Fotografija je rezultat trenutka uhvaćenog u večnost, ponekad na incidentni način, kao predmet slučajnosti… Ali – stani malo: da li je baš tako? Možda se u fotografiji nalazi i malo veći zalog? Budete li pažljivi u tumačenju priče o šest fantastičnih fotografija, shvatićete da ima ljudi koji su spremni da idu do kraja (svakog kraja) za jednu fotografiju.
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Nema! Juče ste dobili dva klipa!
Iseckaj lubenicu za manje od pola minuta
Evo, ako volite lubenice, naučite da ih sečete ovako… brzo.
Što se mene tiče, dovoljna mi je jedna kriška godišnje, da upamtim ukus.
Jebigica kao načelo
Nije čoveku lako da se svaki dan bori da preživi, jebiga…
Jedino ti novinari, jebiga, stalno nešto zanovetaju. Pa mislim, jebiga.
(tnx Tibi via FB)
Dnevni dnevnik
17,35
Umalo nisam zaspao čekajući u redu u SUP-u. Dobro je što se red poremetio tokom ove njihove pauze (lepo piše na staklu šaltera “od 17,00 do 17,30”), pa sam mogao tokom rasprave da se održim budnim. Ko je bio prvi na šalteru pre pauze i što je bio toliko glup, pa se tokom pauze odvajao od šaltera; pa ne živi on u nekoj zemlji gde se zna red, nego u Srbiji, zemlji koju čuva Bog i žandarmerija.
19,15
Stigao sam kući i nešto ubacio u kljun. Baš da se zavalim i vidim šta ima na televiziji. Promaja koju sam jutros ostavio u stanu je dobro odradila posao, pa je vazduh svež. Moraću da se pokrijem. Oh, vidi, evo nešto novo na televiziji – tenis. Igra ovaj dole u belom protiv onog gore u belom. Tup donji, tup gornji, tup donji, tup gornji, tup…
21,55
Uh, bre. ‘Sam ja to zaspao? Čudo me nije probudio nikakav telefonski poziv… Hm… Samo da se rasanim.
23,40
A? Al’ sam se rasanjivao, a čeka me posao. Zadati broj logički raspoređenih slova u jednu celinu za naredna tri dana čak ni Šef ne bi lako ispostizavao. Idem da se istuširam, pa da radim nešto.
00,05
Kako početi? Beo ekranski papir deluje tako hipnotišuće… Ček malo. O čemu ono treba da pišem? Ah, da – ISO-standardi.
00,20
Zaspao sam za tastaturom. Hajde, čoveče, usredsredi se na posao, dovoljno si spavao. ISO-standardi, dakle.
03,10
Otkud ovde? Kad sam se ja to prebacio u krevet? Kol’ko je sati? Pa, dobro. Sad bi ionako bilo normalno vreme da legnem u krevet. Sutra treba da se ráni…
Samo su ga zamenili u porodilištu
Da zastanemo na časak. Da udahnemo gutljaj vazduha i da zarobimo krišku neba u oku.
A šta tu ima da se priča. Ili osetiš odmah ili ne osetiš nikad.
Brrrm, brrrm. K’o Fanđo!
Koliko puta ste u životu čuli da se za nekoga kaže: “Vozi kao Fanđo?” Verovatno i ne znate, ali sigurno ste retko videli da neko vozi kao petostruki šampion Formule 1…
Na današnji dan, daleke 1911. godine rođen je nepriksnoveni gospodar trkačkih staza (petostruki as), a važno je reći da je tada sve zavisilo od mašine i vozačkog umeća, kada nije bilo moguće iz boksa štelovati bolide. I danas, pola stoleća nakon vozačkih uspeha, Fanđo je ostao sinonim za brzog, ali i dobrog vozača. I Šumaher je, kada je oborio Fanđov rekord “skinuo kapu” El Maestru kako su Fanđa zvali u rodnoj Argentini.
Kod nas se odomaćio pogrešan izgovor prezimena ovog automobiliste, kao Fanđo, iako bi prema transkripciji i izgovoru pravilnije bilo Fanhio. Međutim, njegovi Argentinci, zapljusnuti talasima portugalskog jezika kažu Fanžio.
A ako se spremate da položite vozački ispit, ili ste odavno vozač, nije zgoreg da se podsetimo prve lekcije:
Utovar nedeljom, 23. juni
I ovo ovde je uvod. Jer prvonamenjeni bi bio suviše dugačak da bi se tako mogao tretirati…
Najveći deo ovog Utovara je nastao u čekaonici ispred gejta kapije D61 na bečkom aerodromu. Povezani letovi nisu baš bili toliko povezani, a igra mojim živcima počela je i pre polaska od kuće, dva-tri dana ranije. Prvo je bilo predviđeno čekanje od 4,5 sata, taman da razradiš ideju da napustiš aerodrom i makar malo upoznaš prestonicu Istočnog Rajha. No, ubrzo je došlo obaveštenje da se letovi “mrdaju” u vremenu i da je predviđeno čekanje oko 2,5 sata. Pa, dobro – organizatori letova imaju procenat od prodaje artikala u neobaveznim prodavnicama, a žena-Jelena će dobiti još jednu, ovog puta “mocartovu” čokoladu.
Na kraju, u realnosti, let je dodatno kasnio, a dežurni spiker se setio da to objavi tek kad je to svima odavno bilo jasno. Stoga ne garantujem za pristojnost pojedinih delova ovog Utovara.
Žena-Jelena se odavno naučila strpljenju prikrivanju nestrpljenja, ali naslednik je očekivao svoj Lego Star Wars, i to što tata kasni kriv je tata, a ne tamo neke čike i tete koje i ne znaju šta šprehaju.
I ne znam da li bismo na kraju svi tako brzo trčali ka autobusu koji je trebalo da nas odveze do aviona, da smo znali da će to biti (još jedan) muzejski primerak JAT-ove flote.
Zvučna izolacija je bila odlična. Tokom fabričkih testova, verovatno. I meni je samo ostalo da se “isključim” i pokušam da “ispeglam” suviše nervozne delove ovog Utovara. Šef bi autartistički naglasio da se Utovar ostavi u svom inicijalnom autorskom izdanju, ali ovakva reakcija je više nego dovoljna za jedno polugodište.
Neobičan partner za video igre
Komšija preko puta radi drugu smenu, drugari su na letovanju, devojka sprema ispit… s kim ćete odigrati svoju omiljenu igricu? U pomoć priskače niko drugi do – rođena keva!
Једна од пре: пецарош поред моста
Никад нисам волео да ретуширам слике. Ваљда зато што сам видео како то раде месни фотографи од заната – четкицом, примети се из авиона, и сви на матурском таблоу некако изгледају исто.
Светлокомора, ака Лајтрум, има нешто могућности за ретуширање, што ми је више него довољно за оно мало што ми понекад затреба. Ево, овде сам, признајем, немо’ ме бијете, просветлио талпу око пецароша. Добио је сценског светла колико му треба да се лепо види и да привуче пажњу.
(велика је овде).
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: пецарош поред моста”