Novu 2012. godinu sam dočekao skromno, u krugu porodice. Prateći Božić isto tako.
– Slušaj ti mene, sine. Ako Aleksa bude bio bolestan i za Uskrs, ima da ga krstim, ljutio se ti ili ne.
– Šta, bre!?
– To što je bolestan i za Novu godinu i za Božić znači da vi duhovno niste u ravnoteži. Kad kažem “vi” mislim na vas dvoje “matorih”. I zbog toga ne mora dete da ispašta.
– Uh, bre. Moramo li opet o tome?
– Moramo. Ne želim da ulazim u to što (ti žena-)Jelena nije krštena, ali dete mora da bude kršteno. Vidiš da je malo-malo pa bolestan.
– Baba, bre, bolestan je jer je krenuo u vrtić i razmenjuje podstanare s drugom decom.
– Ne razumeš ti šta ti ja pričam.
– Ma, razumem, ali ne želim da razumem!
(ono što se nekada zvalo “zavođenje maloletnica”) 14 godina. Isto tako mi je jasno da je svet pun napaljenih adolescenata kojima je (donekle opravdano, shodno njihovom uzrastu) devojčica koja ima toliko godina seksualno privlačna (kao i baba od 60 godina, bitno im je samo da ima sve anatomske predispozicije da se kvalifikuje kao žensko). Pun je i pedofila. I jasno mi je da i jedni i drugi koriste Internet kako bi lečili svoje frustracije (prvi što ne mogu da kresnu, a drugi što ne mogu da kresnu a da posle ne kresnu njih u zatvoru).