislili da znaju. Razmišljanje je najteža disciplina poznata ljudskom rodu i zbog toga tako malo ljudi uopšte pokušava da razmišlja. I opet, većina se nada da neće nikad morati ni da pokuša.

Nastavite sa čitanjem… “Podsetnik”

Glava 9: Divlja svinja

Sve troje jure k’o divlja rijeka,
odjednom- evo- kaljuga neka.
Divlja se svinja u njojzi banja,
pospano škilji i – jelo sanja.
– Hr-nji, junaci, sumnjiva trka,
negdje se, valjda, bogovski krka?!
– Poskoči svinja, uz mnogo graje,
a vuk joj na to odgovor daje:
-Tražimo razlog, blatnjava zvijezdo,
zašto jež voli rođeno gnijezdo!
-Rođeno gnijezdo! Tako mi sala,
za pola ručka ja bih ga dala!
Poći ću s vama jer volim šalu,
hoću da vidim ježa- budalu!

Spontane PR tehnike su dovele do toga da sto puta ponovljena glupost postane pametna izjava.

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Fotografija dana, 18. jul 2011

Zanimljiva tema, prihvatanje izazova i – rešenje na kvarnjaka. Priznajem, bio sam lenj.

Ovog puta, izvinite, malo više priče pre fotografije. Kome se ne čita, neka skroluje do dna.

Sinoć sam na jednom blogu posvećenom fotografiji čitao o nekim predlozima za ideje koje bi trebalo da animiraju posvećenike. Jedna od ideja beše baš ova koju neumorno sprovodim svakodnevno skoro već četiri meseca – projekat “jedna na dan” ili “mojih 365”, kako ko voli da ga nazove. Beše još dobrih ideja, na primer za ljubitelje ulične fotografije: odaberite jedno mesto, stavite fotoaparat na stalak, pa štopericu u ruku i slikajte svakih n sekundi (recimo, svakog minuta); hm, ovo me je podsetilo na naviku glavnog junaka u filmu Smoke – sećate li se šta je Auggie radio svakog jutra tačno u 8:00? Još zanimljiviji predlog: krenite sa neke karakteristične tačke u gradu, gde ćete napraviti neku fotku. A onda krenite u šetnju, brojeći korake. Posle stotinu koraka, stanite i nađite najzanimljiviji kadar koji umete, šta god to bilo. A onda još sto koraka, pa još… Dok vam prija šetnja. Ili: ograničite se na 36 ekspozicija, kao nekad sa jednom rolnom filma, i u intervalu od ujutru do uveče napravite foto-reportažu na temu koja asocira na najinteresantniji novinski naslov koji budete ugledali kad priđete kiosku.

Beše još toga, ali već prepoznajete obrazac: smislite neku ograničavajuću šemu, a zatim pokušajte da razvijete maksimum svoje kreativnosti dok fotografišete poštujući nametnuti zadatak. Ove vežbe su dobre, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog poente onog vica u kome Bosanac izjavljuje da su za najveći mogući merak potrebne tesne cipele – joj meraka kad ih sazuješ!…

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 18. jul 2011”

Glava 8: Medo

Dok jure dalje brzo k’o strijela,
srete ih medo, prijatelj pčela.
– Sumnjiva žurba – medo ih gleda –
možda ste našli jezero meda?
– Ne, nego maštu golica moju,
zašto jež voli kućicu svoju.
-Kućica, glupost! Moje mi njuške,
svoju bih dao za gnjile kruške.
Za sati meda dat’ ću je svakom!
govori medo na jelo lakom.
-Poći ću s vama, jer volim šalu,
hoću da vidim ježa – budalu!

Uz šalu vreme leti. A i manje misliš na to da si gladan...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Kako se sklapao Chevrolet 1936. godine

Malo je duže, ali je zanimljivo ako imate sklonosti ka tehnici…

Ovaj film je snimljen u pogonu Chevroleta u mestu Flint u Mičigenu, 1936. godine.

Iako prvi put sastavljene još za potrebe proizvodnje Forda T na početku 20. veka, složene proizvodne linije su bile čudo tokom dugih godina. Tako je bilo, izvesno, sve dok proizvodnja ratne opreme na brzim linijama tokom Drugog svetskog rata nije postala uobičajeni koncept, a visoki kapacitet proizvodnje nije postao norma u fabričkim halama.

Ovaj video klip posmatrajte sa tog stanovišta. Iako postoji svojevrsna poetika u ovom fenomenalnom filmskom zapisu, slabo skrivena namera autora filma (zapravo, naručioca) jeste da demonstrira silu svoje proizvodne moći.

 

Najviše me fascinira onaj niz presa. Ovde ima više manjih, mada ne vidimo zaista kolike su one. Prava stvar bi bila videti onu gigantsku presu koja je šezdesetih godina montirana u pogonu Daimler-Benza u, beše li, Štutgartu. Sećam se samo da je reč o nekakvim hiljadama tona proste mase, obaška hidraulična sila. Pritisak te prese ne samo da je izvlačio željeni profil, nego je praktično jednom pritisku stvarao otkivak. Karakteristike otpornosti tako obrađenog lima na rđu su bile uzor u masovnoj automobilskoj industriji pre nego što su elektrolitički nanosi mikrofibera preuzeli bank…

Fotografija dana, 17. jul 2011

Lajtmotiv današnje fotke je “kreni na teren na vreme”. Da sam krenuo deset minuta ranije, bilo bi značajno drugačije…

Posle jučerašnjeg uspešnog dana za fotografisanje, danas je opet krenula neka sparina, a dobro raspoloženje je opalo kao da ga nije ni bilo. Već na pijaci smo se skuvali… Fotku dana sam odložio za predveče, jer ono što sam uhvatio na pijaci nije zadovoljilo ni osnovne kriterijume…

Kandidata za scenu sam našao pred kućom: hteo sam da uhvatim šljive u zrenju na grani. Evo izabrane fotke:

Fotografija dana za 17. jul 2011.

Koja priča čini pozadinu ove diskutabilno uspešne fotografije?

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 17. jul 2011”

Zašto neću da popustim nasilnicima nad jezikom

Dve su stvari presudile da objavim ovaj tekst. Jedno je moja izmenjena odluka da nakon nanesene lične uvrede zastanem u besmislenoj raspravi; kad bih stao, ispalo bi da ja grešim. Drugo je moja organska potreba da se usprotivim licemerju.

U ime nedavne tvrdnje najpoznatijeg mokrinskog kvazi-intelektualca po kojoj je jednako ispravno napisati (i reći) “mađarski” i “madžarski”, odlučio sam da mu prištedim nešto malo novca za kupovinu novog izdanja Pravopisa i da odande prepišem član 33 koji se nalazi u poglavlju o glasovnim promenama i koji osporava valjanost te tvrdnje.

Ali, da krenem redom.

Ovaj na slici je onaj makaronac iz Austrije, a ne moj sagovornik. No, obojicu krasi vanredna i nadasve principijelna istrajnost u očuvanju izrečene tvrdnje. Jedino što makaronac nije pokušao da sakrije tragovre za sobom.Kasno sinoć, u jednoj grupi na Fejsbuku, jako me je nažuljalo to što je jedan diskutant uz zanimljivu arhivsku fotografiju iz doba pre Prvog svetskog rata, koju je sam postavio, upotrebio imenički pridev “madžarski” umesto “mađarski”. Takav oblik glasovne promene je arhaičan i danas se smatra neispravnim, na šta sam upozorio diskutanta. Usput, takvo iskrivljavanje glasovne promene, ako je namerno, ponekad ima konotacije provokativne uvrede pripadnika mađarske nacionalne manjine, a tako nešto doživljavam i kao ličnu uvredu – ne zbog sebe, nego zbog svojih decenijama vernih prijatelja, među kojima ima i Mađara.

Moja opaska je, po svoj prilici, dirnula u ego autora poruke, koji je izneo tvrdnju da nijedan oblik nije pogrešan.

Nisam bio začuđen tom reakcijom, jer je dotični poznat u širim krugovima u mom gradu kao neko ko ne voli da mu se oponira. Čak, bivao sam lično upozoren na to u par prilika kad sam se kanio da mu repliciram na neke teme. No, oreol intelektualca, koji dotični gospodin sa očiglednim trudom održava oko sebe, predviđa i ponašanje intelektualca, verovao sam naivno. Pravi intelektualci koje poznajem (i od kojih sam naučio toliko da danas ne umem da premerim) po pravilu su ljudi koji će uspravno dočekati i prihvatiti ukazivanje na omašku ili grešku koju su napravili, ponekad čak ne štedeći reči zahvalnosti zbog skretanja pažnje na nju.

Ljudski je grešiti, setiće se svako kome je ljudska priroda objašnjiva rečima.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto neću da popustim nasilnicima nad jezikom”

Idealno glupiranje za nedelju popodne: 241543903

Ovo postoji odavno. Poenta je da se održava, jer od opstanka ovog projekta zavisi sudbina civilizacije.

Stvar je prosta. Niko ne zna kako je započeo projekat numeričkog imena 241543903, ali mnogi znaju da je projekat preživeo do dana današnjeg. Po nekim verzijama, sve je počelo 2009. godine na portalu Tumblr kao projekat za zamlate i to je započeo neki umetnik po imenu David Horvitz.

Prosto je: svi su pozvani da pošalju fotografiju sebe sa glavom u zamrzivaču, tako da usput obeleže fotku brojem 241543903. Zašto baš taj broj, to više niko ne zna, ali niko se nešto ni ne trudi da pronikne u značenje tog, inače, beskorisnog broja.

Fokus projekta danas je oličen na Google pretrazi slika. Evo, ovako kao na linku ispod ovog teksta.

Predlog aktivnosti za nedelju popodne: projekat 241543903!

Budete li se fotografisali sa glavom u boksu za led u vašem frižideru, ja perem ruke od vaše inicijative. Ali, ako ste se već potrudili, nađite neki portal na netu koji uredno koristi obeležja (tags) i postavite broj 241543903 kao obeležje.

A zašto biste to učinili, pitate? Nemam pojma! Đ! DŽ! Svejedno! Ispravno je i jedno i drugo!

Jeste, ima nas koji bismo mogli da učinimo to. Ja ne, nema potrebe. Severac duva ka meni, pa mi je već hladno. Štaviše: zaledio sam se. Brrr, ama… G…. mi se u d….. smrzlo.