Month: June 2013
Jebigica kao načelo
Nije čoveku lako da se svaki dan bori da preživi, jebiga…
Jedino ti novinari, jebiga, stalno nešto zanovetaju. Pa mislim, jebiga.
(tnx Tibi via FB)
Iseckaj lubenicu za manje od pola minuta
Evo, ako volite lubenice, naučite da ih sečete ovako… brzo.
Što se mene tiče, dovoljna mi je jedna kriška godišnje, da upamtim ukus.
Dnevni dnevnik
17,35
Umalo nisam zaspao čekajući u redu u SUP-u. Dobro je što se red poremetio tokom ove njihove pauze (lepo piše na staklu šaltera “od 17,00 do 17,30”), pa sam mogao tokom rasprave da se održim budnim. Ko je bio prvi na šalteru pre pauze i što je bio toliko glup, pa se tokom pauze odvajao od šaltera; pa ne živi on u nekoj zemlji gde se zna red, nego u Srbiji, zemlji koju čuva Bog i žandarmerija.
19,15
Stigao sam kući i nešto ubacio u kljun. Baš da se zavalim i vidim šta ima na televiziji. Promaja koju sam jutros ostavio u stanu je dobro odradila posao, pa je vazduh svež. Moraću da se pokrijem. Oh, vidi, evo nešto novo na televiziji – tenis. Igra ovaj dole u belom protiv onog gore u belom. Tup donji, tup gornji, tup donji, tup gornji, tup…
21,55
Uh, bre. ‘Sam ja to zaspao? Čudo me nije probudio nikakav telefonski poziv… Hm… Samo da se rasanim.
23,40
A? Al’ sam se rasanjivao, a čeka me posao. Zadati broj logički raspoređenih slova u jednu celinu za naredna tri dana čak ni Šef ne bi lako ispostizavao. Idem da se istuširam, pa da radim nešto.
00,05
Kako početi? Beo ekranski papir deluje tako hipnotišuće… Ček malo. O čemu ono treba da pišem? Ah, da – ISO-standardi.
00,20
Zaspao sam za tastaturom. Hajde, čoveče, usredsredi se na posao, dovoljno si spavao. ISO-standardi, dakle.
03,10
Otkud ovde? Kad sam se ja to prebacio u krevet? Kol’ko je sati? Pa, dobro. Sad bi ionako bilo normalno vreme da legnem u krevet. Sutra treba da se ráni…
Srce je kao točak
Iako me kompjuteri ‘lebom ‘rane već četvrt veka, nikada nisam bio sklon lutanju po netu. I da nije ovih pisanija, ne bih osetio zadovoljstvo koje Cevka ume ponekad neočekivano da mi priredi i učini da mi srce zaigra.
Bilo je dovoljno da vidim Lindicu u kadru pa da zastanem, a onda se to pretvorilo u loop koji se vrti do beskonačnosti. 🙂
"Ovo je samo skica…"
Samo su ga zamenili u porodilištu
Da zastanemo na časak. Da udahnemo gutljaj vazduha i da zarobimo krišku neba u oku.
A šta tu ima da se priča. Ili osetiš odmah ili ne osetiš nikad.
Volim da patim
Nema čoveka koji nije iskusio bol i patnju zbog izgubljene ljubavi. To je prirodno stanje stvari koje može da traje kraće ili duže vreme. U muzici, to je okidač koji pokreće kretivni proces iz koga nastaju najbolje pesme.
A pošto ja nisam nikakav terapeut koji leči ljubavne jade, mogu da delim sa vama muzičke emocije koliko hoću.
Igrao se mrakom
Šta to nije u redu sa Supermenom?
Pre nekih mesec dana osvrnuli smo se na najsvetlije momente televizijske serije iz 50-ih, “Adventures of Superman“. Mojoj generaciji, odrasloj na filmovima o Supermenu s kraja 70-ih i tokom 80-ih ovo može da izgleda naivno, ali nismo znali šta će nas tek dočekati:
Ovo su gluposti iz onog prethodnog fijaska od filma. Gledao sam večeras ovaj novi. Ako niko uskoro ne napravi spisak budalaština iz njega, evo ja ću…