Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sa Bobom Dylanom sam stalno u nekoj svađi. Ne zato što ne volim njegove pesme, naprotiv. Danas me nervira zato što njegov menadžment vredno uklanja njegove snimke sa Cevke iz samo njima znanog razloga, pa ono o čemu sam nameravao da pišem nemam čime da ilustrujem. Dylanovo unjakavo pevanje me je oduvek nerviralo, a tek koliko sam vremena svog maleckog života potrošio da rastumačim šta je u pojedinim pesmama hteo da kaže…
Ponekad pomislim da me/nas namerno zeza. 
Šta sve može da se desi čestitom čoveku posle nezgode u laboratoriji…
Nastavljam mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo. Ovog jutra gledamo animirani film na koji sam naišao sasvim slučajno nakon što sam u polje za pretragu uneo reč bicycle.
A šta sve ovo znači?
Jednostavne pesme stižu daleko. I duboko. Nema mnogo primera te tvrdnje koji su tako dobri kao ovaj.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
A sad i reč.
Ne, nije to što ste pomislili. Mislim na pravu ljubav.
U nastavku malog eksperimenta sa video sadržajima na portalu Vimeo, u polje za pretragu sam uneo reč food (hrana). Među rezultatima pretrage, našla se i ova besprekorna minijatura.
Napiši, reče Zoća, pa posle toliko Rokija to bi valjda trebalo da se podrazumeva. Ajde-de, da napišem.
Desi se i to: poisključuju mi se svi osigurači koji nisu pregoreli – zaštitna mera protiv samouništenja; takvih dana se odmaram, hteo-ne hteo. Tog jutra sam spavao dugo, koliko nisam ni na letovanjima niti ujutru posle dočeka Nove godine. Bilo mi je toliko lepo, a toliko glupavo, da nije bilo druge nego da uključim neki filmski kanal na TV. Kad ja tamo, a ono finale filma “Rocky“.
Završi se film, ja lagano ustajem uz kafu krmeljušu, kad eto ti ga sad: “Rocky II“. Ma, vidi čuda: kada se osećaš tako kako se ja osećam u takve retke dane, nemaš kud nego da organizuješ celo popodne oko filmskog maratona.
Pa treći, pa četvrti… Ajoj, majko mila, nastavio sam da sedim pred televizorom…
Nastavite sa čitanjem… “Dan kad sam odgledao četr i po Rokija”
Ove nedelje, pokušaćemo da izvedemo jedan mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo: u polje za pretragu ću unositi neke pojmove, pa ću izabrati neki zanimljivi kratki rad i preneti ga ovde.
Prvi pojam je glasio: fog (magla).
A, pa dešava se. Znate kako je: jedan misli da će drugi, drugi misli da će onaj prvi, treći misli da ona dvojica misle… Sve u svemu, samurajska vikend-papazjanija… 
U znak izvinjenja ovisnicima o muzici za popodne, evo jednog filma za vas: saznajte i zapamtite zašto je važno biti Morrissey. 
E, tako. Pogledajte ovo, pa idite na spavanje. Bolje to nego da noćas čovite ispred televizora u pokušaju da prvi saznatge ko je dobio Oskara za šta. Kao da je to bitno. Niko od njih nije Morrissey.
