Month: June 2014

Znao sam da će kad-tad doći ovaj dan. Odavno sam tražio povod za ovu numeru i ovu pričicu…

Aksioma u matematici je istina koja se ne dokazuje. Postaviš aksiome o elementima i o vezama među njima, izvedeš osnovne postulate i onda od toga praviš silnu matematiku.

Aksioma u muzici je istina koja se sama dokazala. Daš muzičarima instrumente i scenu, formiraš osnovna pravila saradnje, izvedeš neke pesme i onda od toga praviš silnu žurku.

Evo, ovako.

A posle?

Nastavite sa čitanjem… “Mladi luk”

Onomad pustismo čak dve pesme grupe Black Sabbath u razmaku od nekoliko dana, pa sam pomislio da smo sa njima završili za sva vremena na Suštini pasijansa. Tako bi i ostalo da nisam čačkao po novim albumima. Samo sam ovlaš preleteo očima preko naslova Brownout Presents Brown Sabbath i refleksno krenuo dalje sve dok nisam stisnuo kočnicu.

– Stani, bajo – rekoh sam sebi – uz naslov je pisalo funk & psihodelija? Da li sam to dobro video?

Nastavite sa čitanjem… “Čarobnjak”

Jedna od luđih stvari koje sam učinio u životu je odlazak u Wales. Znam koji me je đavo terao da odem tamo, a frka me je uhvatila tek kada sam stigao. Velšani govore jezikom koji je potpuno nerazumljiv i nema nikakve veze sa engleskim, pa sam se osećao poprilično izgubljeno. Od Londona me je delilo nekoliko stotina kilometara, a od doma nekoliko hiljada. Tada sam se prvi put zapitao gde sam to zaista došao.

Nije uopšte bilo opasno, a ljubazni domaćini su mi objašnjavali kako veoma drže do svog identiteta, jezika & tradicije, jer su oni starosedeoci na Ostrvu. I kako Ujedinjeno Kraljevstvo i nije tako ujedinjeno kako sam ja do tada mislio.

Uz mnogo piva & lokalne pesme sve se dobro završilo. I kada god se prisetim tog putovanja, poželim ponovo da odem.

Nastavite sa čitanjem… “Boje”