SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Day after day it reappears
Night after night my heartbeat shows the fear
Ghosts appear and fade away
O grupi Men at Work već je pisano na ovim stranama. Da upotrebim Grbin izraz iz prvog predstavljanja, ovo je “radiofoniÄni pesmiÄuljak”, njihov prepoznatljiv pop-reggae zvuk, a za bukvalistiÄki prevod naslova pesme bio je zadužen Google Translate. 
Danas predstavljamo jedan od Oljinih radova kojima je pobedila na ovogodiÅ¡njem takmiÄenju “FotoFiniÅ¡” u NiÅ¡u. Za ovu fotografiju ona kaže:
VaÅ¡em psu će biti svejedno da li ste obukli crvenu ili narandžastu majicu. Kao i vaÅ¡oj maÄki. A vaÅ¡em morskom psu biće svejedno Å¡tagod da obuÄete 
E, pa kad zamisliš jedno, ispadne drugo, a trebalo je nešto sasvim treće…
Drug me je jednom pitao kako odluÄujem da li fotografija treba da bude crno-bela (iliti monohromatska) i shvatio sam da ne umem da mu odgovorim, jer odluÄujem na preÄac. Sva je istina da sam ovu scenu zamislio bez boje kad sam je već ugledao. Ali, to nije trebalo da ispadne ovako:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.”
NovÄanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekrÅ¡aj regrut i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i na mesto koji su naznaÄeni u pojedinaÄnom pozivu, za uvoÄ‘enje u vojnu evidenciju, regrutovanje, služenje vojnog roka, kao i lekarske i druge preglede i ispitivanja (Äl. 11. i 51. ovog zakona), za vojnu vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvrÅ¡enje vojne vežbe (Kaznena odredba Äl. 126 a u vezi Äl. 51 Zakona o vojnoj, radnoj i meterijalnoj obavezi)
Nekakvo Ministarstvo odbrane Republike Srbije proÅ¡lih je dana sudski tražilo da im pomoćni stadion FK Crvena Zvezda, poznat kao grobarski paÅ¡njak (skraćeno JNA) i tek ponekad kao stadion Partizana, bude vraćen. I… prvostepeno dobilo (!). U uzvratnom meÄu, državna je crkva osveÅ¡tala paraklis u GeneralÅ¡tabu. A gde je serdara i vojvoda, neko mora biti pogrbaÄena strana. To smo mi, dakako. I zaista:
Ovih dana, negde u zemlji Srbiji, u jedno poÅ¡tansko sanduÄe zavukla se mala plava koverta.
Nekada me pesma zavede na prvo slušanje, pa ne obratim pažnju na tekst. Ili mi se desi da tekst odslušam sa pola uva, pa promašim poentu. Po pravilu, zeznem se na pesmama koje, naizgled, barataju jednostavnim stihovima.
Ovu sluÅ¡am stalno, decenijama, a potpuno sam ignorisao stihove. ÄŒinilo mi se da je reÄ o romantiÄnoj, petparaÄkoj ljubavnoj priÄi, iz perspektive žene. Stalno sam se pitao zaÅ¡to je peva muÅ¡karac?
Morao sam malo više da kopam…
Pre nekoliko godina sluÄajno sam naleteo na priÄu kako je pesma And I Moved napisana za odliÄnu ameriÄku pevaÄicu i glumicu Bette Midler. Nekome iz njenog okruženja nije se svidela dvosmislenost teksta, pa je nikada nije ni snimila. ZavrÅ¡ila je fenomenalnom albumu Empty Glass (1980). Nekako u isto vreme sam naÅ¡oroko Äitao u medijima kako policija istražuje Petea Townshenda zbog poseta sajtovima koji promoviÅ¡u deÄiju pornografiju. Branio se da je posetio inkriminisane sajtove, ali samo u svrhu istraživanja za kampanju koju je pokrenuo PROTIV deÄije pornografije. Njegov esej na tu temu je objavljen, a istraga je stopirana.
Sumnja je ostala, iako je njegov rad sa decom u dobrotvorne svrhe naširoko poznat.
Od tada, crvić se uvukao u mene i gledam na ovu pesmu, pa i celi album, kroz drugaÄiju optiku. Pronalazim homoseksualne reference u mnogim stihovima i pitam se da li je to Townshend govorio o sopstvenim iskustvima. Ili je to samo plod umetniÄke maÅ¡te, podstaknut (pre)velikim dozama alkohola i droge, kao i njegovom osvedoÄenom psihiÄkom rastrojstvu posle smrti Keitha Moona?
Verovatno nikada nećemo saznati.
Danas će svemirska opservatorija koja je dobila ime po poznatom fiziÄaru Maxu Plancku otići u zasluženu penziju. Njeni tvorci iz European Space Agency, na prigodnoj ceremoniji, poslaće poslednju komandu koja će je usmeriti ka lokaciji blizu Sunca, na bezbednoj udaljenosti od orbita Zemlje i Meseca, gde će Äamiti narednih par stotina godina.
Pre Äetiri dana, tokom kratke foto-Å¡etnje s Grbom i Oljom po Kikindi, domaćin nam je ispriÄao lokalnu Å¡alu o zaposlenom u gradskom Narodnom muzeju koji je, kada su ga pitali koliko su stare kosti mamuta koje su tamo izložene, izjavio: “500.000 godina i dva meseca”. Na iznenaÄ‘enje sagovornika kako su uspeli tako precizno da datiraju, ovaj je ko iz topa odgovorio: “Bile su stare 500.000 godina kad sam se ja zaposlio, a ovde radim puna dva meseca”. 
Tek da svratim. Da ne bude da nisam mislio na Suštinu pasijansa dok sam bio u karantinu.
Iz Å¡etnje u nedelju.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-114): 22. oktobar 2013.”
Sinoć divanim telefonom s prijateljem. Uspeo sam, posle dužeg vremena, da ga izbacim iz napornog radnog ritma skrenuvÅ¡i mu pažnju na jedan novi, oÄaravajući disk. Razgovaramo dugo, k’o žene, skaÄemo s teme na temu, a on me, u jednom trenutku, upita:
– Jesi li slušao novog Maccu? 
– Jok, jel’ treba da Äujem? 
– Ma, ne znam, silno su napolju ozvezdiÄili album u recenzijama. Evo, stoji pored mene već nekoliko dana, a nikako da ga pustim. Ne stižem. 
– Pored mene stoji novi Elton John i joÅ¡ kojeÅ¡ta, ista priÄa… 
– Pa šta radiš, juriš ženske? 
– Jok, piÅ¡em za neki blog… 
Let it be… potpuri! 
