Month: November 2012

Rashlađeni krem

Dođe tako neko radno vreme vanredno povećanog stresa, pa mi treba nešto za smirenje. Tablete ne rabim – kakva vremena dolaze pre će biti da (mi) za glavu treba šlem – neg’ se lečim muzikom.

Za nemački tandem Blank&Jones sam prvi put čuo pre neki mesec, kad sam u potrazi za laganom muzikom natrčao na silne kompilacije izvesnog brazilskog DJ-a koji se odaziva na ime Paulo Arruda. Neke stvari je fino upakovao, neke nije, al’ dobro; sve je to stvar ukusa.

Ovde vam nudim produženu verziju pesme Chilled Cream čiji sam original(?) “ulovio” u šestoj kompilaciji pomenutog DJ-a. Možda se u njoj, ili nekoj drugoj, nađe nešto i za vas da vam zameni šlemtabletu.

Jedna na dan (227): 12. novembar 2012.

Nutricionistička.

Bio je to jedan od onih dana kad je inspiracija ravna nuli, a poprilično sam umoran – što zbog vremena, što zbog monotonog posla koji moram da završim do sutra (ko je rekao da čekam do poslednjeg časa? čekam, pa šta!). I onda, kad shvatim da nemam fotku za redovni projekat “jedna na dan”, uhvati me panika. No, postoji rešenje: krećem u lov po najneposrednijoj okolini.

Odgovor je došao onog časa kad se oglasio moj stomak. Odmah sam znao šta ću.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (227): 12. novembar 2012.”

Avion od papira

Danas slušamo prekrasnu Alison Krauss, jednu od tri kraljice američke muzike, jednu od onih koje su bile jake, hrabre i vešte da pomere granicu crossover žanra koji danas nazivamo mutnim imenom americana i da nas usput podsete odakle je ta muzika došla.

Alison je ovde u pratnji svog standardnog benda Union Station; reč je o naslovnoj numeri sa zasad poslednjeg albuma Paper Airplane (2011).

Nastavite sa čitanjem… “Avion od papira”

Utovar nedeljom, 11. novembar

Oni koji misle da znaju sve, nemaju načina da shvate da ne znaju ništa.

Marš u Šišatovac! Marš! Marš u Šišatovac! U Šišatovac! Marš u Šišatovac!...Verujem da ste već doživeli nevolju da se sretnete sa sveznalicama, univerzalnim specijalistima, osvedočenim genijima i ostalim kuromlatišama. Oni su nezaustavljivi u svom pohodu na žrtve svojih verbalnih i, ne retko, fizičkih performansa. Meni su omiljeni oni koji vole da udaraju slušaoca (tj. mene) po nadlaktici, bez obzira na to što slušalac (tj. ja) već obraća pažnju. Spremio sam i ja mali performans za sledećeg koji se odvaži da me mlati po nadlaktici, ali kao za inat – nikako da mi natrči neko takav.

U međuvremenu, zatekao sam se ispred uključenog televizora pre neko veče i, suncetižareno, odgledao sam manje-više kompletnu emisiju vesti. Boktemazo, pa zašto me niko nije obavestio da su se sveznalice opet razmilele svetom? Da li ja to sad moram da ispaštam zato što nisam gledao vesti već skoro mesec dana?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. novembar”