Category: Nauka

Model društvene sreće u Srbalja

Ovaj mali ogled iz analize i sinteze sreće posvećujem liku i životnom delu Miloša Stankovića. Jeste, možda i ja jednog dana shvatim šta taj čovek zapravo radi…

Evolucija populacija (ovo je svestan, edukacioni pleonazam: nema evolucije ako nema populacije) naših predaka vodila je ka opstanku jedinki sposobnih za bolje prepoznavanje obrazaca. Uspešnije praćenje smene godišnjih doba, poznavanje migracija životinja, uočavanje pravog trenutka za setvu i žetvu… bila je ona fina linija koja je razdvajala opstanak i izumiranje plemena. Stoje je prirodno da je jedna od najvažnijih posledica primene naučnog metoda, fine linije što razdvaja napredak i stagnaciju populacija savremenog Homo Sapiensa, upravo uopštavanje.

Nastavite sa čitanjem… “Model društvene sreće u Srbalja”

Kosmos

Mi smo način kojim Kosmos spoznaje samog sebe (Karl Sagan)

Pre skoro trideset godina, 1980. počelo je prikazivanje televizijske serije Cosmos: A Personal Voyage. Nekoliko godina kasnije, serija je prikazana i na našoj (šta god to sada značilo) televiziji. U trinaest epizoda narator Karl Sagan, jedan od vodećih naučnika dvadesetog veka, otkrio mi je novi svet. Svet razuma, svet pametnijih i radoznalijih i upornijih i hrabrijih. Svet jednostavno lep i lepo jednostavan. Svet kakav zapravo jeste.

Karl Sagan objašnjava Eratostenov eksperiment

Nastavite sa čitanjem… “Kosmos”

Rođendan Šerloka Holmsa

Ljubaznošću prostorvremenske fluktuacije, do jednog od samuraja Suštine pasijansa, iz daleke budućnosti, uz specijalno izdanje Autostoperskog vodiča kroz galaksiju u kome se detaljno opisuju efekti svegalaktičke popularnosti benda Sateliti na omnirazočaravajuće odumiranje dela sekundarnih panseksualnih karakteristika ženske populacije Erotikona 6, stigla je i priča o jednoj proslavi rođendana Šerloka Holmsa. Prenosimo je ovde ekskluzivno i bez izmena, bez obzira na očigledne vremenske nelogičnosti u tekstu, čime ostavljamo čitaocima da razmisle o tome koje sve događaje naša civilizacija nekorektno stavlja u istu ravan. Priču o, je l’, popularnosti (kah-kah), propadanju (šmrc…) i renesansi (gulp!) Erotikona 6 ostavljamo, kao i obično, za neku drugu priliku.

Dugo sam izbivao iz Londona. Obaveze prema Kruni, koje sam preuzeo zbog misterioznog odsustva (nezvanično pripisanog izvesnoj dami zanosnih oblina retko viđenog broja) gospodina Bonda, Džejmsa Bonda, na organizovanju i realizaciji oružane pobune na trgu Majdan u Kijevu, zbog potreba prisajedinjenja Krima Rusiji koje će otvoriti prostor za energetsku krizu u Nemačkoj koje će dovesti do ozbiljnih problema pri komunikaciji sa novinarima i sa posledičnim pražnjenjem creva gospođe Merkel a sve u cilju povećanja prometa metaboličkih preparata zdravom ishranom posustale farmaceutske industrije, učinile su da se vratim kući tek posle dugih osam meseci bavljenja u ukrajinskom podzemlju. Uspešno obavljen zadatak vratio me je mirnom životu u londonskim maglama i rutini dnevnog lekarskog posla. Pomalo postiđeno priznajem da su me neočekivane špijunske obaveze odvojile od razmišljanja o mom dragom prijatelju Šerloku Holmsu. Stoga me je podsetnik prijatno iznenadio obaveštenjem „6. jan., Holms rođ.“ Znajući za Holmsovu tehnološku konzervativnost, već neko vreme sam se nosio mišlju da ga iznenadim posebnim poklonom. Ovo je bila odlična prilika koju nisam želeo da propustim.

Nastavite sa čitanjem… “Rođendan Šerloka Holmsa”

Test: koliko poznajete Sunčev sistem?

Pre svega, upozorenje: stvar nikako nije onoliko jednostavna koliko mislite… 🙂

Dakle, stvar je tek naizgled veoma prosta. Pogledajte fotografiju, i dajte spisak objekata koje prepoznajete. Na slici ih ima ukupno 24. Da ne bih komplikovao stvar, nije bitan redosled. Naravno, molim da zanemarite fotelju, stolicu, vrata, tabure i nestašnog tvorca konstrukcije. Fokusirajte se na klikere. Izvolite!

kviz

Šta, treba vam pomoć? Nema problema!

Nastavite sa čitanjem… “Test: koliko poznajete Sunčev sistem?”

Hajde sad da malo pričamo o verovatnoći

Verovatnoća i statistika su matematičke discipline koje su svojevremeno izazvale novi talas razvoja matematičkih teorija, ne manje značajan od onog koji je nastao nakon razvijanja teorije infinitezimalnog računa.

No, nećemo se baviti proračunom verovatnoće da vas u nekom kafiću u Vićenci, u sredu ujutru kad je lepo vreme, neposredno pre prvog srka caffe latte doppio ogrebe gazdaričina mačka po ruci dok se iz pravca šanka, sa zvučnika radio-aparata ljubičasto-zelene boje čuje peta Mokranjčeva rukovet – jer verovatnoća da se to desi  je svakako broj veći od nule, što nam je dovoljno.

Nego hajde da ispitamo empirijsku verovatnoću da se desi ovo što se već desilo. Pazi sad.

Nastavite sa čitanjem… “Hajde sad da malo pričamo o verovatnoći”

Iskrenost, posvećenost i odlučnost: osnove uspešnog i nadahnjujućeg motivacionog govorništva

Nikad ne potcenjujte moć jasne namere. Ako je vaša namera pritom i iskrena, opredeljujuća za budućnost i nadasve takva da oblikuje vašu suštinu kao ljudskog bića, tada je sve moguće.

Empirijsko svojstvo sopstvenog primera je presudan činilac u održanju iskrenosti. Niko nikad neće moći da vam kaže da pričate koješta ukoliko mu sopstvenim primerom pokažete da ta vaša priča ima materijalnu potporu u egzaktnom delovanju.

Evo i ilustracije. Ovaj čovek je definitivno moj heroj dana i ja mu se divim do imbecilnosti.

Ovaj čovek je postavio nove standarde u motivacionom govorništvu. Svi koji dolaze za njim biće neuspešni ako ne učine isto ili bolje. A ako pak uspeju u svojoj nameri, biće to zato što su stajali na glavi eeee, ovaj… na ramenima ovog moralnog, jel’te, diva.

Za početak prozivamo Vuka Vujičića.

Sad je pravi čas da ponovo razmislimo o tome da li je ideja o smaku sveta loša ili dobra.

Zamajac, ergo žiroskop. Nauka, ergo čudo.

S obzirom na to da smo dugo čekali da objavimo ovaj prilog, postoji realna mogućnost da ste ovo već videli na nekom drugom mestu. Ne mari: za čuda koja postoje, na Suštini pasijansa uvek ima mesta. Pa da su sto puta ponovljena.

Dragi moji, čudo zamajca: obrtni moment u akciji.

Nastavite sa čitanjem… “Zamajac, ergo žiroskop. Nauka, ergo čudo.”