Zamisli ovakav zadatak: dati su ti na raspolaganje svi resursi koje možeš da imenuješ i dato ti je sedamnaest godina da napraviš pregled svih osoba i događaja u istoriji čovečanstva koje je vredno zapamtiti u nekoj neodređeno dalekoj budućnosti, nekome ko na planeti Zemlji nikad nije bio. Šta ćeš učiniti?
Category: Sudbine
Svet je nekom majka, a nekom maćeha.
Амблендуј ми ноћас
Панту знам још из времена кад су бруцоши ишли у летњу војску… они 12 недеља после матуре, па онда на студије. Ишао је и он, па је после написао “Стани на нагазну мину”. И још којешта. И није батаљивао.
Ово је отприлике прва новија ствар, коју сам чуо на једној свирци коју је приредио таман кад сам се врнуо из печалбе, нова ствар! Нисам чуо нову Пантину ствар годинама!
Оно, није баш његова, ал’ Панта је ко покојни Џо Кокер, кад он нешто отпева то је онда његово. Не марим што је снимак скрнав, аматерски, јер Панту нећете видети пред професионалном екипом сниматеља. Сви су му снимци најбољи, јер бољих нема 
.
Šta se dobije kad se ukrste Robin Hud i Brus Li?
(Tačan odgovor obično glasi: “Ako su u Srbiji, onda batine od neke navijačke grupe”. Ali nismo mislili na to…)
Uradi nešto deset hiljada puta i postaćeš stručnjak, kažu oni koji se razumeju u te stvari. Ako si zaista doneo čvrstu odluku da pokušaš nešto u tom pravcu, gledaj da budeš originalan. Recimo, ako je to nešto izrazito fizičke prirode (mlaćenje protivnika na razne načine) i baš si izrazito razbacan, mani se ćorava posla sa tim turnirima i glupostima, nego samo pobedi dovoljno puta da ti CV bude pozlaćen, a onda se vešto podmetni nekom holivudskom agentu.
Lars Andersen bi mogao da prođe u Holivudu, ali zamalo. Elem, taj čovek ima jedan ozbiljan problem: nije dovoljno površan da bi filmska industrija mogla da ga svari. Pazi sad:
Nastavite sa čitanjem… “Šta se dobije kad se ukrste Robin Hud i Brus Li?”
Paradoks beskonačnog hotela
Beskonačnost brojeva, prebrojivost, kardinalnost… Sve su to pojmovi koji postoje sa jednom i samo jednom svrhom: da školarcima zagorčaju život. Sve one priče o tome kako je matematika vrhunac sistema mišljenja su prosti marketing za prodavce udžbenika. Je li tako?
Nije tako, naravno. Matematika jeste najbolja misaona disciplina koja postoji. Pride, uvek postoji način da se matematički modeli prikažu na zanimljiv način. Pazi sad (ako titlovi na srpskom nisu uključeni, uključite ih sami):
Severna Koreja je najbolja Koreja!
Pazi ovako: možeš samo da gledaš. Možeš samo da slušaš. Možeš i istovremeno da gledaš i slušaš, a tad je doživljaj potpun. Kako god okreneš, tung-von-jaaaaan! Te-kwon-doooooo! Čunćinun kojinpal nijengon pojendaaaaal!
Kvadrikopter – soko 0:1
Šta sve neće postati aktuelno zbog naglog širenja popularnosti malih kvadrikoptera, tzv. dronova, malih letelica koje nose kamere i snimaju sve i svašta. Stvar se raširila toliko da je već počela standardna proizvodnja digitalnog smeća, a uto se uhvati i poneki zanimljivi kadar, poput ove borbe u vazduhu.
Ako ćemo pravo, ni soko nije baš najbolje prošao, jer verovatno je dobio po tamburi pri naletu na propelere, ali makar je ostao u vazduhu i tako odneo pobedu u okršaju.
Pariski masakr
Kada je Anders Bering Brejvik iza sebe ostavio 76 mrtvih i 93 ranjena, ispostavilo se (po iskazima svedoka iz njegove mladosti) da je (između ostalog) pljuvao u bazen, zapišavao komšijsku ogradu i uživao da ubija mrave.
Taj petak, 17. oktobar 2014. godine, upravo dan kada je, zbog nezamislive lingvističke operacije promene pola sestara Vilijams sa ciljem sprdačine u propalom pokušaju, Udruženje teniserki (WTA) izvuklo 25 hiljada evra iz džepa Šamila Tarpiščeva, protekao je tiho. Gospodin se Oland tom priliko nije razbudio. Kao ni gospodin Netanijahu i ostali predsednički kandidati (Netanigugl i Netanibing?) Kao ni gospođa Merkel i gospodin Vučić. Kao ni gospođa Čomić. Baš kao ni svakodnevna čeljad diljem svetskog šara. 
Dubokozabrinuti žitelji FejZbuka ne prestadoše da dele fotografije životinja sa očima; ekstremna desnica nastavi sa skladištenjem najnovijih naučnih dostignuća u svoje tradicionalne jazbine; ekstremna levica nastavi da radi… šta god da inače radi; reporteri buduće srbijanske nadgradnje online časopisa Vice i dalje predano tražiše načine za naplativo guranje prstiju u oči pospane raje. Niko ne trepnu dok moj dobri Šamil nosaše krst slobode govora. Posledice jedne loše procene (svakako ne lične, ali svakako da društvene greške) nikoga ne interesuju. Takvi smo: zbog javnih se promašaja ćijukati neće. Računaju se samo pogotci.
A onda se desio 7. januar 2015. godine.
Petarde? Kakve petarde?
Da li vas nerviraju oni koji bacaju petarde? Iritira li vas praskavi zvuk desetina petardi kad uradi ponoć između dve kalendarske godine (i, obaška, trinajz dana kasnije ponovo)? Imate li želju da im se pridružite ili biste ih radije sve strpali u jednu pećinu i naredili im da ispucaju sve što imaju ako žele da izađu?
A šta biste onda tek rekli za eksploziju u skladištu za vatromet? Pazi ovo: snimatelj se zatekao nekim drugim poslom, pa je uhvatio sve, iako je najpre blebnuo od udara.
Innocent when you dream…
Počelo je nedužno: Valex je sinoć izfejzbučio jednu fotku koju ćete videti kroz dve nedelje, kad on u rubrici “fotka u podne” okači seriju radova sa svog prozora. Pa je za tom slikom krenula rasprava u kojoj smo se na kraju setili Ogija iz filma Smoke (1995), koji je svakog jutra u isto vreme, strogo u sekund, slikao jednu te istu scenu na ulici i tako započinjao svoj dan. A takve rasprave završe po principu “mala tera veliku”, kao kad neko uzme igru na betl u preferansu, pa baci prvo puba. I tako je Olja izvukla ovu sekvencu.
Konopac od PET boce
Kako ono kažu: genijalnost neke ideje je u direktnoj proporciji sa jednostavnošću. Obrati pažnju na ovo sokoćalo iz kućne radinosti.
Direktno angažovanje materijala koji se transformiše u smeće (a tek ponekad reciklira) daje nadu za ovaj svet: ako ne zaustavimo ovoliki rast gomila smeća od PET boca, ugušićemo se u njima…