Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni
Sve je lako kad imaš čime, kad imaš kako i kad imaš kad. Problem nastaje kad nema ko. Zato oni što rešavaju probleme podižu sebi cenu, jer važi princip “nihts snaga, Hans: samo glava!”.
Džabe priča. Samoinicijativa vrednog radnika je ključ za napredovanje.
Čovek će pokušati da pogodi kartu koju ste zamislili, i to preko snimka na Cevki. Da vidimo…
A?
Good evening ladies and gentlemen, a very warm welcome to The Meaning of the Solitaire for those of you who just arrived. Just before we get going, just a couple of necessary, but yet ever so boring announcements. Please, we ask you no photography whatsoever, try to keep your clothes on, turn your mobiles off ’cause you are about to enjoy some of the world’s greatest ideas. Please make them all feel very welcome and give a hand please… to science. (Jeff Beck Live At Ronnie Scott’s, fully revisited)
Uvod
Skorašnje medijsko eksponiranje katastrofalnog stanja nauke u Srbalja, oličene kroz lik i delovanje Stefanović „dr“ Nebojše, Jovanović „dr“ Miće, „časopisa“ Arhiv bioloških nauka i bezočnih prepisivača Šapić „dr“ Aleksandra i Mali „dr“ Siniše, kao i pređašnje kupovanje ispita i naučne relevantnosti u aferama Indeks i metaluria.ro, respektivno, neminovno dovodi do opšteg mišljenja o nauci i njenim alatima.
Opšte mišljenje jeste glavni izvor gluposti svih mogućih vrsta, pa je vreme da jednom za svagda opišemo, bez oduševljenja ali i bez panike, način na koji svako na svetu može da objavi naučni rad, taj suštastveni uslov i posledicu doktoriranja. Nećemo teoretizirati, već ćemo upravo sve potrebne korake pokazati na konkretnom primeru jednog naučno-pedagoškog rada iz fizike. Nisam siguran u kojoj meri su sledeći koraci spojivi sa društvenim naukama, ali podozrevam da nema nekih dramatičnih razlika u formalizmu pristupa.
Nastavite sa čitanjem… “Kako se piše i objavljuje naučni rad?”
Prvo se zagledaš, pa pomisliš “krugovi”, pa se pojavi neki šahovski raspoloženi glavonja da ti objasni kako je tvoje poimanje prostora pogrešno i da je ovde reč o seriji pravih linija.
O čemu je reč? O ovome:
Možemo razumeti da je nekim ljudima dosadno, možemo verovati i u visoku fizičku spremnost nekih pojedinaca, nadasve možemo da verujemo da neki ljudi raspolažu prevelikom količinom slobodnog vremena, ali teško je poverovati zašto neki ljudi daju sve od sebe da ispadnu budale, a onda ispadnu heroji ako ne uspeju u tome.
Ovaj je čak i trenirao da bi preskočio Lamboghini koji ide 130 km/h. Sad kad je uspeo, dopamin čini svoje: on sada želi da preskoči dva automobila…
Nešto nam govori da će ovog puta uspeti da se skrši.
Uz sav napor da napravimo neki dostojan prolog ovom kazivanju, ostali smo nemoćni pred tom silom… reči.
Nastavite sa čitanjem… “U kulturno umetničkom… događanjima svetskim (i ostalim)”
Valjalo je upriličiti koreografiju za “Blue Suede Shoes“, a Carl Perkins nije ostavio nikakva uputstva… Pa dobro, to ćemo posle, rekoše producenti i snimanje je moglo da počne.
Nastavite sa čitanjem… “One for the money, two for the show…”
Kažu, suočavanje sa psihičkim problemima je mnogo lakše u grupnoj terapiji ,mežu nepoznatim ljudima sa istim problemom.
A šta bude kad niko u grupi ne želi iskreno da se suoči sa problemom? Onda, šta?
Onda preostaje samo još kontrola stanovništva. Preostala je još mrvica do te tačke: kad budete imali neograničen net na telefonu za dž, znaćete da je počelo.
I tako su se zagledali u aero-akrobatsku grupu i onda… Gledaj pažljivo.
Nije da nije. Čuka da ti iskoči.
(ako je uopšte stradao, jer sad će da radi isto za deset puta veće novce)
Uglavnom, obavljen je eksperiment: zaposleni u državnoj administraciji je za jednostavni zadatak nagrađen zrnom grožđa, a radnik u fabrici je za isti posao plaćen komadićem krastavca. Šta je onda bilo? Onda je radnik postupio po nalogu sindikata i…
…I ostao gladan.