Namrštio sam se kad sam video “uspravni video”, ali u ovom uskom izrezu je rečeno mnogo toga.
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Budućnost ili sadašnjost
Ideja je odlična, a pretpostavljam da se i ekipa tokom snimanja silno zabavljala. No, da li vas ovaj film tera nа smeh?
Vatrogasna podmornica
Kô što ‘no reče Lala u onom vicu “Imali smo i mi jedared taki traktor” tako i ja mogu da kažem da sam imao “keca”, kasnije “jugića”, pa kasnije i “mazgu”, koji su znali da “zaglave” čim pređu preko ozbiljnije bare.
Eh, da je meni bila tak’a razvodna kapa (na “kecu” i “jugiću”), odnosno kablovi (na “mazgi”).
Ikaru nije pošlo za rukom
Moderni Dedal ne brine da će mu Sunce istopiti lepak. On leti, leti, leti,… dokle ga ruke drže, a kamera ima bateriju da dokaže let.
U povezanim snimcima je dokumentovana priprema. Eh, da je Ikar sve to imao…
Obračun kod automobila
Gospodin Homer S. je teško podnosio vrućine ovog leta. Da li ga već stižu godine ili jednostavno ne može da dočeka let za Detroit…
Laboratorija za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu zna biti interesantna i laicima. Ako ni zbog čega drugog, a ono za (laičko) proučavanje međuljudskih odnosa. Veština kojom je uspeo Vanju da nagovori za rokadu graniči se sa veštinom izbegavanja ovih podivljalih beogradskih vozača, koji ga sprečavaju da na miru stigne kući. U laboratoriji je bilo mnogo posla danas (a kad pa nema mnogo posla?), ali je hteo sebe da časti zbog uspešnog dogovora sa Vanjom. Pa, dobro, Vanja više nije klinac i dobro zna da će mu se dodatne obaveze ove jeseni vratiti slobodom tokom proleća.
Nedostaju mu klinci. Ne ćerka i zet, već naravno unuci. Nije baš prošlo mnogo od kako ih je video, ali svaki dan bez njihove neobuzdane energije predstavlja večnost i gospodin Homer S. se uveliko radovao budućoj jeseni u Detroitu. To što ga na proleće čekaju dodatna naporna predavanja i vežbe (koje će morati da nadoknadi Vanji) mala su cena obećanom mu i zagarantovanom provodu.
– Dobar dan!
Svuda pođi, al’ bolnici dođi
Nije li Lekić idealno prezime za lekara pedijatra?
– Za koga navijaš?
– Za Partizan!
– Ih, bre! Ne navijaš za Zvezdu?
– Ne. To samo moj deda navija za Zvezdu i za Mančester Junajted.
– A je l’ imaš devojku?
– Imam.
– Kako se zove?
– Devojčica D. Zar niste o njoj čitali na Suštini pasijansa?
– To je lepo. Ali nećeš moći da se viđaš s njom neko vreme. Ostaćeš ovde kod nas.
Tako smo ostali kod dr Lekića, odnosno u dečijoj bolnici “Olga Dedijer”, o kojoj smo već pisali. Ovoga puta su utisci malo(?) bolji.
Perseidi, još jedared
Veče je vedro, prava prilika da posmatrate Perseide. Detalje o ovoj astronomskoj pojavi imate u prošlogodišnjem prilogu, a ko nije u prilici da nađe zgodno mesto za posmatranje, može uživati u meteorskom pljusku i iz udobnosti svog doma:
Raspust!
Poštovani čitaoci Suštine pasijansa,
I mi blogeri imamo dušu! Posle duge konsultacije, Sedam samuraja Skoja se složilo da bi valjalo malo predahnuti. Prisustvujete pisanju istorije uživo: još od 23. marta 2011. godine u 23:59 do ovog časa, nije se desio datum bez bar jednog priloga, a to će se sada, verovatno, desiti.
Kao pravi i neiskvareni autarh, Šef po funkciji, gazda po nabeđenju i palir po čuvenju, autorima Suštine pasijansa sam izdao naređenje koje stupa na snagu odmah:
Utovar nedeljom, 11. avgust
Koja je prava mera za odmor? Lipsaću radeći pre nego što otkrijem odgovor na to pitanje.
Ne, nisam ja gadljiv na letovanja i razne oblike tzv. godišnjeg odmora. Samo ne verujem u onaj sindikalni princip dotičnog godišnjeg odmora za sve pare i po svaku cenu. Otići nekud, raditi nešto, biti neko vreme nezavisan od nečeg što predstavlja svakodnevni teret, to je sasvim u redu dok god se ne pretvori u nekakvu svoju kontru.
Prethodna tri leta, Jasna i ja smo lutali po Srbiji. Lutaćemo opet, šta ja znam kad. Sad smo to zamenili pohođenjem nekih zanimljivih rock koncerata, par vikenada po nekim vinarijama i gluvarenjem po sajberprostoru. Nije nam se dalo da ponovimo neke šablone putovanja jer smo se možda malčice i premorili od njih.
A nije da nije, pride se krijemo od nekih dobrih ljudi koji nam toliko intenzivno žele dobro da uopšte ne primećuju da je ćutanje zlato. Zapravo, to je to: veliki odmor je kad mogu da ćutim, ne moram nikog da slušam i, obaška, ne pišem ništa barem nedelju dana. Elem, odmaranje je i mentalni proces.
I šta sad, pedalj do kraja sezone putovanja? Možda neke kraće foto-ture? Pa to uopšte ne bi bio nemoguće. Sanjam neki salaš usred atara, poput onog koji sam fotografisao iz balona prošle godine… Mesto na kome nema ni struje ni telefona ni komšiluka, ali zato postoji podrum sa buretom.
U izvidnicu krećemo već danas. Preko Dunava na zapad, da nađemo onaj savinjon.
Pedalama do zvezda
Čovek je sebi zacrtao postizanje velike brzine… Biciklom. To je izgledalo ovako.
Čini mi se da su ljubitelji biciklova veći fanatici od moto-bajkera.