Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kao i obično, sve krene potpuno bezazleno. Grba pukne dobar muzički link u sitan sat, ja se nadovežem na poruku i puknem prvu asocijaciju koja mi padne na pamet, komisijski utvrdimo da mu to nikada nisam puštao ili pominjao, a završimo tako da već par dana obojica vrtimo ovaj bend. 
I da vidiš čuda, prija. 
Ovim prilogom završavamo ovonedeljnu retrospektivu fotografija Marije Pavkov – Doroty. Evo priče o njenom nastanku:
Bejahu godine kada je zagrebačka škola animacije proizvodila velemajstore.
Sledeći primer je za strpljive gledaoce. Tačnije, za one gledaoce koji umeju da gledaju.
Mnoga pitanja. Mnoga. Pitanja.
…и оволико. Наносило се, поштено се офуцало, нема лажи нема преваре. А и плоча је још увек у добром стању. С тим што више не марим да знам напамет не само текст, него ни шта пише на омоту. Јер, ипак лажу.
А лажу по више питања. Редом.
Плочу сам набавио у лето 1970… након неколико синглица, цео албум! Могао сам урадити стотинак фотки за те паре. Представа се већ играла у тетка Мирином позоришту већ другу-трећу сезону, и постала феномен. Остаће записано да је играна 250 пута, раме у раме са потоњим легендама о Зорану Радмиловићу. Набавио сам оригинал! Истина, пише да је отиснута у некаквом месту званом Дум Дум у Индији, ал’ све је иначе стварно оригинал.
Осим што није.
Kad bi jelen imo krila,
to bi brza ptica bila.
Kad bi lutka znala šiti,
mogla bi mi švalja biti.
Kad bi lebac pado s neba,
svak bi imo kolko treba.
E, čik odolite!
A razlog za ovaj vanredno dugi jutarnji prilog radnim danom nije samo provokacija, već i jubilej: danas se navršava 180 godina od rođenja čika-Jove Zmaja.
Zbogom, Madiba.
Što ono kažu, da mu odužim šest nedelja.
Hajde da odmah na početku postavimo stvari na svoje mesto: ja nikad nisam bio fan onog što je Lou Reed radio, bez obzira na to kad je to bilo i u kom smeru je razvlačio sve one svoje ideje (koje su se, budimo iskreni, protezale od potpunih remek-dela do potpunih nebuloza).
Ne, ne sporim mu ni značaj ni uticaj. Samo kažem kako je bilo. Čuo sam mnogo više njegovog materijala nego što je čula većina onih koji su se nazivali fanovima, a da pritom nisam i sam postao pratilac njegovog rada.
I šta se tu može: to je tako.
Čegbre da pustim malo muzike, pa da nastavim da prosipam silne inverzne mudrosti.
