Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U mnogim tekstovima sam pominjao projekte/grupe koji su, sa manje ili više uspeha, kratko trajali. Između početne dobre ideje i realizacije muzičari su, često, nailazili na svakojake prepreke, pa je krajnji rezultat uvek bio nepredvidiv. S vremena na vreme i totalni fijasko.
One koji su omanuli neću ni da pominjem, nema razloga da se zamajavamo glupostima.
Лудаке срећа прати, кажу… али овде је лудило умерено и праведно распоређено. Наиме, опало је лишће (цела три дана након претходног крпежа), и као и сваке године, указао ми се комшилук. А комшија је радио докле год се видело. Лудак по мојој мери.
Можда би снимак био ефектнији да се залазак штогод офарбао, али ако њему није сметало да овако свако поподне закуцава шиндру, не смета ни мени да овако креснем. Ево.
(велика)
Мој крај је такозвана регулисана дивља градња, што ће рећи да смо сви плацеве купили као њиву (од грађевинских радова, прво је на ред дошло да се почупа корење од кукуруза). “Дивља”, јер се као не може зидати на пољопривредном земљишту (али може да се добије струја итд), “регулисана” јер смо платили казне, и после испоплаћали све остало, понешто и двапут.
Dobro de, neke žene idu na pecanje, neki muškarci ne idu, pa dođe svejedno. Ali, šta se to ovde dešavalo?
Ovde ima materijala za debatni klub.
Dobar uzor ne može to biti ukoliko nije plodotvoran, tvorac nečega. Loš uzor ne stvara ništa pozitivno ni vredno. Nije istinski umešan, niti mudar, pa čak ni dobar. Onaj ko ima nameru da bude dobar u očima drugih, nije to uistinu. Vidite kako je namera da se bude uzoran, u samoj svojoj suštini, oličenje nemorala. Jalovost lažnog uzora neumitna je posledica njegove namere. (…) Lažni uzor nije svetac, već svetac na kvadrat. (Vesna Pešić)
Danas nam valja ići neravnim putem rekapitulacije jedne domaće afere u nastajanju. Novinar Vremena Muharem Bazdulj tekstom Hronika najavljene praznine podseća na godinu dana od smrti Srđe Popovića i Aleksandra Tijanića i tim povodom analizira njihovu zaostavštinu. Rezultat analize je intrigantan:
Bez njih dvojice Srbija [je] mnogo više divlje društvo nego što je bila.
Bazdulj do ovog zaključka dolazi velikom analizom koja zahteva koncentraciju i višestruko čitanje (kako sam kaže u tekstu: u političkom novinarstvu ne bi trebalo da bude larpurlartizama (…) u žanru komentara, za razliku od kolumne, važnije [je] šta kažeš nego kako to kažeš). Pogledajmo stoga detaljnije šta Bazdulj govori i otkud takav zaključak.
Dan mi je bio naporan. Jedva sam dočekao da poljubim krevet i zaspim. A onda je počeo da mi zvoni mobilare. Iako sam krajičkom svesti ubeđivao sebe da tu upornu zvonjavu zapravo sanjam, nije prestajao. Skočim, onako bunovam, i bacim okce na ekran. Nema identifikacije. 
U trenutku se razbudim i pomislim na najgore stvari koje mogu da se dese bližnjima. Ne zove niko nepoznat usred noći zbog nečega lepog. Duboko udahnem i pritisnem dugmence…
Do sada smo ovo viđali samo na crtežima: najzad je u prirodnom habitatu snimljena živa ribetina iz dubokog mora koja ima svetiljku na čelu.
Ovo “ribetina” je samo uslovna kategorija, jer ova riba udičarka je velika tek oko 9 cm.
Ovaj video zapis se može smatrati revolucionarnim. Koliko malo znamo o životu u moru, pokazuje i procena okeanologa (koju sad ne mogu da nađem online, grrrr!) da ne poznajemo više od 10% morske faune – ako i toliko.
Da me ne razumete pogrešno: nisam rekao da neću više ići na koncerte. Ali od preksinoć, kada sam poljubio nebo, meni koncerti više nisu potrebni. Jer lov na magiju prestaje sad, kad sam je našao. Od sad su dovoljni puka znatiželja, zabava i dokolica.
Ne šalim se. Moj lom se desio tokom svirke koju je neko zabeležio i već objavio na Cevki, a zvuk je skoro-pa-perfektan. I to baš u ovoj stvari.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Hajde da vam ispričam sve.
– * –
Ukoliko budete strpljivi da ispratite sve linkove u tekstu koji sledi, rekonstruisaćete zvučnu sliku celog koncerta. Osim dva snimka iz Budimpešte, koristio sam video zapise sa koncerta u Nirnbergu 12. novembra.
Ne, ne zanima me to što sam vam ubacio minu u popodnevni plan. Provedite dva sata slušajući perfektnu živu muziku. Kao da je vaš plan nudio nešto bolje…
Nastavite sa čitanjem… “Zašto više ne moram da idem na koncerte”
Kamere GoPro Hero su dobro poznate. Ovo maleno čudo tehnike, osim što daje odlične performanse sa minimalnim podešavanjima, napravilo je revoluciju u snimanju “sa lica mesta” tokom upražnjavanja ekstremnih sportova, jer glavni atribut tog malog sokoćala je fantastična izdržljivost. Setićete se, možda, priče o onoj GoPro kameri koja je ispala iz aviona sa padobrancima u svinjac, pa ju je gazdarica svinjca našla posle par meseci u dubokom glibu, gde je snimak preživeo…
Ali, može li GoPro kamera da izdrži – vevericu? Pazi sad:
A šta reći? 
Ovo izgleda kao da je veverica htela da se selvači selfači na grani, pa joj je kamera tek onda ispala.
