Da li ste gledali Home Improvement? Niste? Glavni muški lik, Tim the Toolman Taylor, replikom iz naslova odgovara na pitanje svoje gospođe zašto stalno u garaži mora da bude auto koji se restaurira ili od kojeg se pravi hotrod.
Restauracija automobila jeste stvaranje nečega iz ničega, uskrsnuće mašine koja je videla bolje dane, i za koju neko misli da zaslužuje da ponovo jezdi, i pruža svom vozaču zadovoljstvo destilovane vožnje. Kao manijakalni bubadžija, i sam sam radio restauraciju svoje bube u jesen 1998. i zimu 1999. Momenat? Zatvorio firmu jer niko nije plaćao, posao kapne tu i tamo, para nema, delovi se ajd’ nekako i nađu. Dakle, idealan!
Jutro pošto je restauracija “završena” (restauracija NIKAD nije završena!), buba je bila registrovana, a sledećeg jutra smo Sonja i ja bili u bubi na putu za Budimpeštu, gde su me čekali detalji za novi posao koji sam dobio u Dubaiju.
Ali, ovog puta ne pričamo o tome 
Ovo je priča o Belki, bubi iz 1961, koja je pomenuta na kraju teksta “Moj VW nema kompjuter“.
Sve ste videli, sve čuli i sad sve znate: postizanje političkog poena, ma koliko smrdeo na drek, političaru postmodernog doba je važniji od bilo kog traga zdrave pameti i, daleko bilo, pragmatičnog pristupa rešavanju operativnih problema. Činjenično stanje na terenu se moglo opisivati na sve načine, uključujući liriku ukrasa u vitici “ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke”, te dramaturški koncept replike preuzet iz epske narodne popevke “mamica su štrukle pekli, meni nisu nikaj rekli”. Iskaz u šteti nastaloj ponašanjem tih (nažalost legitimno izabranih) predstavnika vlasti se ne objavljuje, što nas navodi na pomisao da vinovnici dobro znaju da bi neko primetio kako je to bila predizborna lakrdija na obe strane – na račun brojnih ljudi i firmi koji pretrpeše štetu.