Month: February 2014
San o harmoniji sa velikom silom
Možeš ti misliti da si ovladao svetom oko sebe. Možeš sebi dozvoliti i to da te je svet prihvatio. Međutim, što pre shvatiš da veliki svet o tebi uopšte ne misli, to ćeš pre razumeti da se tvoji podvizi ne tiču nikog drugog osim, možda, one nekolicine kojoj si drag.
Muška
U doba ludih šezdesetih bilo je uobičajeno da se rade domaći prepevi ili obrade inostranih hitova. Kasnije, retko ko se toga posla prihvatao. A i zašto bi. I ono malo što se odradilo nije ostavljalo neki naročiti utisak.
Bio sam potpuno zatečen kada sam otkrio ovu genijalnu reinterpretaciju velike pesme. I da vidiš čuda, kome god da sam pustio, dopalo mu se…
Ajmo, raja…
Nemam šta da tumačim, sve se razume. 🙂
Prsti u Atakami
Trojanski konj, zapravo paket
Pa mislim, baš me briga za reklame, ali znate i sami da ovde ponekad pogledamo i poneku reklamu, pravu ili izmišljenu, koja zaslužuje pažnju, razmišljanje, a ponekad i poštovanje zbog dobre ideje.
Ova ideja je jedna od najluđih koje smo videli u poslednje vreme: kompanija za globalni promet paketa je angažovao angažovalo… phui… angažovala konkurenciju da raznosi njene parole po urbanim zonama…
E, pa ako ovo nije trojanac, onda stvarno ne znam šta jeste. 
O miševima i vilenjacima
I want to thank you falettinme
Be mice elf agin
Violina u funku!?!? Stvarno retka pojava, samo su majstori nivoa kao što su Sly and the Family Stone mogli da se dosete tako nečega. No dobro, pored sjajnog efekta u ovom izvođenju, kutiju za violinu je često koristio ludi Sly Stone kako bi u njoj promuvao razne narkotike kroz aerodromsku kontrolu 
Biciklom kroz park
Nikad ne biste pogodili
Dakle, dečko vežba nekakve posebne pokrete skejtbordom, i onda se desi…
Samo sačekajte malo.
A šta reći. Život je čudniji od sranja, što reče onaj u onom filmu… Što me podseti na… Ah, do đavola. Opet meandrčim.
Sijalica
Kele je samo procedio kroz zube: “Dođi”. I spustio mi slušalicu. Osećam da je nervozan. Bolje je kada me zove zbog čašice rakije& čašice spike nego zbog nekog problema.
Otvara vrata i tužno kaže:
– Crkla mi sijalica na terasi…
– Pa?
– Posle trideset godina vernog služenja… Takve se više ne prave. 🙁
Dobar povod da tresnemo po jednu “milfaču”. 🙂 Zaključimo da nekadašnje sijalice nisu bile štedljive, ali su duže trajale. I da je vreme da idem da napišem prilog za Suštinu pasijansa…
