Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Količina socrealističkog optimizma u ovoj sekvenci je tolika da je to nepojmljivo. Ajd’ lepo da svi šta je drug Tito naredio, da posle ne bude da sam ja to rek’o. A kad drug Tito naredi, ima da se gine uz pesmu i juriš!…
A ko preživi, poslaćemo ga posle na Sremski front.
Gospodo političari, način na koji silujete srpski jezik mi se gadi.
Ovo sam čuo nekoliko puta u prethodnih nekoliko dana, i to usput. Šta bi bilo da sam još i gledao neke vesti, pitam se. Uglavnom:
(bla bla bla) …preko mosta koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice….
Gospodo političari, pričate gluposti. Reke razdvajaju, a mostovi spajaju. To je toliko jednostavno razumeti da je dodatno objašnjenje izlišno.
Kada budete naučili razliku između razdvajanja i spajanja, možda čak i postanete sposobni da rešite probleme za koje ste zaduženi.
Kreteni.
Ovaj kratki film ima samo blagu asocijaciju na skoro-pa-istoimeni legendarni film Andreja Tarkovskog i nemojte ga gledati tako. Pre bi trebalo da asocira na onaj film, kako se zvaše, gde se Arnold Šrafciger mota sa nevidljivim vanzemaljcem po džungli. Ali i to je tek samo blaga asocijacija.
Ovaj film je inicijativa dva mlada momka i predstavlja pokušaj da se sačini koherentna filmska produkcija. Što se mene tiče, uspeli su u tome.
Osladilo mi se da lovim vinsku poeziju. Čak mi žao što sad nemam dovoljno vremena da preturam po biblioteci. Ali, mogu po sećanju.
Večeras ćemo se setiti Vladislava Petkovića Disa, njegovog burnog i kratkog života, kao i njegove možda najbolje vinske pesme.
Ko bude pametan i dobar, čeka ga i nagrada na kraju priloga.
Ne marim da pijem, al’ sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.
Ne marim da pijem. Al’ kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak’o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: “Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.”
I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.
I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Citat dana, sročen u vidu pitalice, dolazi posredno preko druga na fejsbuku, a autor je… ko zna ko. Što reče Peđa, narodni pripovedač… 
Zašto narodnjaci prodaju najviše CD-ova? Ovi što ih slušaju ne umeju da iskopiraju.
Narodni pripovedač
(via Peđa Supurović at FB)
Možda bih se i nasmejao, ali ne mogu da se smejem istini ma kako tužna ona bila.
Da, o štetnosti. Misli čovek na vrhunski sport, onaj koji sportiste tretira kao vrhunski odgojenu marvu za postizanje rezultata.
Nemam nameru da prejudiricam bilo šta ili da se stavim na ovu ili onu stranu. Ovo vam predstavljam manje-više tek kao kuriozitet, jer mi je Ljubodrag Simonović Duci odavno pao ispod radara i nisam imao pojma ni da li je živ, Bože me prosti. On je očigledno veoma emotivan dok priča na ovu temu, a slutim i da ima razloga za to. Da li se slažete sa tim ili ne, ne pravim pitanje dok god uopšte imate sopstveno mišljenje.
Uostalom, marketing u sportu je jedan od pet najunosnijih legalnih poslova na svetu. A da li je legalno baš sve što okružuje taj biznis, možemo da se pitamo.
Dakle, pogledajte ili nemojte. Ako posle tri i po minuta ne možete više, prekinite i nemojte da se mučite.
Skoro da je ispalo dobro što sam odložio ovaj prikaz: prve verzije adresa su, navodno, hakovane i nestale.
Prvo je jedna prijateljica na fejsbuku povezala link na Viva Vox Choir, zanimljivi moderno orijentisani hor iz Zemuna. Ispostavilo se da su imali 500.000 pregleda za svega par nedelja, te da je to bio dokaz popularnosti hora. Onda je klip, navodno, hakovan, pa je postavljen ponovo.
Bez obzira na rezultat i na činjenicu da je ekipa zaista napravila ludački aranžman, nešto mi je zapalo za oko: bilo je još pet-šest klipova na jutjubu, a zbir pregleda svih njih nije dostizao ni deseti deo pregleda tog klipa. I tada shvatim: ključ je u tome što je to obrada numere od grupe Rammstein; a tu grupu konzumira dečurlija za koju su jutjub i fejsbuk osnovni vidovi takozvanog socijalnog ponašanja.
Nisam bio malodušan, brz obzira na utvrđenu činjenicu da je ovo bio dobro fingiran SEO – i ništa više. 
Ekipa je simpatična i zavređuje barem malo podrške javnosti… Gledao sam dalje, pa pogledao dežurnu numeru kojom se šablonski fascinira svako ko nema vremena da sam istražuje muziku.
E, ovde sam morao da zastanem, jer je počelo da mi zvoni negde u registru sećanja. Šta beše, šta beše?… Pa da!
Da vidite kako ljudi od akcije prikazuju lepotu prirode na Internet!
Ima tome već neko vreme, taman toliko da sam izgubio izvor na kome sam našao prikaz ove sferne panorame. Uglavnom pogledajte: klik na ovu sliku će vas odvesti na stranicu na kojoj je panorama osposobljena za interaktivni pregled:
Koliko god da me je oduševio ovaj prikaz (što se tiče ovog nacionalnog parka u Juti, ima toga još: pogledajte ovde), malo sam se rastužio jer nema neke slične prakse kod nas. Tokom avgusta planiram da vidim mnogo od prirodnih lepota Srbije, a ništa od toga kuda idem ne postoji u ovakvom prikazu. Ja, nažalost, nemam resursa da napravim tako nešto, a rado bih to učinio.
Možda da predložim resornom ministru takav projekat? Milion njemu, milion meni, a neka panorame napravi foto-sekcija neke osnovne škole iz okoline u znak zahvalnosti što smo im donirali dva najjeftinija digitalna fotoaparata koja mogu da se kupe na tržištu…
Puste želje, pusti snovi.
(Via)
Da citiram Jelicu:
Posle dugog i vrlo radnog dana… Uz reči koje maze mirom i ljubavlju… Laku noć.
Jedno malo, malecko, skoro beznačajno… remek-delo.
Ovaj online strip je nastao sasvim slučajno. Razvio se neverovatno. Jedan je od najboljih satiričnih dnevnih serijala koje sam ikad video.
Više ne znam kako sam naišao na strip Savage Chickens. Moguće je da sam našao link na nekom eklektičnom portalu ili sam negde našao unakrsnu vezu na sajtovima stripova koje već pratim. Tek – zarazio sam se momentalno.
Doug Savage je zanimljiv mladić koji nije hteo da se pomiri sa monotonim životom kancelarijskog pacova, sve sa migrenama kao glavnim začinom. Jednog dana je u afektu nacrtao karikaturu dva pileta na post-it cedulji – i tako je počelo.
Tako se i nastavilo: najčešće na jednoj, a ponekad na nekoliko nastavljenih cedulja, autor beskompromisno opisuje savremeni svet oko sebe na način čija suptilnost je baš na pilećem nivou. Ta sirovost je očaravajuća: na kraju, kako autor sam kaže, ličnosti su se spontano razvile i postale arhetipovi raznih situacija modernog života. Tu se nalaze originalne ličnosti kao što su Marketing Chicken, Zombie Chicken, Poet Bot i Timmy Tofu, ali i belosvetski poznate face poput Sigmunda Frojda, Čaka Norisa i Mr T.-ja.