Month: October 2014

Posle poplave

Where were you when you got the picture?

Odavno verujem da su blagosloveni oni ljudi koji žive uskraćeni za većinu informacija. Na stranu čak i to što nas drže pod kontrolisanim tokom informacija, dok su tzv. nezavisni izvori postali potpuno nepouzdani: problem je u tome što je nemoguće za kratko vreme svariti čak i samo ono što vas interesuje, jer novo pristiže nesmanjenom brzinom. Konteksti se prebrzo menjaju, pa posledice događanja postaju nepredvidljive. Zbog toga nemate kad ni da se začudite, a kamoli da izvučete pouku: mediji će odraditi posao da se odgovorni izvuku, a vama pruži neka druga tema o kojoj takože nećete imati vremena da temeljito razmislite. Potrebni su krajnje jaki utisci o ljudima, stvarima i pojavama da biste im se posvetili, razmislili i dosegnuli sopstveni zaključak.

Mene ponekad zaplaše sinhroniciteti, pogotovo oni koji se tiču života ljudi. Objasniću vam lagano, samo da prvo čujemo muzičku podlogu.

Nastavite sa čitanjem… “Posle poplave”

DiverXO

Molimo vas za malo pažnje u toku gledanja sledećeg video-zapisa. Postavićemo vam pitanje kada završite sa gledanjem.

Možda je višak da se napomene, ali svejedno: pružite HD sliku preko celog ekrana, ako možete. Bez obzira na povremeno neprijatne slike (stvar ukusa, reći će neko, a na kraju će to ispasti doslovno tako), ovo valja gledati u najvišem kvalitetu slike.

Nastavite sa čitanjem… “DiverXO”

Tama

U nekoliko vojvođanskih gradova porušeno je nekoliko građevinskih objekata u vlasništvu građana republike Srbije albanske nacionalnosti. Svesno, planirano, organizovano, sinhronizovano

Još nije svanulo dok ovo pišem. Moji pilići spavaju. Srećom, nisu jedini.

Čovek se ujutru probudi. Opere zube ili ne; doručkuje ili ne; popije kafu ili ne; zapali cigaretu ili ne. Obuče se. Krene na posao: seda u kola ili čeka gradski prevoz; počne da uči ili pozove roditelje ili prijatelje; pomuze kravu; spremi detetu doručak. I tako se dan odmotava: nekakav posao; ručak; dremka; šetnja; večera; televizija; spavanje.


Nastavite sa čitanjem… “Tama”

Utovar nedeljom, 19. oktobar

Napravi mašinu koju i budala može da koristi,
pa će samo budala i hteti da je koristi.
(Etrurska narodna poslovica)

Jedni s odmah skočili s izjavom “a šta da je bila bomba?”. Drugi su obrazlagali da se tako nešto moglo i očekivati. Treći su tupili o staroj (ne)proverenoj generalskoj pameti posle bitke. A da li je iko pomislio o čemu bismo sada pričali da je sve prošlo onako kako je trebalo? Da se meč završio pobedom “naših” ili “njihovih”, ali u bilo kom slučaju pobedom ljudi nad neljudima… Ostala bi nam samo parada o kojoj bismo pričali. I sećali je se.

Parada bila pa prošla. Nemnogo vremena će proći da saznamo da l’ postoji ijedan razlog Moderni ratovi se odavno ne vode vojnim inventarom za paradezašto nam je trebala. Podsećanje da nam najpoznatiji vojni komentatori/novinari poznaju vojnu i ratnu tehnologiju s kraja prošlog veka nam nije bilo neophodno. Sad ćemo opet imati muku da ih sklonimo s “malih ekrana TV-prijemnika”. Moderni ratovi se odavno ne vode vojnim inventarom za parade. Najviše pominjani (u superlativima) avion na ovoj paradi osmišljen je i u serijsku proizvodnju pušten “krajem prošloga veka”, dok se algoritmi malicioznih softvera svakodnevno osmišljavaju.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. oktobar”

Usmeravanje

Priča je prosta: FK Magdeburg nije dao gol tokom pet utakmica. Grupica vernih navijača je odlučila da im pomogne. Strelicama. U smeru gola. Interaktivno.

Uvek ima nečeg veičanstvenog u gestu za koji ne možeš da odrediš da li je epski ili lirski. A možeš da tumačiš i ovako i onako, već prema potrebi.

Pljus! Pljus! I poneki buć!

Pričali smo već o tome: nije dovoljno da budete ludi da bi vas drugi primetili. Ne: potrebno je da se bolje potrudite, da uradite nešto vredno aplauza ili makar psovke. Osim toga, čisto principa radi, treba to i da pljusne ponekad.

Nastavite sa čitanjem… “Pljus! Pljus! I poneki buć!”