Month: April 2014
Hipnoza svetlom i pokretom
Dve Japanke pomeraju granice baleta. Kada one to čine, onda je to multimedijalna predstava.
Sve što je valjano ne valja
Kao u stilu dobrih, starih sedamdesetih…
Tako je to u životu… stvari koje su nam vazda branili obično su one za koje treba živeti.
Drvo iz zida
Ništa snaga! Glava!
Imate li sistem za daljinsko otključavanje auta na ključu? Sa koje udaljenosti možete da aktivirate bravu?
Jedan lik je možda (možda? vidi dole!) otkrio zanimljiv način da poprilično produži to odstojanje. Doduše, ostaće nejasno čemu bi to služilo. Ali, to je već stvar slobode: ako sam slobodan da otključam svoj auto sa sto metara, šta te briga… Pošteno.
Stižem u L.A.
Coming in from London from over the Pole
Flying in a big airliner
Chickens flying everywhere around the plane
Could we ever feel much finer?
Postoje dve pesme zbog kojih sam uporno pokušavao (i na kraju uspeo) da ubedim Nešu da mi proda legendarni trostruki album Woodstock (1970) za skupe pare (album tada još nije izašao kod nas). Jedna je, dakako, Cockerova obrada “With a Little Help from My Friends“. Druga je ova.
Sve ostalo sa legendarnog albuma sam pokupio tek sa ploče i natenane apsolvirao. No, o svemu ostalom nije reč danas. Sasvim slučajno birajući za danas sve neke teme o avionima (mada ništa nije slučajno: to je sinhronicitet), prisetio sam se ovog odličnog pesmičuljka, koji je bio na mom redovnom repertoaru u prošlom životu, u onom u kom sam svirao gitaru. E, pričica te pesme se dešava na aerodromu na kojem je nastala današnja fotka u podne. Eto, to je blesava veza za danas: a pogled u retrovizor mog iskustva ide do oznake kilometraže od 32-33 godine u prošlosti.
Poletanje (puta 75)
Protiv vetra
Da li je letenje ekstremni sport, ovaaaj, ekstremna delatnost? Kažu da je vazdušni putnički saobraćaj najbezbedniji. Ne kažu kakva je statistika preživljavanja u avionu koji se zatekne u kriznoj situaciji spram odgovarajuće situacije u autu…
Međutim, ovo što ćete sad videti nije krizna situacija. Navodno, vetroviti uslovi na pisti pri sletanju i uzletanju su uobičajena stvar na aerodromu u Birmingemu. Pazi sad.
(utisak će biti jači ako pružite HD sliku preko celog monitora)
Ima li pilota u aviii… na Suštini pasijansa? Šta biste imali da kažete o ovome? A da li postoji neki važan razlog što je pista toliko talasasta? Jeste li igde ikada videli takvu pistu?
Koliko god da su ti piloti plaćeni – nije dovoljno.
Dragi moj narode…
… poče Bilbo ustavši sa svog mjesta.
“Počujmo! Počujmo! Počujmo!” uskliknu gosti i nastave ponavljati taj usklik u zboru, kao da oklijevaju sami poslušati svoj savjet. Bilbo ode sa svog mjesta i popne se na stolicu ispod osvijetljenog drveta. Svjetlo lampiona padaše na njegovo ozareno lice; zlatna puceta sjala su mu na izvezenu svilenu pršnjaku. Svi su ga vidjeli kako stoji na stolcu, jedna mu ruka u zraku a druga u džepu na hlačama.
“Dragi moji Bagginsovi i Boffinovi” opet će on. “I dragi moji Tookovi i Brandybuckovi, i Grubbovi, i Chubbovi, i Burrowsovi, i Hornblowerovi, i Bolgerovi, Bracegirdleovi, Goodbodyjevi, Brockhouseovi i Proudfootovi!”
Kosmos
Mi smo način kojim Kosmos spoznaje samog sebe (Karl Sagan)
Pre skoro trideset godina, 1980. počelo je prikazivanje televizijske serije Cosmos: A Personal Voyage. Nekoliko godina kasnije, serija je prikazana i na našoj (šta god to sada značilo) televiziji. U trinaest epizoda narator Karl Sagan, jedan od vodećih naučnika dvadesetog veka, otkrio mi je novi svet. Svet razuma, svet pametnijih i radoznalijih i upornijih i hrabrijih. Svet jednostavno lep i lepo jednostavan. Svet kakav zapravo jeste.
