SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
NaÅ¡i stari znanci iz Veritasijuma i ovog puta se suoÄavaju sa nekim bitnim kosmoloÅ¡kim pitanjima. Ovog puta, ta pitanja se odnose na vezu izmeÄ‘u brzine Å¡irenja kosmosa i brzine svetlosti.
Recimo… Postoji li logiÄno objaÅ¡njenje za Äinjenicu da relativna brzina izmeÄ‘u dve udaljene taÄke, nama na suprotnim stranama horizonta, zapravo iznosi 2c? Kako to? Postoji li i ono Å¡to ne vidimo? A gde je to?
Samo polako.
Hajde da manje priÄamo, a viÅ¡e posmatramo.
Razvuci sliku, ne bilo ti zapoveđeno, preko celog ekrana.
Kako je lepo manje priÄati, a viÅ¡e posmatrati.
Pratite li seriju “Cosmos: A Spacetime Oddysey“? Mala je verovatnoća da ćete u dometu televizije koja može pauÅ¡alno da se gleda na kablovskim kanalima pronaći iÅ¡ta pametnije i bolje spremljeno. PriÄali smo već o toj seriji, nema potrebe da se ponavljamo. Danas opet skrećemo pažnju na sporednu, ali hvale vrednu dimenziju potpunog angažovanja resursa najmodernije zamislive video tehnike u funkciji ilustrovanja priÄe koju mirne duÅ¡e možemo nazvati besprekorno ispriÄanom.
U nedavno emitovanoj, jedanaestoj epizodi pod naslovom “Besmrtnici”, Neil deGrasse Tyson je, ni manje ni viÅ¡e, proÅ¡etao pored jednog kratera na Marsu. Pogledajte.
Kapa dole autorima. Kapa dole.
E, a zaÅ¡to se simpatiÄni voditelj tamo zatekao i o Äemu je tada priÄao? Moraćete malÄice da se potrudite da biste to saznali. Blago onima koji to već znaju.
Zastao sam na minut ispred TV-a kad sam video da govori Jovan Memedović. I uhvatih zrelu misao: deder da je parafraziram pre nego Å¡to mi iÅ¡Äili…
Ako postoji jedno dobro iz ove nesreće koja nas je snaÅ¡la, to je saznanje da smo mali i nemoćni pred prirodom i da se ne može protiv poretka koji je priroda zamislila. Pogotovo: mi smo ovde imali mnogo sreće kada je reÄ o prirodnim katastrofama: nemamo ciklone, nemamo zemljotrese i cunamije, nema vulkana…
Kako to negde u svetu izgleda, kako je moguće da “superćelija” postane predmet pukog interesovanja ljudi, a ne predmet straha jer je preÄesta pojava, a svi već imaju skloniÅ¡ta ispod kuće i preostalo im je joÅ¡ samo da se zajebavaju, predmet je ovog video sadržaja.
ZagaÄ‘enje bukom je jedno od najgorih: shvatio sam odavno da je to možda glavni razlog mog animoziteta prema većim gradovima. Nedavno sam naiÅ¡ao na prikaz (zasad konceptualnog) ureÄ‘aja po imenu Sono, koji bi mogao da pomogne barem u delimiÄnom reÅ¡avanju tog problema.
Ne znam dokle je stiglo u postizanju rezultata. Pogledajte ovde ako vas viÅ¡e zanima: tu se priÄa o nekakvom navodno uspeÅ¡nom prototipu. Humano življenje bi trebalo da podrazumeva poÅ¡tedu od buke sa ulice. Nadajmo se da Sono nije daleko od nas.
JoÅ¡ jedna simulacija tipa “Å¡ta bi bilo kad bi bilo”: kada bi Saturn pobegao sa putanje, pa proÅ¡ao pored nas, kako bi to izgledalo?
Iskreno, verovatno bi mnogo veći problem bio metež u asteroidnom pojasu koji bi prolazak Saturna izazvao. Plimni talas mu tu doÄ‘e kao uobiÄajeni prolećni cirkus u Srbiji.
Ognjen Babović, 7. maj 2014.
Merkur je prva planeta
Merkur je bila tajanstvena planeta
u dalekoj prošlosti
Danas nije tajanstvena nego je
Planeta.
Mali filmski omaž nedavnom pomraÄenju Meseca, uz poznatu temu.
ZnaÅ¡ kako je: sloboda miÅ¡ljenja, sloboda govora, ovo-ono, ravnopravnost u medijima… Tamo neki kreacionisti su tražili da im se ustupi isto vreme na mediju istog ranga kao Å¡to se emituje “Kosmos: prostorvremenska odiseja“. Ne, stvarno: ovo se desilo.
Kako bi to moglo da izgleda? Recimo:
E sad: dok je parodija, ajde-de, pa još kao da se kiselo nasmejemo lošem vicu.
Stephen Fry i njegov prijatelj Mark Carwardine, zoolog, otišli su u nekakvu šumetinu na Novom Zelandu sa namerom da snime retku vrstu papagaja po imenu kakapo, za kojeg je poznato da je preostalo samo još oko 130 primeraka. Braša kog su sreli se zove Sirroco (?) i bio je druželjubiv prema njima.
Štaviše, veoma druželjubiv.
Nikad ne znaÅ¡ kad će da te saleti neka nevolja ili zaskoÄi ugroženi papagaj neletaÄ. Pa mislim, ovaj je baÅ¡ ugrožen…