Month: July 2012

Jedna na dan (116): 25. jul 2012.

Ovu sam isprogramirao još dan pre. Znao sam šta hoću od fotke, a takođe sam znao da će mi nedostajati škrge za disanje u danu koji je upravo ostao za nama…

Trafo-stanica preko puta moje kuće je postala komadić urbanog rugla u mojoj (inače mirnoj) ulici. Dok sam se juče zabavljao slikajući barice kiše na ulici, zapao mi je za oko neobičan raspored svetla u jakom kontrastu. I tad sam zamislio da bih mogao da napravim neku obradu nalik onim na danas popularnim foto-portalima za mobilne platforme (Instagram, Pinterest i slični). Petljao sam tamo-amo i brzo došao do rezultata koji je odgovarao toj atmosferi:

Jedna na dan, 25. jul 2012: Komadić urbanog rugla u mojoj ulici

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (116): 25. jul 2012.”

Dobra stara vremena

Za kajsije kažu da su rajsko voće. Slažem se s tim, mada se to govori i za jabuku, i za paradajz, i za mnoga južna voća…

No, dobro. Za ovaj prilog ćemo se držati teze da je kajsija rajsko voće. Kako, posledično tome, nazvati domaći džem od kajsija? Ima li reči u srpskom jeziku kojim bi se on mogao opisati? Ima li reči u srpskom jeziku koje donese razočarenje kada ovaj džem ne uspe?

U davna vremena Krajem prošloga veka sam kô Vuk od Filipa zapisao recept za domaći džem s namerom da nastavim tradiciju; kajsija – rajsko voćedoduše ne na relaciji deda-otac-unuk/sin, nego na relaciji baba-unuk. Izrazi tipa “tri šake šećera” sigurno ne doprinose preciznosti recepta, ali u tome je valjda i draž domaćeg džema. Bilo kako bilo ukućanima se krajnji proizvod svideo, a Matori je promptno izrazio želju da i on oproba svoje kulinarsko umeće. Da ne dužim priču, ubrzo se špajz sjajio od silnih tegli sa slatkim sadržajem. Nikome ni na kraj pameti nije bilo da fotografiše police; verujem da bi i dan-danas slika bila za izložbu.

Nastavite sa čitanjem… “Dobra stara vremena”

Школа лошег превода (3)

Овог пута није музички цитат, него нешто из живота, или бар близу њега (новосрпски: близу истог таквог). Наишао сам на банкарски оглас који је промакао мојим чистачима реклама.

Дакле, полазни текст гласи:

Special credit card balance transfer offer ends June 30!

Оно, знамо да у енглеском, ако су две именице једна до друге, прва у ствари изиграва придев другој. Кад их има три, више се не зна тачно, да ли је прва другој а онда прве две заједно трећој (шематски, (а+б)+в), или друга трећој а онда прва њима заједно (тј а+(б+в)). А овде имамо придев, пет именица и глагол. И нешто после глагола… Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (3)”

Hodanje po vodi

Pazi sad: novi sport!

Preduslovi: 1) nešto malo uobičajene opreme; 2) štogod dobre kondicije u zoni impulsivne snage; 3) nedostatak sklonosti ka racionalnom rasuđivanju. A onda, trening:

Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. Mada, postoji realna šansa da posle petsto-šesto hiljada pokušaja pretrčite celo jezero.

Ili da pokušaju u januaru…

Jedna na dan (115): 24. jul 2012.

Odavno sam se nadao da ću uspeti da izvedem ovako nešto. Samo sam čekao kišu…

“Idem do grada”, reče Jasna oko podneva, “treba li ti šta?”, pitala je. Kupi mi kabanicu, rekoh. Svakako nam treba kao deo opreme u kolima za put u avgustu, a imam i neke namere već danas… A kad je kabanica doneta kući, uzeo sam veliku žutu najlon-kesu, prosekao joj dno, zakačio tu stranu gumicom oko objektiva do zonerice, a ruke na aparatu su taman imale dovoljno mesta u kesi od nazad. Izašao sam u dvorište na najveću kišu, pa opal’. Storm cloud UmbrellaLightning I evo rezultata:

Jedna na dan, 24. jul 2012: Kiša!

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (115): 24. jul 2012.”

Kiša kao lajtmotiv za pesmu

Danas pada kiša. Da mi je neko rekao da ću se toliko obradovati kiši, ispratio bih ga nekom od parola iz srpskog mitološkog rečnika. Ovako, šta mi drugo preostaje nego da zapevam na kiši.

Nema potrebe za pričom: ovo je klasik. Ali ako se neko namrštio zbog izbora, evo kišovitih alternativa.

Nastavite sa čitanjem… “Kiša kao lajtmotiv za pesmu”

Google u slavu Amelije Erhart

Danas je tačno 115 godina od rođenja jedne od najpoznatijih žena dvadesetog veka i Google je u to ime postavip prikladan doodle. Toliko se dokazivala sebi i svetu da je svoj avanturizam platila glavom. A nije da nije, i drugi su je bodrili…

Amelia Earhart (1897-1937) je bila pionir vazduhoplovstva. Avanturističkog duha i puna hrabrosti preko crte pameti, postizala je mnoge rekorde: bila je prva žena koja je sama preletela Atlantski okean, a takođe je prva je osoba koja je sama preletela od Havaja do kontinentalnog dela SAD.Google u slavu Amelije Erhart (1897-1937)

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Amelije Erhart”

Jedna na dan (114): 23. jul 2012.

Da ne ostanem dužan onom kučetu… Uotalom, oko ove fotke sam morao dobro da se potrudim…

Mimika je kućni ljubimac porodice mog kuma. Veoma joj prija boravak na Tisi, a pokazala je priličan afinitet i za vožnju čamcem. Klempava kao i svaki drugi oštrodlaki jazavičar, pravila je ceo spektakl kad usmeri njušku spram vetra, pa joj se uši dignu i tad liči na gremlina. Vampire bat Dao sam sebi u zadatak da je uhvatim u takvom položaju ušiju, što se pokazalo kao teško. Ali, uspeo sam:

Jedna na dan, 23. jul 2012: Mimika

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (114): 23. jul 2012.”