Još samo deset meseci do kraja godine. Uz ovakve događaje, ima da prođe kao dlanom o ⊕⊕⊕⊕⊕⊕⊕ (samocenzurisano).
Ako razumete naše motive (otvorene i skrivene), pobude (iskrene i perverzne), ideje (nove i stare), namere (dobre i one manje dobre), svrabove (mentalne i fizičke) i, nadasve, preporuke (važne i obavezne), onda ćete razumeti dve stvari u današnjem utovaru.
Prvo, razumećete zašto umesto uobičajenog prvog komentara postavljamo neuobičajeni citat. Drugo, razumećete zašto ovom citatu ne treba nikakav naknadni mudri komentar, nego je dovoljno izreći samo par kratkih opaski, e po principu jen-dva-tri(-četr)-dosta. Ima i treće, ali nas je ptičica posavetovala da se obuzdamo.
Ja sam napisao govor, ali kao i sudbina mnogih govora, dok sam sedeo i slušao laureate, a posebno Vivaldija, palo mi je nešto na um što nisam napisao i verovatno bi trebalo češće da slušam muziku dok pišem govore. Bez ikakve veze pale su mi skraćenice dve instutucije na pamet: Narodna banka Srbije i Narodna biblioteka Srbije. Obe su en-be-es (NBS). Samo što u onoj može mnogo toga da se devalvira, a u ovoj sve dobija na vrednosti kako vreme prolazi. I zato vam hvala za priliku da vam se svake godine obratim, dok budem u mogućnosti ja ću da vam se obraćam.
Tomislav Nikolić, diplomirani predsednik Srbije,
naučni radnik, kajlokačitelj prvog reda, čuvar ekološkog neba iznad pecare rakije u Bajčetini i, nadasve, dobar i duševan čovek
u obraćanju povodom obeležavanja Dana Narodne biblioteke Srbije, dne 27. februara 2015. godine
Elem:
- Što zelenije to pliva.
- Kućica u gorici na jedno dvajes’ gradi.
- Neka čuje ko ima stomak. Neka razume ko ima soli u glavi.
- (bonus) Prosto nas je sramota koliko se dobro osećamo zbog ovih heteroakademskih i duševnopodmazujućih reči.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 1. mart”
