Da se podsetimo kako je govorio Domanović.
Imalo bi se šta reći.
Nastavite sa čitanjem… “Zemlja Stradija, opet (I opet. I opet. I opet…)”
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Ovisnici o padovima
Svog straha od visine se neću rešiti nikad, jer to je neizlečiva stvar. No, na neki perverzan način uživam u ovom. A koliko tek ti ljudi uživaju, pokušavam da dokučim.
Ovo su oblici skakanja koji se nazivaju base jumping (ne znam da li uopšte postoji neki odomaćen prevod) i oni koji to upražnjavaju čine posebnu kategoriju među raznoraznim skakačima. Zajednička je ovisnost o adrenalinu, verovatno.
Njihovi vozovi makar idu…
…A verovatno i stignu, sudeći po broju zainteresovanih klijenata.
Elem: zemlja je Bangladeš, grad je Daka, a godina je 2013.
Plašite li se miševa?
Najvažnija stvar u suočavanju sa neželjenim kućnim glodarima jeste celishodno naoružanje. E sad, pitanje je istovremeno i tehničke i moralne prirode: kad, kako i, uostalom, zašto primenjivati prekomernu silu.
Ovde imamo tri važna i nadasve iskrena naravoučenija.
Vreme smrti, vreme istine
smrt, potpuni prestanak životnih procesa koji se, najzad, dešava svim živim organizmima. Stanje ljudske smrti je oduvek bilo zamagljeno misterijom i sujeverjem, pa njeno precizno određenje ostaje kontroverzno, razlikujući se u zavisnosti od kulturnih i pravnih sistema. Encyclopedia Britannica, internet izdanje.
istina, u metafizici i filozofiji jezika, osobina rečenica, tvrdnji, verovanja, misli, ili predloga izrečenih, u svakodnevnim raspravama, tako da odgovaraju činjenicama ili da ustanove činjenično stanje. Encyclopedia Britannica, internet izdanje.
Od starih nam je Latina ostanula izreka De mortibus nihil nisi bene, koja se obično prevodi O mrtvima sve najbolje, a zapravo znači O mrtvima ništa sem dobro. Ova izreka implicira da se o ljudima posle njihove smrti uvek ima šta loše reći. I to je u stvarnom svetu tačno. Uvek će se naći neko, pa makar gonjen pizmom, ko će imati i umeti da baci kamen; u krajnjem slučaju naći će se već kukavica koja će o pokojniku izreći stvari koje za njegovog života nije smela. Ova nas izreka, u smrti, sve izjednačava. Dobre i loše, grešne i bezgrešne, velike i male.
Arahnofobija
Mnogi imaju patološki strah od paukova. No, pogledajmo koliko su korisne ove šestonoge životinjice, možda neki od vas promene mišljenje.
Stvaranje stvarnosti
Upoznajmo se sa omiljenom disciplinom domaćih lezilebovića
Savremena industrija računarskih igara veoma ozbiljno shvata korisnike svojih proizvoda (što je fin način da se kaže tetoši fanatike koji žive na brzoj hrani i ne izbivaju iz sobe dok mrtvozornici ne proglase smrt). Prigodni forum otvara vrata zainteresovanima davno pre nego što se igra i pojavi; profesionalni igrači specijalnim jezikom (buff, nerf, i slično) nabacuju ideje, kritikuju realizacije i veoma oštro eliminišu svaki znak amaterizma, neozbiljnosti, shvatanja igre kao, kukunama… igre. U tom prostoru, po definiciji operisanom od bilo čega racionalnog, javio se takozvani problem: šta činiti sa virtuelnim likom, u koga je igrač pretočio sve – vreme, novac, zdravlje (život, zapravo) – a koji je dosegao kraj igre?
Srbija, labudova pesma
Steve Ballmer, odlazeći izvršni direktor Microsofta, juče je ovacijama dočekan u Vladi Srbije, u koju ga je doveo lično premijer, nakon što ga je, takođe lično, dočekao na aerodromu (a da li je to učinio zbog toga što je Microsoft bogatiji od Srbije, što ima više zaposlenih, što ima više računara, što ima više aviona u vlasništvu ili iz nekog petog razloga, ne bih znao reći). Pogledajmo izveštaj našeg reportera:
Dobro, de… Nije bilo baš ovako, ali verujem da je umnogome ličilo na gornju scenu: Steva se majmunisao, a premijer i ministri su mu tapšali. Ogrnuo se srpskom zastavom, kao Jennifer Lopez svojevremeno, i izrazio žaljenje što nije ranije došao jer je morao tetki da odnese lek novi Windows.
Ko zna šta se zaista dešavalo iza zatvorenih vrata, pogotovo ako je Steve “Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers (Yes!)” Ballmer od nekog saznao šta beše razlog za jedini spontani aplauz na panelu o IT bezbednosti tokom Business dana na ovogodišnjoj, štogod kamerno upriličenoj Sinergiji…
Saznao, ne saznao: umesto pesme, dobićemo verovatno nešto drugo od tog labuda. No, ne brinite – biće zakićen kao da je pevao na uvce.
Фото синемаскрп за по кући (2)
Кад први покушај успе, ко ће ме зауставити. Али, пут неизоставно води кроз досадни део: с(по)тицање рутине.
Зато данас следи гњаважа, обичне и надасве незанимљиве фотке. Биле су мени занимљиве док сам их радио, али ми се нешто не чини да ће бити занимљиво и вама. Да смандрљамо ово укратко (а и линкове на велику слику ћу трпати у најаве, да не развлачимо текст).
Први значајнији рад на ту тему ми је био, наравно, центар родног ми града, што је и први пут да сам урадио пуних 360 степени… тачније, око 370, није бег циција. Како смо се надали, добро смо се удали… мало ми је пао дурбин на пар места, фали нешто горњих делова на згради електрограђ(еви)нске школе и општине, ал’за први пун круг, пуна капа. Још и ухватио плави сат фоткалицом која иначе воли (да вуче на) плаву. Мора да сам изгледао мало шашаво, стојим на ћошку и вртим се пун круг, не скидајући ока са екранчета.
А онда сам се сетио да видик постаје усправан кад се легне и обратно… и оно чудо од дрвета испред куће није могло да избегне судбини. Напросто сам морао да забележим те огромне цветове – претходне године, кад смо се уселили, већ је била прецветала.
Код Фотокрпа уопште није неки проблем да се ради и вертикално, као и комбинација – покушавао сам да урадим и решето три попреко и два увис, али сам то све покушавао у соби, и онај проблем са геометријом је испао претежак за јадног крпеж мајстора. Ломио ми је стубове од полица, удвајао шарке на вратима, чуда правио и није се прославио.
Utovar nedeljom, 3. novembar
Nemam snage da se neprekidno nosim sa glupošću.
Ali to svakako ne znači da ću popustiti. Jer popuštanje je trenutni poraz. Samo mi treba čas da udahnem vazduha, da malo gledam svoja posla, da se odmorim od praznog hoda i da nađem zadovoljstvo u privremenom odricanju od informacija. U međuvremenu, paziću, jer što reče Toda, istorija upravo jede pasulj… To je dobro, jer to je čas da pomislimo na one koji su se zavukli u šupak istorije i čekaju da prođe opasnost…
Zato, ovog puta bez teških tema u uvodu. Što reče Pikaso: “znate, ponekad je bik ipak samo bik.” E, pa to je to: ovaj utovar će biti samo utovar.
Izvolite.