Month: April 2014
Kelpiji
Za početak, ne treba mnogo priče: otvorite sliku velike rezolucije preko celog ekrana i uživajte nekoliko minuta.
Da li ste čuli za Kelpije?
Trilogija
Danas je bio dan za akciju. Ne onu akciju, već sređivanje sitnih stvari po kući koje ti se neprimetno nakupe, a niko drugi neće da ih uradi. Završim, uzmem knjigu u šake i zadovoljno predem k’o mačor posle akcije. Mislim o tome kako će Šef da me pohvali što sam prebacio stotku! 
A i smislio sam o čemu ću danas da pišem, pa ne moram da se brinem.
Posle nekog vremena zadremam, nije loše da se tema još malo prokrčka u glavi pre pisanja… I dok snivam snove, komšija bušilicom saspe nekoliko rafala u zid. Bunovan, poskočim pominjući mu bližu i dalju rodbinu, sve pokušavajući nekako da se smirim. Doktorka mi je strogo rekla: “Ako hoćeš da ostaneš u voznom stanju kao oldtimer, izbegavaj stresne situacije.” 
Sve to važi u teoriji, samo mi nije rekla da će komšija da mi drnda mozak bušilicom. 
Utovar nedeljom, 13. april
Ljudi nisu alkohol. Al’ znaju da idu na jetru, u 15:00°.
Spremate li se za najradosniji hrišćanski praznik? U stvari nikad ne znam da li je Božić ili je Uskrs najradosniji. Kako se koji bliži – pa i dođe, je l’ – tako se baš tom “lepi” ta etiketa.
Spremate li se da farbate jaja? Ima li među vama onog ko se sada nije setio karmina i one stare fore?
Ili ignorišete ovaj praznik, pa čekate 1. maj – dan borbe protiv anoreksije i očuvanja životne sredine?
Ako “preskočite” i 1. maj, prvi naredni praznik na koji će vas neko podsetiti jeste Vidovdan, “praznik” koji će od 2100. godine obeležavati 29. juna.
Uskrs je nekima jedini dan kad im je tucanje prihvatljivo kao pojam. Verovatno i kao aktivnost.
Ako nekom detetu date poklon za Uskrs, nemojte ga lagati da mu je poklon doneo zeka. Veovanje u zeke i ostale dobre vile podstiče verovanje u bauke i ostala čudovišta.
I svakako nemojte čekati neki praznik da biste voljenoj osobi nešto poklonili.
Koridor 13
Na Drini ćuprija. Na Savi džamija.
A sad da vidimo kakav program su ponudili.
Model društvene sreće u Srbalja
Ovaj mali ogled iz analize i sinteze sreće posvećujem liku i životnom delu Miloša Stankovića. Jeste, možda i ja jednog dana shvatim šta taj čovek zapravo radi…
Evolucija populacija (ovo je svestan, edukacioni pleonazam: nema evolucije ako nema populacije) naših predaka vodila je ka opstanku jedinki sposobnih za bolje prepoznavanje obrazaca. Uspešnije praćenje smene godišnjih doba, poznavanje migracija životinja, uočavanje pravog trenutka za setvu i žetvu… bila je ona fina linija koja je razdvajala opstanak i izumiranje plemena. Stoje je prirodno da je jedna od najvažnijih posledica primene naučnog metoda, fine linije što razdvaja napredak i stagnaciju populacija savremenog Homo Sapiensa, upravo uopštavanje.
Trebalo bi da si srećna
Već par nedelja propiram uši svakojakim muzičkim novitetima, pa sam se malo umorio. Dešava mi se to, s vremena na vreme, kada poželim da sam prosečni konzument. Od onih što uključe radio, naštele se na omiljenu stanicu i puste mozak na otavu… Pa kada im dosadi, samo promene stanicu…
Eeee, kada bi ja mogao tako, sa četvrt uva, bilo bi mnogo lepo. Ali ne mogu, odavno sam se deformisao u pokušajima da do kraja spoznam šta je autor hteo da kaže, pa to radim nesvesno. Zbog toga trpim kritike i ljudi mi često lepe etikete – te da sam perfekcionista, zaluđenik, cepidlaka, nakrivo nasađen… Ne smem ni da pominjem šta mi sve kažu. 
Једна од пре: ноћи пива
У ствари нисмо ни ишли на Дане пива, него да прославимо унуков рођендан, а кад је то било готово, некако се пролазак кроз фешту наметнуо сам од себе. Нашкљоцао сам се успут, а ова се некако наметнула сама од себе, изазвана оним дрветом.
Бечкеречки главни сокак изгледа мање више као и сваки други панонски глвани сокак – гомила значајних и лепих старих зграда из XIX века или још и старијих, неке уредно обновљене, неке само што не падну, и ту и тамо учачкано, методом прст у око, понеко здање из доба соцреализма. Околина, међутим, је чудо једно. Ко би рекао да у сред Баната може да настане толико тесних и кривудавих сокака. На једном месту је тротоар широк само пола метра и улица (једносмерна само првих 80м) је поплочана коцком, педесет корака даље има узбрдица (!), а ко не зна која је улица куда једносмерна лако може да дође себи иза леђа.
Ово је крај главне улице, парче које је 1971. испало ћорсокак јер је стари Ајфелов мост замењен пешачким, а плато између овог и излаза на други мост је двадесетак година касније претворен у дигнути трг, са сумњивим подземљем. Овако то изгледа у ноћи пива.
Koridor 12
To izgleda, otprilike, ovako.
Pretpostavljam da ima zainteresovanih za komentar. Ako vam je do komentara, napišite ga sami. Nama je ovde proglašena Dremajuća Subota, što je veliki praznik na Suštini pasijansa.
Tužni dječarac
Ovih dana je baš bilo zabavno. Bacio sam okce na nove novine i odmah sam se ozario. Muzičari su se probudili iz zimskog sna i počele su da se pojavljuju interesantne i potencijalno opasne stvari. Eskivirao sam diskusiju o interesantnom argentinskom bendu u kome teclados zvuče jeftino, što kvari opšti utisak o njima, i bacio se na čitanje ne bih li u moru recenzija novih izdanja razabrao šta bi mi bilo interesantno da plaknem uši.
Srećom, Cevka je tu od pomoći, pa sam brzo za nekoliko bendova utvrdio da presipaju iz šupljeg u prazno i momentalno ih zaboravio. Neka ih sluša dalja i šira rodbina.
A onda sam naleteo na novi bend čiji je album dobio vrlo visoku ocenu. Recenzent je bio opširan pa je pomenuo i goste na snimanju, sve neke meni drage ljude sa kojima se godinama družim. E, tu više nema zezanja, mora da se čuje… 