Category: Komentari

Delovanje iz pozadine je za neke jedini glas razuma.

Puno se frke podiglo oko ubistva francuskih novinara satiričnog lista. Raznih je reakcija bilo i biće. I agresivnih i miroljubivih. Domaći političari su odradili kurtoazni deo i nastavili zimski (polu)san, pa negde u tom (polu)snu sklepali pisani dogovor sa advokatskom komorom, ne bi li se okončao štrajk. Naravno, i advokati su ljudi od krvi i mesa živa bića, pa se zbog praznog džepa i još praznijeg stomaka zaboravilo na početne zahteve i uslove da bi se štrajk okončao. Neiskusnim posmatračima, nama i ljudima oko nas je možda i promaklo to da će se, kao posledica dogovora, usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći odložiti za neka bolja vremena.

Naravno, domaći mediji se utrkuju da analiziraju prethodnu kalendarsku godinu tako što će citirati picoustog dok ovaj izlaže svoju objektivnu, je l’?, analzu. Novinarski izveštaji “preskaču” informacije koje objavljuje Zavod za statistiku i Ministarstvo finansija (treba znati čitati Excel-fajl), novu BusPlus cenovnu zavrzlamu hvale i levo i desno, iako će stara lica bez dana staža (odnosno sa penzijom od 0 dinara) plaćati skuplju kartu od onih koji imaju makar neku penziju (do 25.000 dinara), zaobići bilo kakvo nezgodno pitanje oko (ne)očekivanog “komešanja kursa”, a prećutati javno pitanje da li je svima unesrećenima iz poplavljenih krajeva izgrađena kuća do početka zime, kako je i obećano.

Važno je da se što više citira onaj koji “ima muda”, kada pokrivanje gubitaka železare zarad lakše prodaje(?) objašnjava poredeći se sa Svetim Petrom. A da ne biste slučajno razmišljali koliko je za državu jevtinije da se svim zaposlenim u železari da otpremnina, nego da se pokrivaju gubici, mikrofon ćemo dati Patrijarhu; on baš ima nešto lepo da nam kaže za Božić, iako smo Novu godinu već proslavili.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. januar”

Tužna vest: ovo je poslednji utovar.
…
Ove godine, to jest.

Iskreno se nadamo da vam se nisu baš sve želje ispunile u 2014. godini. I da neće naredna tri dana koliko joj dajemo fore. Čovek kojem su ispunjene sve želje ubrzo postaje čovek bez ideja. A šta je čovek bez ideja? I ko je čovek bez ideja? Pa čak i naši političari imaju (još) neku ideju. Neki od njih imaju toliko ideja da ne uspevaju ni da ih prećute.

Evo na primer ideja o rebalansu rebalansa, kako bi se pored ostalog ozakonila ideja o otimanju od jednih i davanju drugima uz dodatnu ideju da ti drugi budu deca sa retkim i teškim bolestima; pa čik nek neko dobije ideju da se pobuni protiv ideje da se leče deca.

Ili pak ideja da je Vlada radila odgovorno, koju je na sumiranju tekuće godine izjavio njen (Vladin) predsednik. Taj tek što ima ideja! Počev od one da je samo osam prethodnih meseci na vlasti. A kako nam stvari stoje, tek nam slede njegove ideje kako da realizuje svoje ideje. Gore od onog vica sa Kardeljom…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 28. decembar”

Doći će nekakva četa ludaka u prostor koji to nije,
dadnuće sebi ime nekakvih mačevalaca sa istoka,
i pričaće o svakakvim čudesima iz vascelog sveta.
Smejaće se glupostima kao da je glupost mala stvar,
i staće svakom na mejdan kada glupost navali.
Slaviće nekakve drekavce i vazda govoriti o njima,
a čeljad će svaku terati da dukate traže međ pismenima.
Utovaraće svakakvu tegobu ovog sveta u božiji dan,
i prikazivaće svakoga gada što nije od Boga.

Mišel Nostradamus Miloš Tarabić

Nije mala stvar kad te osvedočeni proroci najave svetu. Stotinu šezdeset godina je napaćeni srpski narod čekao da se najvažnije Kremansko proročanstvo ispuni, te da Suština pasijansa izađe na svetlo dana.

Osim nas, važnost Kremanskih proročanstava za očuvanje ovog naroda je shvatio još samo naš preЦednik, koji je pre nekoliko dana bacio na kolena premijera ekonomski najjače sile na svetu citirajući najavu koju je još Mitar Tarabić kanalisao kao proročanstvo tad već upokojenog strica Miloša:

Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave.

Ne kažu šta je Tarabić rekao za prodavnice u kojima se manje od 10% one bofl-robe provuče kroz fiskalnu kasu i koje se nakon zatvaranja po kazni volšebno otvore već sutra. Međutim, to i nije današnja tema, pa je celishodnost postojanja ovog pasusa pod velikim znakom pitanja.

Nažalost, predstavnici sedme sile su propustili da zapišu citat koji je premijer Li odmah potom izrekao, iskreno uzvraćajući ljubaznost preЦedniku. Dok su se zapisničari velikih reči i dela opasuljli, premijer Li je već počeo da priča nešto drugo. Iz nezvaničnih izvora saznajemo da je bila reč o nekoj preporuci koju je još Konfučije ostavio u nasleđe, a koja se tiče konotacija saradnje sa svetom jednom kada se aktivira plan prekrivanja sveta robom iz Kine. Dežurni iz naše arhive je otkrio moguću vezu, pa mislimo da je reč o ovom kratkom pasusu iz Konfučijevog prebogatog filozofskog opusa:

Izaći će glas iz pupoljka ruže
daleko preko vascelog sveta:
“Hvala ti za put preko vode, druže,
al’ nama ova grobnica smeta.”

(Istina, ne slažu se baš svi analitičari da je bila reč o ovim mislima, jer bi u tom slučaju verovatno bio izbegnut incident sa onom nadgrobnom pločom pored mosta.)

Nije nama, da budemo načisto, ništa manje drago što sad imamo još jedan pravi most više između silnih hipotetičkih. I nije nam ništa manje milo što je taj kredit od Kine bio nužni preduslov da most bude napravljen. Dobro de, nešto nam je manje drago to što su čelik za most vukli iz Kine iako postoji železara u Smederevu, ali đavo gleda na sitnice; kao da Nemci ne bi dozvolili to isto da njima Kinezi prave most. (Hm… Čegbre malo…)

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 21. decembar”

I što bi ono rekao/napisao Bart na početku jedne epizode “Simpsonovi” – Poslednje Isusove reči nisu bile Thank God It’s Friday.

Jedna je stvar kada vam neko objašnjava kako je jedino pošteno hraniti se zeljem, a to ne argumentuje korisnošću takvog jelovnika, nego slikama iz nekih klanica trećeg sveta. Takvim ljudima ne možete protivrečiti, jer oni nisu sposobni da vas slušaju čak ni kad im kažete da se u modernim (i prilično humano organizovanim) klanicama kolju one životinje koje ne bi ni postojale da nije zamišljeno da budu hrana. Ali, to je u redu: ti ljudi su napravili svoj izbor, pa višak svog vremena koriste da evangelišu ishranu po principu dijete neuspešnih lovaca; oni to čine iz dosade, jer imaju višak vremena zato što nemaju dovoljno snage da se bave nečim pametnim u slobodno vreme.

Druga je stvar, ali dobrim delom slična, kada vam neka bezrazložno nesimpatična ženska osoba objašnjava kako je pronašla smisao u homoseksualnoj vezi. Ona, sirota, verovatno nije iskrena lezbejka čiji nagon dolazi iz duše, već konvertit, nešto slično političkim preletačima, pri čemu svoj raniji neuspeh i hroničnu nejebicu objašnjava animozitetom prema muškom telu iako ga nikad nije oprobala na pravi način (ili uopšte). Međutim, i to je u redu, jer ta osoba je načinila izbor za sebe i sad živi životom koji sa vašim nema veze, pa zapravo nije jasno zbog čega u toku razgovora sa njom potičete raspravu o toj temi.

Međutim, šta raditi sa ovim ludacima?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 14. decembar”