Month: March 2012

Jon je frustriran

(Phishing… Eh, ovo radim prvi put.)
Nećeš ti meni zapovedati, reče Jon, uze fotoaparat u ruke i ode da sačini seriju HDR fotografija o beogradskim obalama, ovog puta na potezu od Ade Ciganlije do Umke.

A prezime? Kao da sam neki grof iz Lihtenštajna ili fudbaler iz Belgije, bože me sakloni!– Nesmotreno. To je bilo nesmotreno s vaše strane – reče Jon Vegge Knoor from Hasselblad inspektoru Đurađu Talaševiću, koordinatoru programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala. – Manje-više za mene, nego moja porodica… Ajde što ste me smestili u Višbaden i što sad više ne smem da idem u Makiš da fotografišem, nego toliko ime, molim vas…

– Ali, zovete se Jon, to i nije tako retko rumunsko ime…

– Jon! Jon? Kakvo je to ime? Rumunsko? A prezime? Vegge Knoor from Hasselblad! Kao da sam neki grof iz Lihtenštajna ili fudbaler iz Belgije, bože me sakloni! Mogli ste da otvorite bilo koju stranicu u telefonskom imeniku gde su Petrovići, Markovići, Jovanovići, Mihajlovići, šta ja znam, pa da tamo nabodete neko ime žmureći!

– Varate se, dragi Jone Vegge Knoor from Hasselblade! Vaše novo ime, dokazano je naučno, nije moguće zapamtiti osim ako ne prođete specijalni jednonedeljni kurs u okviru programa za zaštitu svedoka. A kad nema pamćenja imena, nema ni rizika da će vas neko provaliti! Istina, ljudi su sad prilično progledali otkad smo kandidat za ulazak u Evropu, gledao sam na televiziji, rekao naš predsednik u dnevniku, ali opet će biti teško da registruju i upamte ime “Jon Vegge Knoor from Hasselblad”. Naučno dokazano, kad vam kažem!

Nastavite sa čitanjem… “Jon je frustriran”

Slučajevi (26): Istorijska epizoda

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu.

– * –

Istorijska epizoda

Ivan Ivanovič Susanjin (upravo ona istorijska ličnost, koja je svoj život dala za cara i kasnije bila opevana u Glinkinoj operi) navratio jednom u rusku krčmu, seo za sto, i zatražio krmenadlu. Dok je gazda pekao krmenadlu, Ivan Ivanovič je zubima zagrizao svoju bradu i zamislio se; imao je takav običaj.

Žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu. Ivan Ivanovič je bio gladan i, po običaju toga vremena, uhvati krmenadlu rukama i poče da je jede. Ali, žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je tako halapljivo navalio na krmenadlu, da je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

I eto, baš ovde se i desila nezgoda, jer nije prošlo ni petnaest trenutaka, a u trbuhu Ivana Ivanoviča počeli su jaki grčevi. Ivan Ivanovič odskoči od stola i pojuri na dvorište. Gazda je bio povikao Ivanu Ivanoviču: “Gledaj, kako ti je iščupana brada”. Ali, Ivan Ivanovič je, ne obraćajući ni na šta pažnju, bio već istrčao na dvorište.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (26): Istorijska epizoda”

Hrana u busu

Pazi, ne mora da ide u lov, bre!

ma, ne, brate, ne crnkinja, bre – crnacE, pazi, juče baš žvagu u busu samo tako. Tu sam negde staj’o kod prednjih vrata, jedva se držim. A čamuga neki sedi, nabio neke uške, trešti mu mjuza. E, al’ pazi, pravi čamuga, ono crn skroz, nema kod njega tehnika i slično. I sad fora na nekoj stanici tu kao uđu neki, neki izađu i sad tu ušla i neka riba, vidi se trudnjača, ono stomak do zuba. I čamuga ‘ladno skine uške i na srpskom doziva ovu ribu da sedne. E, al’ fora riba kucala onaj busplus i za to vreme neka baba uletela tu gde je čamavi ustao. I zabole babu. E, a fora je što je baba ružna, čovek čašu o čelo da joj ne razbije, bre. I tu sad čamuga vidi ono džabe ustao, ova trudnjača i dalje stoji, baba se udomila k’o Šotra na RTS-u i kaže na srpskom babi da je ustao da bi sela ova trudna riba, a ne matora lujka. E, a baba ga iskulira kao sine vrati se ti u to tvoje pleme, ovde u gradu se ustaje starima, a ne mladima. A fora čamuga joj kaže ono kao u mom plemenu se ustaje trudnjačama, a matore babe jedemo za večeru.

Fotografija dana, 5. mart 2012

Boktemazo, da li je moguće da predmet fotografisanja može da izazove ovisnost poput teških droga?…

Prošle noći sam izginuo radeći neki hitan posao, legao sam u zoru i to bdenije mi nije prijalo. Spavao sam manje nego što bi trebalo i u nevreme, pa kako sam ustao, tako sam nastavio da radim i to je trajalo do večeri. Primetili ste, uostalom, da nije bilo ad hoc priloga tokom celog dana… Tako je to ponekad.

Kasnije uveče, pomerao sam nešto po stolu i u jednom času mrežica sa klikerima mi se našla u rukama… Hmm… Naaah, obećao sam da neću. Ma, dobro, samo sam pomislio… A onda, pomerao sam neke oprane sudove i u ruci mi se našla tek oprana teglica od nekih grčkih maslina, tačno protiv svetla na radnom delu. I sasvim slučajno opet pogledam ka klikerima… I tako…

Fotografija dana za 5. mart 2012.

Eksperimentisanje je bilo potpuno bez plana i programa. Gurao sam svetiljke u klikere, osvetljavao sa svih strana, podmetao crveno svetlo, pokušavao da kontrolišem pregorevanje, varirao pozadine bez onih šarenih papira… Od trideset ekspozicija, pola sam izbrisao jer uopšte nisu valjale. Od preostalih sam na kraju izolovao pet, onda sam napravio pauzu za čaj i tada brzo izabrao jednu od njih koja mi se na prvu loptu učinila zanimljivom. Bum, tras, gotovo. Mišn akomplišd. Rolling on the floor laughing

Idemo dalje. Još samo malo. Poslednja u ciklusu je za 24. mart…

Fotografja dana, 5. mart 2012

Phishing, koliko može da bude teško?

Ovde treba da ide neki tekst… koji bi trebalo da govori o tome kako su Kinezi preplavili svet… tekst koji bi mogao da dobije i nostalgične tonove… o vremenu kada su igračke bile retke, i vredne, i kvalitetne… kvalitetne, možda to pre svega.

Ali sve to nema realnu svrhu. Umesto nje, prilaže krajnji rezultat. Ako nikada niste videli vrh ledenog brega sada je prilika:

Vrh ledenog brega

Ne znam za sebe, ali što se Kineza tiče nemam sumnje: mišn akonplišt.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografja dana, 5. mart 2012”

Slučajevi (25): Lovci

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni sa kim da razgovara.

– * –

Lovci

U lov su pošla šestorica, a vratila su se samo četvorica.

Dvojica se nisu vratila.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni s kim da razgovara. Kozlov je uporno pratio u stopu Oknova i dosađivao mu je raznim pitanjima, čime je Oknova i izveo iz takta.

Kozlov: Hoćeš li da zapališ?

Oknov: Ne.

Kozlov: Hoćeš li da ti donesem, eno, onu tamo stvar?

Oknov: Ne.

Kozlov: Možda hoćeš da ti ispričam nešto smešno?

Oknov: Ne.

Kozlov: Pa, hoćeš li da piješ? Eto, imam ovde čaj sa konjakom.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (25): Lovci”

Fotografija dana, 4. mart 2012

Baš volim kad zamislim nešto, pa ispadne baš tako, iako do sada nisam ni pokušavao slično.

Fotografisanje u pozorištu je kategorija za one koji imaju fotoaparate. Mislim – prave fotoaparate, ISO 800 bez zrnca šuma i tako to. Ja se samo ponekad usudim da koristim ISO 200 ali samo ako ne lovim detalje i ako može da se priča o prihvatljivom šumu – a i tada tek naslućujem šta uspeva, a šta ne.

Imam iskustva u slikanju scene; probao sam sve i svašta sa ograničenom opremom; nalazio sam rešenja kad to nije bilo tako lako. Poslednje što sam radio i učio ponešto usput beše Jazz & Blues festival u Kikindi prošlog novembra (ovde, ovde, ovde i ovde). A u nedelju uveče smo pohodili isti prostor, sala pozorišta u Kikindi, gde je nastupio beogradski plesački ansambl Celtic Rhythm, specijalisti za irski ples.

Zbog stotinu peripetija, nismo nabavili ulaznice na vreme, pa smo uhvatili mesta na početku trećeg reda – nije strašno, ali nije ni bogzna šta. Poneo sam fotoaparat na koncert sa namerom da uhvatim pokret igrača u koliko-toliko stabilnom ambijentu. Problem je u tome što i sa ISO 200 moram da izdržim 0,1-0,3 sekunde da slikam iz ruke – što se ni teoretski ne radi kad nemaš na raspolaganju stabilizaciju slike – a ja je nemam.

Uspeo sam.

Fotografija dana za 4. mart 2012.

Kad gledam šta sam sve uhvatio u tih dvadesetak ekspozicija, koliko sam ih napravio, mogu reći da sam izveo mission impossible, a kamoli da sam ostvario nameru. Ova ekspozicija je trajala 1/6 sekunde (u prevodu 0,1666) i izveo sam je iz ruke. Stabilnost sam postigao oslanjajući aparat na lice (radio sam kroz tražilo) dok sam sedeo stabilno. I dobio sam tačno ono čemu sam se nadao: igrače u akciji i dovoljno mirnu ruku. Mišn akomplišd. Open-mouthed smile