Društvo – Page 89 – Suština pasijansa™

Razgovor (I): Da li je ovo kraj fizike čestica kakvu poznajemo? Nadajmo se da nije

PROLOG

Šta može da učini čovek kada se suoči sa toliko temeljnom pustinjom kakva je zemlja u kojoj živimo? Jer ovo jeste društvo u kojem HOĆETE dobiti po nosu ukoliko ukažete na činjenicu da je Novak Đoković glupi udarač loptice što ni pertle ne bi smeo da veže bilo kom profesoru ili hirurgu, dok je za postojanje te činjenice je savršeno irelevantno koja je stranka na vlasti i čiji je član direktor Javnog preduzeća Vodovod, Kanalizacija i Hidrometeorološki zavod Službenog glasnika Železnica Srbije. Škorpije su izmilele iz svojih kamenjarskih skrovišta, naselile nova Internet staništa i nemaju nameru da se vraćaju. Opozicije nema, na demokratiju se još dugo nećemo moći osloniti. Nesrećni Dragoljub Petrović i Zoran Kesić su postali etaloni duha. O Stanku Stojiljkoviću ne želim da govorim. Najčitani mediji – raznorazne Tarzanije, Viceovi i slični – takmiče se u bolnom sportu: ko će dublje gurnuti prst u čitaočevo oko.

Ne želim da se opirem, ne želim da učestvujem. Neka oni rade šta god žele da rade, ja ću raditi ono što mogu da radim. Pred vama će se, neredovno i samo kad uzmognem, pojavljivati kratki tekstovi (pre svega prevedeni sa odličnog sajta TheConversation.com) o naučnim temama iz pera relevantnih svetskih naučnika, zaposlenih u ozbiljnim svetskim naučnim ustanovama. Jer zamislite, molim vas: tamo negde, van ovog neopranog klozeta koji nas okružuje, žive ljudi koji žive, vole, rade, poštuju. U njihovim tekstovima, znate, nema kompromisa sa botovima i starletama, jer stvaranje postoji samo ako se ne povija pred posmatračem. Zapamtite: ako nešto u tekstu ne razumete, problem ste vi, a ne tekst, autor ili tema. Uživajte!

– * –

Autor: Tom Whyntie, Visiting Academic and GridPP Dissemination Officer at Queen Mary University of London

Fizičari širom sveta (uključujući i mene) se nadaju da će ova nedelja označiti početak nove ere otkrića. A ne, kao što se neki pribojavaju, kraj fizike čestica kakvu poznajemo.

Posle 27 meseci ugašenosti i ponovnog puštanja u rad, Veliki Hadronski Sudarač (VHS, Large Hardon Collider) je počeo svoju dugoočekivanu Sezonu 2. Duboko ispod francusko-švajcarske granice, prvi fizičarski podaci pristižu u CERN-ove osvežene detektore rekordnom energijom sudara od 13 teraelektronvolti (TeV).

Puno je toga napisano o unapređenju akceleratora, eksperimentima i računarskoj infrastrukturi potrebnoj da podrži svežu navalu podataka sa novih energetskih granica. Dosta je – i sa punim pravom – pažnje bilo usmereno ka krunskom rezultatu Prvog Pokretanja: otkriću Higsovog bozona.

Ali „slon u sudaraču“ je ovo: znamo da je Prvo Pokretanje moralo da dovede do Higsovog bozona – ili nečega njemu sličnog, kao što i jeste. Što se tiče Drugog Pokretanja, mi ne znamo šta tražimo.

image-20150604-3374-4ampxo

Nastavite sa čitanjem… “Razgovor (I): Da li je ovo kraj fizike čestica kakvu poznajemo? Nadajmo se da nije”

Ој, кафано: пивница

У јесен 2013. ме увукоше у одбор за организацију четрдесетогодишњице матуре. Тешко жабу у воду натерати, било ми штогод и мило да се виђам мало са друштвом из генерације, не само из свог разреда и школе, него и остале две гимназије. Састајали смо се последњег четвртка у месецу, у пивници, од октобра до маја. Прескочили два месеца, ал’ ипак мало много.

Пивница… све је као што је некад било, осим што није. Инвентар, практично нетакнут, сви они столови од масивног дрвета, оне светиљке и остале цеви од бакра, све у стилу саме пиваре.

20131128_21_26_22 pivnica

Осим што нема пива. Тојест, нема пиваре. Тојест има, али не ради. Ту је она, изнад испод и свуд око пивнице, само што… туга јесења. И пивница је празна. Из месеца у месец, тог четвртка увече, сами ми и тај један келнер. Нема ни кувара, осим кад се најави веће друштво.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: пивница”

Ој, кафано: комшијин шанк

Мада у начелу не идем на места која се зову на енглеском, за комшију сам учинио изузетак, јер му се место зове “Гринфилд”, по нашој месној заједници “Зелено Поље”, што није ни тако лош штос. И што има лашко чрно.

Лашко чрно смо пили укупно једном пре тога, кад смо оно 1976. из Врсара скокнули до Трста. Одвезао нас другар до Копра, ми се бавили пазаром и шетњом цео дан, и увече успели некако да побркамо часовне зоне и стигли да у Копру видимо спремачицу како затвара станицу, отишао последњи аутобус. Стопирање до Врсара би било подугачка прича за себе, али успут смо, онако гладни и жедни, поред пумпе у Порторожу изручили по криглу тог лашког чрног… што смо запамтили.

И онда се испостави да комшија, јелда, има баш то. Овде.

20131004_20_09_24 springfildov šank

Овај шанк ме се баш дојмио. Вели газда да га је уређење добро коштало, ал’ исплатило се. Јесте да је амбијент само део разлога зашто често понесем фоткалицу (други део је што има дечију играоницу па често водимо унучиће кад су ту), али да је добар, добар је. Кад погледам шта сам све снимио код њега за ових ни двадесет месеци откако је отворио, нашао бих бар петнаест фотки које би биле за овде.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: комшијин шанк”

Kako utovariti samog sebe (iz priručnika za rukovanje dozer-bagerom malog kapaciteta)

Kad smo bili mali, beše popularan onaj vic:

Q: Kako staviti četiri slona u frižider u tri poteza?
A: Otvoriš frižider, staviš slonove, zatvoriš frižider.

Eto, tog vica sam se setio kad sam gledao ovaj snimak.

Nastavite sa čitanjem… “Kako utovariti samog sebe (iz priručnika za rukovanje dozer-bagerom malog kapaciteta)”

Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA

Konkord ide brzinom od dva maha. Naši avioni idu na mahove.

Zbog jake zubobolje uputio sam se lekaru. U Domu zdravlja, međutim, zatekoh sablasnu tišinu. Tek kad otvorih peta vrata, videh prvu osobu u belom mantilu. Bio je to primarijus Vrzić. Na mišici je nosio crvenu traku sa natpisom: dežurni. Jedva da me je i pogledao; nastavio je da stilizuje svoj plakat za štrajk. Kako mene tog časa nije zanimao dežurni, već ažurni lekar, nervozno sam prekinuo njegov stvaralački trans: Boli me zub! Začuđeno me je pogledao i kontrolisano rekao: Vi ili ste neinformisani ili neuračunljivi. Ako je u pitanju prvi simptom, ponoviću: ne radimo. Ne daju nam platu. Protest, brate. Ako je u pitanju drugi simptom, prosto izađite – psihijatrija je zaključana. Zub? Pa to je smešno! Vidimo se za tri meseca, eventualno. Gde da nađete štrajkbrehera za tu sitnicu? Da ste bolje razmislili ne bi iz solidarnosti ni zakucali…

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA”

Ој, кафано: Дангуба

Некако нам се усталио обичај пивског петка. Те 2013. смо решили да пивчуга из киоска (углавном Старопрамен или шта се већ нађе да је боље) није то, него кренули у град, да мало мрднемо из куће.

Зрењанински главни сокак, као и у скоро сваком граду по Србији (а рекао бих и по добром делу централне Европе) је претворен у пешачку зону, у више корака. Прво је седамдесетих био затворен за саобраћај увече, од 17:00 до 24:00. Онда су набачене некакве жардињере преко коловоза, па је саобраћај истински онемогућен. Онда су се кафићи из суседних улица некако размножили по главној. Има већ скоро десет година откако је све поплочано од зида до зида, па је напокон и равно, а кафићких столова нема само на местима где је фасада склона паду, па је ограђено да неко не страда.

Избегавам места која се зову на енглеском. Зачудо, међу кафићима на главном шору их изгледа ни нема, но овај се зове баш пригодно: “Дангуба”.

20130622_21_51_36 danguba

(велика)

Прво изненађење је био избор пива. На табли поред столова је кредом писало “Бадвајзер”, што нам је келнер и препоручио. Шта, тај амерички пишвасер? А, не, не, каже келнер, ово је чешко.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Дангуба”

Infografika o palima u Drugom svetskom ratu

Kada bi jedna sličica predstavljala hiljadu mrtvih, kako bi izgledala statistika najkrvavijeg rata u istoriji? Da pogledamo.

Nema izgleda da ćemo to ludilo ikada moći da razumemo. To, dakako, nije razlog da se ne prisećamo istorije. Jer oni koji zaboravljaju istoriju, osuđuju sami sebe na to da im se ta istorija ponovi.

Utovar nedeljom, 7. jun

Kako stojite sa čačkanjem tabua? Smete li da izgovorite ono što mislite samo zato što se većina ponaša kao da im je on ZAISTA napunio frižidere i otplatio kredite?

A znate li zašto vas ovo pitamo? Zato što ta sve raširenija pojava – da neko pruži kritičko mišljenje (pa makar i pogrešno, nema veze) o tom teniseru, a zatim da se podigne kuka i motika na tog ko je mišljenje naglas izgovorio – uzima sve većeg maha.

Slan'na S jedne strane, sasvim je u redu da ljudi prekriju svoje svakodnevne frustracije sanjarenjem o boljem životu, pri čemu nije ništa novo da su najglasniji oni koji san o boljem životu projektuju na zemlju Dembeliju u kojoj će današnji ћириличари počistiti gamad za račun budućih naraštaja patriJota, potomaka onih koji nisu znali kako se vadi pasoš i kako se kupuje avionska karta.

S druge strane, ti isti, nesrećni ljudi ne dozvoljavaju da im se dirne u idola jer, bože moj, on je osvojio sve što se može osvojiti (i nikad nikad nikad više neće biti neko kao on), on tečno govori pet jezika (i govoreći te jezike on će da reši sve naše probleme, videćete), on je zakupio ceo Sveti Stefan da se oženi (jer kakav je to Srbin koji ne napravi svadbu vleiku tri gubera), on je napravio tako lepog sina (i cela nacija je pala na kolena na onu sliku sa foto-ćijukalice kad je videla kako Junior pomno prati tatin meč), on je naš najbolji ambasador (jer kad već nemamo školovane ambasadore po svetu, daj bar njega). I zato nema veze što je rezident Monaka i hajde da prestanemo da čačkamo koliko puta su manje te njegove donacije od poreske obaveze koju bi imao da je rezident Srbije. Neee, on je srpski patriJota i to ne sme da se pita.

Oprema Ali, nije bitno to. Bitno je nešto drugo: kad god neko zapita o tom teniseru, neko mu u roku od nekoliko sati zapreti smrću. Ali niko ne zapreti ničim, pa ni policija krivičnom prijavom onome ko zajebava predsednika države – baš kao što bi se desilo u svakoj iole uređenoj državi. Eventulano se malo pokrenu botovi, ali i ta moda je prošla.