Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ovaj video-zapis vam puštam u čast Branislava Brajana Rašića, fotografa iz Londona, a rodom iz Beograda, nakon što je osvanula vest da će on biti jedan od dvojice zvaničnih fotografa na koncertima grupe The Rolling Stones… Prvi koncert je upravo večeras.
Bravo, majstore! Znam da ćeš biti na visini zadatka. Želim ti barem jednu posebno dobru fotku. Što se tiče “samo” dobrih i odličnih fotki, ne brinem se uopšte: već znam da će ih biti puno.
Iz dvojke u keca, što bi rekli oni jadnici što vise po kockarnicama.
Prođe i treće, poslednje veče XI Jazz & Blues festivala u Kikindi. Ovog puta bluzeri… Pošto je ovo rubrika o fotografiji, a ne o muzici, biću pristojan i prećutaću šta mislim o domaćem bendu sa stranim imenom. No, jedan bend iz New Orleansa je dobro potprašio…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (239): 24. novembar 2012.”
Pazi na vreme.
Kombinovanje akcije i svetla predstavlja jednu od zanimljivosti fotografisanja na živim svirkama. Tu igru sam apsolvirao odavno, a uvežbavao godinama u raznim prilikama. Ovog puta, sastavio sam čestitu opremu i priliku na zicer: fotka pred vama je nastala u petak uveče, tokom druge večeri XI Jazz & Blues festivala u Kikindi.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (238): 23. novembar 2012. (ret)”
Pesma koju danas slušamo posebno je važna za mene. Ne samo da je to bio prvi veliki hit grupe The Boomtown Rats: bio je to jedan od prvih velikih hitova koje sam uhvatio na grom-listi “Večeri uz radio” koju je vodio pokojni Nikola Karaklajić, ponedeljkom od 20 do 22 na talasima Prvog programa Radio Beograda. Bila je to moja najvažnija škola rock’n’rolla.
Slatke godine. Lepe godine. Godine kad nije bilo sramota razmišljati svojom glavom i, da ne poveruješ, imati svoje mišljenje koje ne mora nužno da se slaže sa mišljenjem horde.
Procentni račun za početnike, na primeru stanovništva Zemlje.
Ovo me je podsetilo na čestu i prečestu stilsku grešku novinara: “od 12345678 entiteta XYX, 33,2% je opredeljeno nekom drugom osobinom”. Zašto pominju 12345678 entiteta, nije mi jasno, jer 33,2% je jasan pokazatelj odnosa bez obzira na apsolutni broj entiteta.
Eh…
Dakako, trebalo je da to bude muzika za popodne, ali… Nije bitno.
Preporučujem slušalice.
Uh…
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za sitne noćne sate: Ljubav boli”
…iliti: Leb i Sol u timskom izdanju
Makedonska narodna muzika je, pre svega kroz rad grupe Leb i Sol, dospela do slušalaca mnogo ranije nego što se etno histerija raširila ovom našom malom planetom. Nažalost, praktično sva izvođenja ove grupe pratila je spoljašnja bleštavost i unutrašnja ispraznost. Kako se ovaj posao radi bez greške obznanićemo u narednim nastavcima serijala.
Danas predstavljamo pesmu Bolen mi leži Mile Pop Jordanov, makedonski tradicional netipično blage, nenametljive teme, pre svega u klasičnom narodnom izvođenju Nine Spirove:
Što neko napisa: ako vam ovo ne popravi raspoloženje, ništa neće… Elem, kamera je uhvatila akutno stanje dobrog snalaženja zarad višeg cilja.
Kapa dole za plan i izvedbu.
Džaaaaaazzzzz….
Došlo doba za jedanaesti Jazz & Blues festival u Kikindi (detalji ovde). Ove godine samo tri dana i nema velikih headlinera kao prošle godine, kad ih je bilo, oh-joj, na svu volju. Ali, ima razlike i za toliko da je moje naoružanje za pohod festivala jače nego lane, kad sam se mučio sa ISO 400. Ovog puta, pak, ISO 800 je bio start, a gurao sam čak do ISO 6400, kao recimo na ovoj slici:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (237): 22. novembar 2012.”
Smanji brzinu.
Ovog puta, u nadoknadi koja je nastala samo zato što sam odlučio da spavam ponekad (o, vot a dekadenci, indiid!), predstavljam rad od pre nekoliko dana koji sam tek maločas uspeo da obradim onako kako sam zamislio kada sam fotku napravio. Reč je o jednoj sesiji koju sam izveo na jednom lokalnom groblju, nakon što sam nekoliko meseci razmišljao kako da izvedem to.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (236): 21. novembar 2012. (ret)”