Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Google u slavu Alexandera Caldera

Danas je 113 godina od rođenja jednog od najslavnijih vajara moderne umetnosti. U to ime, Google je postavio prikladni animirani doodle.

Alexander Calder (1898 - 1976)

Alexander Calder je bio najpoznatiji po svojim pokretnim ili kinetičkim skulpturama: reč je o svojevrsnim trajnim instalacijama, najčešće oblikovanim po obrascima apstraktne umetnosti. Te skulpture slobodnim pokretima čine složenu igru kombinacija, dajući delu svojevrsnu životnost u prostoru u kom funkcioniše.

Nekoliko poznatih radova ovog umetnika možete videti u glaeriji članka na Vikipediji, a za više –  surfujte onako kako vas doodle link upućuje na srpskom ili na engleskom.

Čovek - skulptura u Montrealu, postavljena za Expo 1967

 

(Via)

Glava 12: Ježev odgovor

Diže se Ježić, oči mu sjaje,
gostima čudnim odgovor daje:
– Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
čestite kuće nemate svoje.
Živite, čujem, od skitnje, pljačke
i svršit ćete – naopačke!
To sluša lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, jež ima pravo!
To reče, klisnu jednom ćuviku,
a ono troje digoše viku:
– Jež nema pravo, na stranu šala:
a i ti, lijo, baš si – budala!

Trojica bukača su dobro i prošla. U politici je uobičajeno žrtvovanje ovakvih jadnika...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Glava 11: Tri galamdžije

Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
– Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kućicu takvu, hvališo mali,
za ručak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.

U ovoj sceni postaje jasno da lija koristi tri kretena za ostvarivanje sopstvenih političkih ciljeva. Ako su bili politički, to jest...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

E, sad samo još i ovo…

Šta li će sad da traže? Da svi nose čiste čarape? Da kerušu Milu pošaljemo u Matarušku banju? Da pečemo rakiju samo od slovenačkih šljiva?…

Š'a je bilo, džiberi! Jeste l' me našli, a? 'Ste svi tu, a?...Pa ja kao da živim ispod kamena… U deset uveče saznam za vest dana. Mada, kao sam propustio nešto bitno… Ili jesam?… Nisam?…

Uglavnom: u’vatilo poslednjeg ‘ajduka. Koga ćemo sad da ‘vatamo? Šta će sad da nam uvale kao i zahtev? Da svi osnovci znaju da reše sudoku? Da se donese uredba o zabrani sviranja blok-flauta u svim prostorijama koje nemaju sertifikat klase ISO14000? Da se zabrani prodaja mleka koje u sebi uopšte ima masti?…

Znam! Sad bi trebalo da zatraže da izručimo Džimija Hofu! Na njihovom mestu, baš bih to tražio kao preduslov za početak pregovora o mogućnosti nastajanja šanse da se preispita pokušaj uklapanja uslova za razgovor o nameri Srbije da se kandiduje za potencijalno članstvo u EU. Računam, ako izručimo Džimija Hofu do Bogojavljenja 2013. godine (pod uslovom da nas pre toga ne rokne po tintari smak sveta 21.12.2012 u 21:12:02), ući ćemo u EU već u subotu u podne 2077. godine.

Zavući će oni nama opet nešto, ne plašim se ja.

Još njega da isporučimo, pa dosta.

Rekao bih ja šta zaista mislim, ali naći će se opet ona zamlata da me drnda, koristeći svoje spektakularne intelektualne kapacitete drvene advokature, pa bi ispalo da podržavam onog Pospanka ili, još gore, one ludake s vrha zemunskog keja.

Uostalom, đ.

Google u slavu Gregora Mendela

Danas je 189 godina od rođenja Gregora Mendela, začetnika klasične genetike. Tim povodom, Google je lansirao prikladni doodle na svojoj matičnoj stranici za pretragu.

189 godina od rođenja Gregora Mendela

Gregor Johann Mendel (1822 – 1884)Gregor Johann Mendel (1822 – 1884) je rođen u selu Heinzendorf u Šleziji u Austriji. Sudbina ga je navela da postane fratar, ali to mu je omogućilo da se dalje školuje.

Mandel je sprovodio eksperimente nasleđivanja osobina graška u generacijama koje je kontrolisano ukrštao. Njegov rad o hibridima je objavljen u zborniku radova, ali nije prepoznat, čime je razočarano prestao sa svojim daljim istraživanjem. Do smrti je ostao anoniman, a njegov rad nepriznat u naučnim krugovima.

Međutim, multidisciplinarno znanje i strogi metodološki pristup svojstven istraživačkoj nauci nisu apsolutno ni po čemu različiti od današnjih metoda primenjene genetike. Do tih radova dolazi nekoliko naučnika tek 1900. godine. Šesnaest godina posle Mandelove smrti, njegov rad je najzad prepoznat i priznat. Dva Mendelova pravila nasleđivanja danas su priznata kao temelj primenjene genetike.

(Via)

Sutra poslednje sletanje spejs šatla

Budite svedok događaja ako možete: jedno poglavlje istorije osvajanja svemira se sutra završava.

Misija STS-135 se završava sutra, a time i čitave era programa Space Shuttle. Očekivano sletanje šatla Atlantis je u 5:56 ujutru po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD – u 11:56 po našem vremenu.

Slika je isečak sa sajta www.nasa.gov. Kliknite da biste se našli na stranici misije.

Video feed koji NASA obezbeđuje uobičajeno je dovoljan za sve zainteresovane. Pratio sam sletanje misije STS-134 (poslednji let šatla Endeavour) i stream je tekao bez ikakvih problema iako je na vezi jednog časa bilo preko 150.000 gledalaca.

Ne znam koliko ću biti opterećen poslom oko podneva, ali gledaću da ispratim direktan prenos ako to bude moguće. Da biste pratili dešavanja, najbolje je da otvorite matičnu stranicu NASA TV na adresi http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html i pratite program odatle.

(Via)

Glava 10: Pred ježevom kućicom

Stigao je kući, ne sluteći da ga prate...

Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu – prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
– Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi’!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjega daha!

Nigde se ne spava tako dobro kao kod kuće...

(Poema “Ježeva kućica”, Branko Ćopić)

Andy Kaufman: po zanimanju genije

Andy Kaufman (1949 - 1984)Jeste li gledali film Čovek na mesecu Miloša Formana (Man on the Moon, 1999)? Ako niste, šteta. Priča govori o Andyju Kaufmanu, američkom komičaru koji je probio sve barijere u istraživanju poimanja humora, do granice kada se više nije znalo kad je ozbiljan a kad se zajebava. Andy Kaufman je koristio svaku moguću priliku da napravi konačni geg da je to išlo do neslućenih razmera. Primer? Znajući da je terminalno bolestan, napravo je vrhunsku predstavu od sopstvene smrti i to je učinio sa tolikim uspehom da su milioni ljudi apsolutno sigurni u to da je on još uvek živ i negde se krije pod lažnim identitetom. Just kidding

Genijalnost tog čoveka je često osporavana. Po pravilu, osporavali su ga mali ljudi, licemeri nesposobni da proniknu u suštinu Kaufmanove igre. Ništa čudno: te mentalne lezileboviće, Kaufman je posebno voleo da provocira i koristi kao predmet sprdnje. Party smile

Svako je pre ili kasnije dolazio na red. U ovom snimku iz 1980. godine, vidimo kako je to umelo da izgleda kod Davida Lettermana. Dok budete ovo gledali, molim vas da se setite da je The David Letterman Show bio jutarnji program koji je išao direktno u etar. Sarcastic smile

 

Sve, sve, ali to sardonično kolutanje očima…