Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Aleksandrijsko lansiranje

U tekstu koji govori o preduslovu za lansiranje lagano sam pokazao kako je brzina v koju satelit mora da ima da bi kružio oko Zemlje

Ovde je h put koji sva tela pređu pri slobodnom padanju na Zemlju bez početne brzine tokom prve sekunde (na površini Zemlje približno 5 metara); R je poluprečnik Zemlje. Formula je predivna jer pokazuje da nam trebaju dva podatka koja možemo da izmerimo da bismo saznali koliko brzo treba da se krećemo da bismo postali Zemljin satelit.

Čekaj malo, škrip! Poluprečnik Zemlje možemo da izmerimo? A i molim, Zemlja je okrugla? Hm…

Nastavite sa čitanjem… “Aleksandrijsko lansiranje”

Anatomija jednog virusa (računarskog)

Svi znate za postojanje računarskih virusa. Većina zna za antivirusne programe i koristi ih. Ali, da li vam je poznato dokle ide tehnologija koja se odnosi na primenu virusa?

Kaoš to znate, nasnazi je trajni embargo na teme o softveru u okvirima Suštine pasijansa. To me sprečava da o ovoj temi prozborim reč-dve više. No, nema veze; bavimo se fenomenom tehnologije, a ne softverom. Fenomen računarskih virusa je ušao u svoju veoma zrelu fazu, onu gde jedna država ulaže neverovatno velik novac u razvijanje računarskih virusa kao oružja u nameri da naškodi resursima druge države.

Problem je u tome što svako oružje kad-tad dospe u pogrešne ruke. E, tada svi postanemo ugroženi.

Šta će se dešavati tokom sledećih godina? Možda je bolje da ne znamo.

Wikipedia protestvuje

Slobodni svet se udružuje protiv novog talasa onih koji žele da vladaju pomoću cenzure. Preti opasnost da Internet dobije Velikog Brata, onog pravog. Portal en.wikipedia.org se isključuje na 24 sata u  znak protesta.

Možete vi da volite portal Wikipedia.org ili da ga ne volite, da imate ovakvo ili onakvo mišljenje o njemu – tek, činjenica je jedno: svet je postao drugačiji zahvaljujući postojanju tog projekta. Omiljeni argument protivnika Vikipedije je taj da gerila-znanje nije znanje, a da kompetentnost i relevantnost nije moguće postići gerila-pisanjem.

E, pa znate li šta ima novo? Kompetentnost i relevantnost nije moguće postići ni kompetentnim i relevantnim pisanjem. Kompetentan je i relevantan onaj ko može da kupi sve nas zajedno, i naše države, za šaku dolara. A ne onaj ko zna.

Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. Ljubitelji činjenica nisu na ceni; to jest, njihov život ne vredi mnogo.Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. A istina je ono što žele oni koji mogu sve da plate. Danas zagovornici jedne teze zapravo podstiču ostvarenje svojih ciljeva koji su različiti, skriveni i usmereni na jačanje sopstvene strane u odnosu na neku drugu. Lobiji su postali jači od većine država, a državni monopol sile je postao sredstvo u rukama moćnih.

Onaj ko zna, a nije deo tog vladajućeg establišmenta, ima da ćuti dok mu se ne dozvoli da govori. A ko među takvima hoće da govori, biće ismejan, kompromitovan ili ućutkan. Mehanizmi kontrole su davno uspostavljeni. Preostao je samo jedan, a i taj je na putu da padne na kolena…

Nastavite sa čitanjem… “Wikipedia protestvuje”

Teorija lansiranja

Fotografije lansiranja u svemir koje nam je domaćin obznanio su potpuno čarobne. Ali kako uopšte znamo da će ono što ispalimo uzbrdo zaista gore i ostati, da se neće bilo strovaliti nazad ili otići van našeg domašaja?

Znamo, em lako em poodavno. Lansiranje u svemir najčešće služi da objekat koji lansiramo kruži oko Zemlje. Da bi se to desilo, potrebno je da se on kreće dovoljno brzo da ne bi pao na Zemlju, ali i dovoljno sporo da bi to kretanje zaista i bilo kružno, da ne ode tamo negde odakle je došao Sima Kosmos iz Dalekog Svemira. Dakle, treba nam situacija sa sledeće slike:

Satelit se nalazi na visini H od površine Zemlje, koja ima poluprečnik R. U tom trenutku na satelitu se startuje motor koji mu dodeljuje horizontalnu brzinu (na slici to je v0), i koja treba da je takva da zadrži satelit u kružnom kretanju oko Zemlje.

Nastavite sa čitanjem… “Teorija lansiranja”

Horoskop Diotalevi-SP: 1. Objava metodologije

Nesrećan je onaj ko ne bude mogao da se priključi ovom, najvažnijem projektu u budućoj istoriji pankontinentalne metodologije proricanja jučerašnjeg i današnjeg dana, prošlog i sledećeg meseca, kao i i ove i sledeće godine. Predugo je trajalo i naporno bilo ovo iščekivanje da se konstelacija preduslova slije u petodimenzionalni vektor čija hiperlinearnost je daleko složenija od prethodne i ove rečenice.

Zbog toga ćemo ovog časa promeniti način pisanja.

Važan je dan danas. Datum 17. januar 2012. godine biće pominjan u najvažnijim almanasima sveta i člancima od one vrste “dogodilo se na današnji dan” kao istorijski trenutak u kome je došlo do revolucije horoskopa.

Ekipa Suštine pasijansa je odavno primetila jednu društvenu anomaliju u sopstvenim redovima. Naime, sva petorica momaka (momci u duši, inače svi odreda ozbiljni ljudi) iskazuju animozitet prema klasičnom horoskopu, mada to čine u različitoj meri. Nažalost, taj stav se pokazao kao društveno neprihvatljiv, s obzirom na to da većina stanovništva sa osobitom pažnjom, pa i pijetetom, prati horoskope i oslanja se na njih više nego na logiku. Još gore, dekadentnom se smatra sklonost nas, koji ne prihvatamo klasične horoskope, da pojavama pripisujemo značenja koja se tumače u složenoj strukturi fizičkih, mentalnih, društvenih i inih veza. To je izazvalo negativne reakcije mnogih (inače čestitih) ljudi, koje se pružaju u širokom opsegu od diskretnog izbegavanja do veoma glasnih osuda društveno neprihvatljivog angažmana u vidu plasiranja sopstvenog mišljenja (kao što rekoh – dekadencija).

Ali – mi nismo dekadentni! Mi smo samo neka vrsta perfekcionista i zato nam je bilo stalo do toga da horoskop koji ćemo koristiti odgovara našem viđenju već tumačene stvarnosti. Na stranu to što želimo da izbegnemo gnev onih do čije reakcije nam je oduvek bilo stalo.

Znaci horoskopa po metodi Diotalevi-SP. Autor dizajna znakova je Rolando Peharec, ekskluzivno za Suštinu pasijansa.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 1. Objava metodologije”

Najlepše fotografije lansiranja u svemir 2011

Ova kolekcija fotki mi je zamalo promakla. Našao sam je sasvim slučajno.

Svemirski brod Sojuz-Gagarin poleće iz Bajkonura, april 2011.

Na portalu space.com, još u decembru je objavljena kolekcija od 39 izuzetno zanimljivih dokumentarnih fotografija poletanja raznih raketa i projektila u svemir.

Naći ćete tamo fotografije programa agencija iz SAD, Rusije, EU, Kine, Indije, pa čak i Argentine. Prvi tango u svemiru, boktemazo!

Poletanje Atlantisa 8. jula 2011: poslednja misija šatla, snimak iz aviona

Ne mogu da odolim: sledi digresija u vidu muzičke zavese primerene ovim fotkama.

(Via)

Muke zbog vatre

Kako je to moglo da izgleda u praistoriji? Vatra je bila čudo, ko zna koliko je vremena trebalo da bi se njome ovladalo. Evo jedne imaginarne pričice o vremenu kad homo sapiens nije bio jedina razumna vrsta na planeti.

Ovaj simpatični crtać mi je pobudio mnoge asocijacije, ni lepe ni duhovite, na političku scenu u Srbiji s početka 2012. godine. Ali, nećemo ovde o tome.

Pet životnih kajanja

Živite svoj život, pravite male greške kao i svako drugi, ispravljate ih u hodu i trudite se da idete napred kako najbolje znate da biste podržali sebe i svoje najbliže. Kakav može da bude konačni obračun na kraju?

Pitanje je da li ćete svoje propuste primetiti na vreme ili tek na kraju.... Uzgred: ovo je rad Branislave Brandić, budućeg majstora fortografije.U jednom veoma neobičnom pisaniju, čitam ispovest medicinske sestre čija dužnost je da olakša poslednje dane umirućima. U takvom okruženju, veli Bronnie Ware, ljudi naglo sazrevaju u trenucima kada se najzad suoče sa sopstvenom smrtnošću. U brojnim kontaktima koje je ostvarila na tom nezavidnom radnom mestu, ona je prepoznala pet najčešćih izjava o kajanju u životu koje su izrekli Oni Koji Odlaze i prenela ih u javnost.

Voleo bih da zajedno pogledamo u te izjave i da pokušamo da naučimo nešto iz njih. Neću vam prevoditi ceo članak, pročitaćete ga sami ukoliko nađete za shodno.

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život po svom nahođenju, a ne život koji su drugi očekivali da živim.
2. Voleo bih da nisam radio tako mnogo.
3. Voleo bih da sam imao hrabrosti da iskažem svoja osećanja.
4. Voleo bih da sam ostao u vezi sa svojim prijateljima.
5. Voleo bih da sam dozvolio sebi da budem srećniji.

Objašnjenja i zaključke razvijte prema sopstvenom nahođenju i savesti. Imao bih šta da kažem na većinu ovih teza, no to je moj život, pouke ne bi vredele za druge; morate sami proći put do zaključka.

Zato ću reći nešto drugo, po cenu da budem patetičan.

Nastavite sa čitanjem… “Pet životnih kajanja”

Vino točim, a vino ne pijem…

Na današnji dan, pre 93 godine, ratifikovanjem Osamnaestog amandmana na Ustav Sjedinjenih Država ozakonjena je prohibicija.

Razni skupovi trezvenjaka, kao što su American Temperence Society, udruženja žena, Ma ja vas ne bih ljubio ni pijan...crkvene organizacije i slično s radošću su dočekale ostvarenje sna za koji su se godinama borili. Uverenje da je konzumacija alkohola uzrok bukvalno svog kriminala motivisala je nekoliko gradova da na dan stupanja amandmana prodaju svoje zatvore. U svom poletu, trezvenjaci su angažovali razna piskarala da prilagode razne delove Biblije koji imaju referencu na alkoholna pića, tako da su pali predlozi da je Isus konzumirao sok od grožđa, a stih “uzmi malo vina zarad dobrobiti utrobe ti…” tumačen je da vernici treba da utrljaju malo medicinskog alkohola na abdomen.

Istu radost, samo iz drugih razloga, ispoljile su distilerije u Kanadi, Meksiku i na Karibima, koje su drastično povećale proizvodnju, što zbog posetilaca koji su išli tamo na vikend opijanja (kao što narod iz zapadne Srbije uskače u Bosnu da natoči gorivo), što zbog ilegalnog izvoza za SAD.

Nastavite sa čitanjem… “Vino točim, a vino ne pijem…”

Upoznavanje sveta, godina CXXIV (2)

“… Svet i sve što je u njemu, to je naša tema.”
Alexander Graham Bell

Samo urednici zvaničnog glasila Društva imaju privilegiju da se fotografišu ovde.U vreme kada je osnovano Društvo National Geographic čovečanstvo je pravilo prve korake u novu eru pronalazaka i otkrića. Na “pragu života” je bio Edisonov kinetoskop, Džordž Istmen je spremao savršeniju kameru i crno-beli fotografski film.
Automobili i avioni uskoro će postati ključni elementi transporta, a telegraf i telefon trajno će promeniti prirodu komunikacija… a svet je čekao da bude otkrivan, sa pasioniranom i naivnom verom da će nauka biti ta koja će ispraviti mnoge nepravde društva koje stupa u svoje novo poglavlje.

Izvanredan je osećaj biti deo NG porodice. Kris Džons i Igor Rill u Budimpešti.Mnogi su delili tu nadu i veru u nauku, a Društvo National Geographic postalo je propovednikom i predvodnikom “odanosti nauci”. Tako su postavljeni temelji za ono što danas Društvo čini jednom od najvećih i najuticajnijih naučno-obrazovnih institucija na globalnom nivou.
Iako Društvo u svom imenu ima pojam nacionalnog, postalo je nadnacionalno, internacionalno, ali kako to kaže Kris Džons, glavni urednik matičnog izdanja magazina: “… najbolje je da se držimo imena koje nam je dobro služilo duže od jednog veka.”

Veći deo svoje prve godine života Društvo je organizovalo razna predavanja i naučne skupove, što je vrlo brzo izašlo na dobar glas kod tadašnje intelektualne javnosti. Bio je to znak/putokaz ka časopisu koji će obeležiti i uticati na više generacija i milione čitalaca širom sveta, kao i na autora ovih redova.

Nastaviće se…