Month: September 2012

R.I.P. Herbert Lom

Juče je preminuo Herbert Lom, engleski glumac češkog porekla. Taman je napunio 95, što su čestite godine. Pošto vi sad ne znate ko je to, a usput ću i ja vama da priznam da ne bih znao da nisam imao pomoćne reference, hajde da kažemo ovako: bez obzira na to što je imao dugu i izuzetno bogatu glumačku karijeru, svi odreda ga znamo kao legendarnog inspektora Drajfusa iz filmskog serijala Pink Panther, čoveka koji je doživeo nervni slom zbog inspektora Kluzoa.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Herbert Lom”

Jedna na dan (180): 27. septembar 2012.

Tačno pola godine otkad imam DSLR. Šetao sam po poljima u okolini, malo slikao popodnevne motive u ataru i razmišljao o tome gde sam stigao kao fotograf i kuda mi valja dalje ići…

Kada bih ozbiljno tražio odgovor na to pitanje, verovatno bih zapeo mučeći se. I zato sam se našao u čudu kada je dobar prijatelj do čijeg mišljenja mi je stalo, čika Kole po zanimanju, u dve-tri rečenice ogolio moj trenutni status u nastojanjima da postanem bolji fotograf: “Slutim da, kad bi hteo, mogao bi da ušniraš opaku dokumentarnu fotku. I ako dozvoliš, budi spontaniji u izboru motiva… Kapiram ja da ti “vežbaš”, no si ti svojim fotografskim obrazovanjem uveliko to pretekao.”

Eh… Napuca čovek iz voleja i zabi u gol, pravo u rašlje. Pa, u to ime, evo jednog spontano odabranog motiva, ipak ne dokumentarnog, nego onako, baš likovnog. Nisam mogao da se pomerim dalje tokom šetnje dok nisam sastavio ovaj kadar:

Jedna na dan (180), 27. septembar 2012.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (180): 27. septembar 2012.”

Hodaj kao džin

Krajem oktobra izlazi novi, drugi po redu ove godine, album koji Neil Young pakuje sa grupom Crazy Horse. Posle onog ludila Americana, sledeći album sadrži autorsku muziku i zove se Psychedelic Pill. Ne želim da znam je li zaista istina ili samo pretnja da prva stvar na albumu (dupli CD) traje skoro pola sata…

Kako god, evo prvog, nedavno predstavljenog spota sa tog albuma. Odšrafite te zvučnike i poslušajte.

Kako mu uspeva da održi toliko energije i dobrih ideja na gomili, ostaće mi zauvek nejasno… Ludak! Eto kako! A kad je neko lud, tu nema pomoći. To što Neil Young danas radi predstavlja istoriju uživo.

Jedna na dan (179): 26. septembar 2012.

U danu za mnom, dve promene su se desile u mom bavljenju fotografijom. Jedna od njih je dramatična, a druga je simbolično najavila dolazak hladnih dana…

Radeći nešto na poslu, izgubio sam ritam ranije planiranog sešna van kuće; ali, sve računam, i sutra je dan… Međutim, danas sam pokrenuo jedan važan eksperiment.

Elem, danas sam odlučio da poslušam preporuku dvojice svojih prijatelja, ozbiljnih fotografa, i da pređem na merenje svetla i postavljanje fokusa mimo okidača, kao u doba kad smo to nekad radili pešice. Ushićen tim zahvatom, kad sam podesio fotoaparat da radi tako, umlatio sam nekoliko scena za svojim radnim stolom, tek da osetim promenu. Jedna scena mi je odavno na pameti, pa sam je proterao kroz svoj novi hodogram za prebacivanje monohromatski oblik.

Jedna na dan, 26. septembar 2012: test novog sistema merenja svetla i postavljanja fokusa

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (179): 26. septembar 2012.”

Вршидба праксе

Мом оцу је стигао позив. Пошто је мало матор за те ствари, оставио ми је да га погледам. Неко предавање о здрављу, уз бесплатну вечеру.

Хм… звучи сумњиво. Дођем, погледам, на коверту печат неке фирме, дакле јесте сумњиво. Питам се већ шта ли то продају. Осим здравља, наравно.

И ево позива преда мном, на столу. Скоро да не знам одакле да почнем. А, да, од гуглања. То је компанија Хигму из Чантавира, чији лого је радила нека векторска фирма из Мађарске, с којом су у некаквој групи са гомилом других фирми одатле, а из чијих имена нисам доконао око чега су се то груписали (осим мајстора за израду логотипа). Агрегатори веле да се баве “неспецијализованом трговином”, да фирма ради али је у некаквој врсти блокаде рачуна, но то су агрегатори, њима није веровати, они знају о свакоме по ништа, не проверавају, не освежавају, то је туто бајато.

Нађем тако и сајт саме фирме, на чистом енгрпском:

а можда је требало да га читају мађарски, цомпоњ?

Од целе фирме… укупно једна особа је видљива, ем члан ем директор. Имао бих ипак целу једну примедбу, исту коју сам упутио критичарима тендера (оног вагона с угљем што се качи иза локомотиве) за бусплус, којима се није свидело што је конкурс био само на ћирилици: ако хоћете да послујете негде, а не знате језик, каква сте ви фирма ако вам је скупо да платите преводиоца? У овом случају, ако се у Чантавиру говори претежно мађарски, ако сте фирма, платите лектора да не изгледате шантаво. Nastavite sa čitanjem… “Вршидба праксе”