Kako i zašto tetovaže opstaju?

Tetovaže su najstariji oblik obeležavanja koji je opstao do današnjih dana. Tragovi takve prakse nas vode u neolit. No, to je kulturološka stvar; hajde da se pozabavimo fiziološkim pitanjem. Da li znate koji to telesni mehanizam održava tetovaže da ne nestanu tokom regeneracije kože?

Nastavite sa čitanjem… “Kako i zašto tetovaže opstaju?”

Ој, кафано: сто на спрату

Док сам био у расејаности (ака “ди ја споран”), дописивао сам се прилично редовно са осталим расејанима. Отприлике половина и даље код куће, тзв. база, а остали по Канади, Америци, Новом Зеланду а има и Дубајића (из Дубаија). Повремено су ми стизали фото извештаји о окупљањима, што се обично догађало кад неко од ових из надградње дође на одмор.

Сад се испоставило да и сам могу да присуствујем, јер сам се… Стварно, како гласи глагол супротан глаголу “расејати се”? Место окупљања, “Пахуљица” више Новог гробља у Београду. Колико сам стигао да упознам географију, то му дође Звездара.

Е, ово је нешто чега није било кад сам одлазио (или сам отишао јер нисам имао пара да знам да га је било, ко ће га знати): тзв. етно кафана, али урађена по газдином ћефу. Ова не тера некакав сељачки штимунг, него је сва скоцкана од елемената који су мање више чинили наше детињство и младост. Газда мора да је отприлике генерација, тако некакву музику и пушта.

Но, ово није фотка са тог окупљања. Пошто је ћерка становала у крају, наишли смо ту више пута – лети, зими… Па сам имао времена да зверам около, фоткам натенане. Овог пута је била прилична гужва, неко вече пред осми март 2012, и амбијент је био закрчен. Бацио сам, онако из ћефа, поглед у вис.

20120306_18_54_26 pahuljica

Ово мора да се штрикне! Употребио сам класични кафански статив (чашу) и наређао две-три. Ова ми се данас некако највише свиђа; једну другу сам обрађивао до некаквог високог контраста и, шгјз, није то ни тако лоше, ама ми се чини да сам потрефио своје тадашње расположење, а не оно што сам хтео ;).

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сто на спрату”

Ој, кафано: Пантин басиста

Зрењанинско позориште је читав екосистем. У склопу зграде је и она мааала галерија, и радионица, и књижара. У дну авлије је музичка школа. И има и свој клуб. У ствари, два.

“Зелено звоно” је, канда, једно време радило на два места, на спрату изнад фоајеа и негде тамо у Првомајској улици. Онда је она друга локација изгорела, наводно из политичких разлога, јер су често гостовали разни неподобни ликови, које ваљда ликови у фантомкама нису могли да сваре. Пролазим често том улицом, али никад пешке, па не знам шта пише на плочи на зиду згаришта. Тамо сам био само двапут: једном је једна ћерка освојила пицу за две особе као кума нове џез емисије на локалном радију (звала се, отад, “џезва”), а други пут са другом ћерком, за пакетиће од деда Мраза.

Ово је оно изнад фоајеа.

2010-09 pantin basista

Овог пута је нисам водио на деда Мраза, него смо претходног дана у граду срели Панту (“ја се облачим у секендици”), па нам је усмено изручио рекламу у уши. Панту нисам чуо уживо још од седамдесетих, дакле ово мора да се обиђе.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Пантин басиста”

Uranjanje

U totalitarnom svetu moraš da se uroniš u svet da bi potom pronašao svoje mesto i, vrag će ga znati da li je moguće, neki svoj spokoj. To mesto i taj spokoj neko je već smislio za tebe. Pokušaš li da se otrgneš tome i pronađeš neki svoj sopstveni put, ima ko će da obavi tvoje uranjanje, za tvoj račun i o tvom trošku. Pa ti sad gledaj šta ćeš.

Nastavite sa čitanjem… “Uranjanje”

Kako prepoznati jezik laži

Ne znam za vas, ali u mom pogledu na svet postoje tri kategorije ljudi koje prezirem: to su kukavice, lažovi i lopovi; redosled je nebitan. U životu je važno da prepoznate takve ljude. Kukavice se same odaju kada dođe vreme; lopovi se sami identifikuju kad su veliki ili sami padaju kad su mali, pa vam samo ostaje da se suočite sa saznanjem. Sa lažovima je najteže: kako ga prepoznati? Četiri obrasca koji se objašnjavaju u ovom primeru će vam pomoći da provalite neke lažove; nije idealan recept, ali i to je nešto za početak, pogotovo ako gledate informativne emisije na televiziji.

Nastavite sa čitanjem… “Kako prepoznati jezik laži”

Šta može da vas navede na uzdah?

Bob Sacha je filmadžija koji radi za razne klijente, a usput gleda da oplemeni ovaj svet ponekim pogledom ka unutra. A kao što znamo, pogled unutra je onaj najteži.

Nastavite sa čitanjem… “Šta može da vas navede na uzdah?”