Author: Grba

Svako pedeset godina…

Citat dana dolazi od onog ko je video mnogo više nego što je smeo da kaže, rekao mnogo manje nego što je uradio, a uradio mnogo važnije stvari nego što većina to zna.

ivo-andric-50

 

Svako pedeset godina na ovim terenima pametan ušuti, budala progovori
a fukara se obogati…
Ivo Andrić

 

Tako je, doduše, bilo nekad – da to vreme ne traje dugo. Sad imamo efikasne komunikacije, efikasna sredstva za prevoz s mesta na mesto, efikasne mašine i alate za sprovođenje namera, pa kad nastupi to zlo vreme, onda ono traje dugo. Evo, ovo se oduži na četvrt veka.

Ali manja je to muka. Prava muka je u tome što svake dve-tri godine spoznamo da ona naša stara krilatica “ne može gore” ne vredi ni pišljiva boba. Da bismo to prevladali, pobrinula se socijalna evolucija koja nam je ugradila veštinu kratkog pamćenja.

Najskuplja fotografija na svetu

Danas ću da vam demonstriram razliku između ludaka i ekscentrika…

Pogledajte ovu fotku:

Slika se zove "Rhein II", autor je Andreas Gursky, a za cenu ne pitajte...

Ime ove fotografije je “Rhein II”, a autor je Andreas Gursky. Dimenzije su poprilične, negde oko 180×360 cm, a rad je izveden kao štampa namonitirana na tablu od pleksiglasa.

Sad zamislite da je fotka izložena na prodaju. Koliko biste love izuli za nju? Što se mene tiče, ja bih je propustio i potražio nešto zanimljivije.

Međutim, Gursky je stekao reputaciju među ekscentričnim kupcima umetnina° i već nekoliko puta je obarao rekorde dostignute cene za svoje radove. Uglavnom, za ovu simpatičnu kompoziciju horizontalnih linija i dve boje neko je u aukcijskoj kući Christie’s prošlog utorka istresao sumu od 4.338.500 USD (ako laže koza, ne laže rog). I to je opet rekordna cena ikada plaćena za neku fotografiju.

Kuku i lele.

 

__________
° Što reče neko: “Nisam ja lud; ja imam više para nego što mogu da potrošim, pa zbog toga ne mogu da budem kvalifikovan kao ludak. Ja sam ekscentrik.” Kako kaže Gugao, ima bar stotinu različitih izvora te izjave.

Robin Vilijams i Koko

Jeste li čuli za gorilu Koko? Ona razume engleski, a sama komunicira tako što koristi oko hiljadu znakova (što je čini inteligentnijom od mnogih političara). Uglavnom, o ovoj ženki gorile možete naučiti više na matičnom sajtu, a ovde ide samo jedan detalj: glumac Robin Williams joj je došao u posetu i baš su se lepo ispričali.

To je, verovatno, bilo fantastično iskustvo. Za Koko, htedoh reći. Robin Vilijams jeste dobar glumac, ali on više voli da se majmuniše nego da glumi ozbiljno. Zato to ovde ide tako prirodno.

(Via)

Fotografija dana, 9. novembar 2011

Ovo postaje sve zanimljivije. Međutim, glavna pouka i dalje glasi “lakše reći nego učiniti”…

Ostadoše još dve-tri teme iz fotografija koje sam video a koje bih hteo da rekonstruišem (ili makar da pokušam, do mere svojih skromnih kapaciteta). I da znate, sve mi se više dopada kao epizoda, jer naučim nešto usput. Karakteristika ovog nastupa je takva da se razlikuje od dosadašnjeg uobičajenog načina – to nisu fotke koje sam zamišljam, pa unapred u njih ugrađujem i limite za koje znam da postoje. umesto toga, moram da smislim kako ću da rešim neko pitanje.

Pažljiviji posetioci sa dužim stažom na Suštini pasijansa će se svakako setiti da sam se već igrao vatrom… To jest, plamenom. Tema je fascinantna i, da vam iskreno priznam, jebeno teška za izvedbu. Bez posebnih filtera (koje ja svakako nemam) plamen probija dinamički opseg (klipuje), jako je teško izvesti kompoziciju koja ima iole smisla i neophodna je ozbiljnija postprodukcija.

A sad sam pride iskomplikovao stvar. Hteo sam da to bude makro vrha šibice u plamenu, kao na fotki koju sam video negde, i da, ako je moguće, svetlost tog plamena bude jedini izvor svetla.

Za makro ni po jada – tako je i bolje, jer se kompozicija rešava “na prirodno”. Ali, to oko svetlosti plamena kao jedinom izvoru… Jedva živ sam uhvatio fokus… Od deset ekspozicija koje sam napravio, tri su bile eksplicitni škart, četiri su bile totalno nezanimljive i bez potencijala da se dalje obrađuju, a samo tri su preostale za čačkanje. Presudio je oblik plamena.

Fotografija dana za 9. novembar 2011.

Na izabranoj fotki je na kraju nedostajala ključna količina kontrasta koji bi istakao teksturu pocrnelog dela šibice; kada sam to sredio u Photoshopu, pa postavio pristojni unsharp mask, okolni šum je napravio još gore nego što je bilo. Najlakše je preko okolo-naokolo… Duplirao sam sloj, preoštrio ga, pa izbrisao sve osim samog tela šibice. Onda sam malo smanjio punoću gornjeg sloja, da ne ispadne baš preoštro, a zatim slepio slojeve. Nisam morao da se brinem oko preostale dinamike – ova vinjeta nije veštačka (kao što često umem da je upotrebim), nego sam je dobio laganom promenom dinamike tamnih tonova dok nije sama postala očigledna.

Rezultatom sam prilično zadovoljan, mada moram priznati da ima tu još nekih detalja kojima bi bilo zgodno vratiti se. Ostaviću to za neki drugi put. Mišn akomplišd. Be right back

Postavite svoj avatar kad komentarišete

Primetili ste da ja imam avatar u svojm komentarima, a neki ih nemaju. Hajde da promenimo tu situaciju: postavka avatara traje tri minuta i jednostavna je.

Gravatar, servis za održavanje avatara.Da biste imali koliko-toliko univerzalni avatar koji će se povezati uz vaše komentare na blogovima, postavite odabranu sličicu na servis Gravatar.

Postavite svoj univerzalni avatar na servis namenjen tome.Procedura je krajnje jednostavna: napravite korisničko ime i postavite lozinku, a zatim uparite adresu e-pošte kojom se identifikujete na blogovima i sličicu; čak, možete praviti i različite parove ako želite. Nakon toga, dovoljno je da se na Suštini pasijansa ili nekom drugom mestu identifikujete istom adresom (koja na uljudnim blogovima neće biti objavljena). Posle toga, sličica će se odmah pojavljivati uz vaš komentar.

Gravatar nije univerzalni servis, mada bi mogao da bude: postoje dodaci za razne servise (portali i forumi) koji obezbeđuju to povezivanje; ostalo je da administrator servisa odluči o tom povezivanju. WordPress blogovi imaju tu vezu kao prirodnu i već ugrađenu opciju.

Samo da vas podsetim na jednu pojedinost: inicijalno moderisanje vaših komentara na Suštini pasijansa nema veze sa servisom Gravatar. Prepoznavanje vaših poruka da bi bile odmah puštene na blog je obezbeđeno parom koji čine vaš potpis i vaša upisana adresa e-pošte.

Sva je istina i to da sam se pisanja ovog priloga podsetio tek kad sam danas primetio da je servis iz nekog razloga zastao; umesto avatara, video se onaj ružni indikator nedostajuće slike (kao da su komentatori ili sajtovi tome krivi). Nisam do sada primetio da se dešava i to, ali eto, očigledno je da ništa ne radi perfektno. Valjda može da se kaže da je servis uglavnom pristojan. Ta, mnogo važno… Smile

Sad, što se mene lično tiče, nemam ništa protiv toga da vaša slika i dalje liči na figuru iz igre “ne ljuti se, čoveče”. Smile with tongue out

Suština pasijansa u slavu Karla Sagana

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je Karl Sagan, jedan od najprominentnijih popularizatora nauke modernog doba i, posebno, kosmologije. Ovo je mali omaž jednom od mojih životnih idola.

Čak i da niste neki knjiški moljac, velika je verovatnoća da ste čuli za Karla Sagana i da imate barem neku malu, malecku asocijaciju na ono čime se isticao u svom javnom delovanju. A ako ste makar deklarativni poštovalac nauke, tada znate za autora knjige i TV serije “Kosmos”.

Carl-Sagan-1Carl Edward Sagan (1934-1996) je bio američki astrofizičar i kosmolog, redovni profesor na univerzitetu Cornell, konsultant agencije NASA u kosmičkim istraživanjima i propagator projekta SETI. Bio je plodan autor naučnih radova (preko 600 objavljenih tekstova i članaka), ali je mnogo poznatiji kao pisac preko 20 knjiga u sferi naučno-popularnih štiva. Njegov magnum opus u oblasti popularizacije nauke je pomenuta TV serija Cosmos: A Personal Voyage (1980), koja je u vreme svog emitovanja potukla sve rekorde planetarne gledanosti. Knjiga koja je usledila takođe je bestseler (ja sam ponosni vlasnik prvog izdanja prevoda knjige, onog bogato ilustrovanog i tvrdo ukoričenog).

Polja realnog delovanja Karla Sagana su bila toliko široka da ih je teško ispratiti površnim uvidom; primera radi, uporedite podatke o dve krajnosti. Naime, on je bio jedan od koordinatora kosmičkog projekta Voyager i koautor šeme na onoj zlatnoj ploči koja je poslata na sondama. Već znate da su misije Voyager 1 i Voyager 2 izvesno jedni od najuspešnijih projekata u istoriji osvajanja Sunčevog sistema. A na drugoj strani, Sagan je autor naučno-fantastičnog romana “Contact” koji je pretvoren u uspešni film 1997. godine.

Nastavite sa čitanjem… “Suština pasijansa u slavu Karla Sagana”

Fotografija dana, 8. novembar 2011

Ponekad prezentacija fotke pokvari ugođaj. Današnje iskustvo je bilo novo za mene; moraću da se posebno pozabavim tim problemom…

Rekoh pre nekoliko dana: u projektu “jedna na dan” nedavno sam obeležio nekoliko fotki koje sam našao na raznim mestima (portali i časopisi o fotografiji koje pratim) i odlučio sam da ih parafraziram svojim radom. To je delom potaknuto idejom da ispratim kako su autori rešili neka tehnička pitanja, a delom i inatom – namerio sam da vidim šta mogu da učinim u ograničenim tehničkim uslovima. U tom nastojanju, ponekad mi “ponestane daha”, jer ima i onih amatera koji ne žale velike pare za studijsku opremu samo da bi se igrali, kao i ja. Eto, naučio sam da prepoznajem i takve radove.

Fotka koju sam hteo da rekonstruišem je finalizovana u intenzivnoj postprodukciji: reč je o detalju uvelog lista, slikanog u studiju, gde je tekstura izvedena u prvi plan jakim kontrastom u sepiji. Odlučio sam da to pokušam večeras: doneo sam klasični petolist koji je otpao sa oraha u dvorištu i poigrao se njime u tankom svetlu kojim sam rukovao. Rezultat:

Još tokom sesije, pre nego što sam imao tačnu ideju kako će postprodukcija izgledati, moji pokušaji su otišli dalje od fotke koja je bila inspiracija; utvrdio sam da bih mogao izvesti i drugačije uglove uz preklapanje listova, tako da tek deo slike drži teksturu, a ostalo bi držalo kompoziciju. Tako i bi: radio sam pod sve oštrijim uglom i na kraju, posle desetak ekspozicija, dobio nekoliko zgodnih kandidata za dalju obradu.

Fotka za koju sam mislio da će biti ona prava je zapravo i uspela, ali doživeo sam razočaranje kada je pri smanjenju na 640 tačaka, što je format za Suštinu pasijansa, izgubljena tekstura lista koja je najzanimljiviji element na fotki. Nije bilo druge: napravio sam popriličan izrez, otprilike trećinu po jednoj dimenziji, pa je tek to u finalnoj obradi ispalo kako valja. Nešto se ne sećam da sam ranije u ovom serijalu fotki iskusio sličan problem – potrebu da menjam izrez kako bih očuvao teksturu fotografisanog objekta – što znači da sam ovog puta uhvatio i uzgredno novo iskustvo. Prema tome, mišn akomplišd. Hot smile

Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime

Danas je tačno 40 godina od izlaska jednog od najvažnijih muzičkih dela dvadesetog veka. U svim kategorijama, da se razumemo.

Odavno vam nisam postavino neko baš-baš glupo pitanje… Elem, volite li Led Zeppelin?

Samo kvaziposvećenici su ga zvali "ZOSO". Neki su ga zvali "album sa četiri simbola", a za većinu nas je bio prosto "Zeppelin IV"...

Pitanje je glupo za toliko što je potpuno irelevantno da li volite tu grupu ili ne; da li slušate muziku koju su Jimmy Page i ekipa ostavili svetu ili ste skloniji muzici iz najlon kesice; da li razumete to što su oni učinili na sceni ili i dalje mislite da je rock’n’roll samo muzika zasnovana na prostoj pentatonskoj skali i trivijalnom kvintnom krugu; da li se pitate kakva je ovo prangija od muzike ili ste pomislili da je to ipak možda i nešto više od tonskog izraza.

Četvrti album Led Zeppelina je izašao u svet 8. novembra 1971. i postao obeležje jednog vremena koje će biti referencirano i kroz trista godina. A pesme poput sledeće će se proučavati na akademijama.

Nastavite sa čitanjem… “Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime”

Srećan im rođendan!…

Danas je rođendan čak četiri muzičarke čiji radovi se mogu naći u mojoj fonoteci! Poseban kuriozitet ovog podatka je to što su njihove žanrovske odrednice toliko široke i međusobno raštrkane da teško može da se nađe ikakva dodirna tačka – eventualno uz pomoć mnogo dobre volje i nekakvih asocijacija.

Idemo redosledom rođenja. Prva na listi je Patti Page (r. 1927), čija izvedba čuvene numere Tennessee Waltz je bila i ostala najbolja u literaturi.

Baš da skočim sam sebi u stomak, jer upravo nalazim da je sledeća na listi snimila i Tennessee Waltz. Doduše, to nije bilo u ritmu 3/4, a tu je bila i ona simpatična klinka da podeli radost, no svejedno.

Nastavite sa čitanjem… “Srećan im rođendan!…”