…A ova duša je očigledno bila u panici.
“Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi je ovo trebalo? Šta mi j….”
Author: Grba
Sedam za sedmicu (3-49..55): 18-24. avgust 2013.
Dopada mi se ovaj šablon “sedam po sedam, nedeljni kontigenti”. Možda bih mogao da ga primenim na standardna objavljivanja. Razmisliću o tome.
U međuvremenu, da vidimo kako nam se pokazuje druga nedelja fotografija sa raspusta. Ah, bilo je zanimljivo: putovanje kroz Rumuniju do pivnica Negotinske krajine, pa nazad desnom stranom Dunava, do mosta kod Smedereva… Svašta se našlo u objektivu.
Krenimo redom.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-49..55): 18-24. avgust 2013.”
Dajte sunca… u kolektore
Ekstremni vikend na žici
Neko ne može bez doze adrenalina, pa to ti je.
Nije baš toliko zanimljivo kao vožnja gradskim putničkim automobilima po bogazama planine Radan, ali ajde-de, uvažavamo im trud.
Sedam za sedmicu (3-42..48): 11-17. avgust 2013.
Da vas ne bih kao zmija žabu davio zaostalim fotografijama projekta “jedna na dan“, dogovorićemo se ovako: objaviću tri priloga po sedam fotki i time namiriti avgust. Biće to po sedam fotki za sedam dana iz tog perioda i hajde da ne licitiramo sitnice – fotografijom sam se bavio, pa sam se bavio – nema veze ako je bilo dana odmora, zar ne?.
Tekst je skraćen, a linkovi tipični, kao i uvek. I da vas ne gnjavim ocenjivanjem: bio je to jedan veliki mišn akomplišd. Uostalom, bilo je da se bira.
Ako pratite moje paroksizme na fejZbuku, videćete i više kroz koji dan.
Pa, da krenemo.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-42..48): 11-17. avgust 2013.”
Zatvaranje zida
Preganjali smo se ko će da napiše. Svako je našao razloge da se izvuče od posla. A reč se mora izgovoriti.
Nije reč o tome da ostaneš bez teksta. Najzad, najbolje predstave tome i služe: da te ostave bez teksta. Svrha umetnosti je da te izbaci iz koloseka i da usadi u tebe misao koja će te učiniti drugačijim. Sve ostalo je nebitno.
Naravno, pohodili smo koncert “The Wall” u Beogradu. Nekoliko jakih razloga je tome bilo. Želeo sam da zaokružim celinu koju sam načeo kad sam u zimu potkraj 1979. godine mesec dana neprekidno preslušavao tek kupljeni album svoje omiljene grupe. Hteo sam da se suočim sa čovekom o kome je moje mišljenje palo nakon što sam ga video kako se kompromituje u pokušaju da skrene pažnju na sebe tokom dve duge decenije lutanja. Hteo sam da pokažem svojoj ćerki, koja više nije dete, kakav je bio mentalni prostor mog odrastanja, jer te slike su bile važne kad sam imao četrnaest i petnaest godina.
I najzad, hteo sam da vidim spektakl za koji je na naslovnoj strani New York Timesa bilo napisano: “The best show in history of rock’n’roll. Period.”
Da zavirimo.
Povratak iz oaze
Raspust!
Poštovani čitaoci Suštine pasijansa,
I mi blogeri imamo dušu! Posle duge konsultacije, Sedam samuraja Skoja se složilo da bi valjalo malo predahnuti. Prisustvujete pisanju istorije uživo: još od 23. marta 2011. godine u 23:59 do ovog časa, nije se desio datum bez bar jednog priloga, a to će se sada, verovatno, desiti.
Kao pravi i neiskvareni autarh, Šef po funkciji, gazda po nabeđenju i palir po čuvenju, autorima Suštine pasijansa sam izdao naređenje koje stupa na snagu odmah:
Utovar nedeljom, 11. avgust
Koja je prava mera za odmor? Lipsaću radeći pre nego što otkrijem odgovor na to pitanje.
Ne, nisam ja gadljiv na letovanja i razne oblike tzv. godišnjeg odmora. Samo ne verujem u onaj sindikalni princip dotičnog godišnjeg odmora za sve pare i po svaku cenu. Otići nekud, raditi nešto, biti neko vreme nezavisan od nečeg što predstavlja svakodnevni teret, to je sasvim u redu dok god se ne pretvori u nekakvu svoju kontru.
Prethodna tri leta, Jasna i ja smo lutali po Srbiji. Lutaćemo opet, šta ja znam kad. Sad smo to zamenili pohođenjem nekih zanimljivih rock koncerata, par vikenada po nekim vinarijama i gluvarenjem po sajberprostoru. Nije nam se dalo da ponovimo neke šablone putovanja jer smo se možda malčice i premorili od njih.
A nije da nije, pride se krijemo od nekih dobrih ljudi koji nam toliko intenzivno žele dobro da uopšte ne primećuju da je ćutanje zlato. Zapravo, to je to: veliki odmor je kad mogu da ćutim, ne moram nikog da slušam i, obaška, ne pišem ništa barem nedelju dana. Elem, odmaranje je i mentalni proces.
I šta sad, pedalj do kraja sezone putovanja? Možda neke kraće foto-ture? Pa to uopšte ne bi bio nemoguće. Sanjam neki salaš usred atara, poput onog koji sam fotografisao iz balona prošle godine… Mesto na kome nema ni struje ni telefona ni komšiluka, ali zato postoji podrum sa buretom.
U izvidnicu krećemo već danas. Preko Dunava na zapad, da nađemo onaj savinjon.
Pedalama do zvezda
Čovek je sebi zacrtao postizanje velike brzine… Biciklom. To je izgledalo ovako.
Čini mi se da su ljubitelji biciklova veći fanatici od moto-bajkera.