Вероватно сам га први пут видео у неком од спотова у емисији “Концерт за луди млади свет” која се вртела ваљда понедељком око 18:45 или у тако неко невреме. Тада нисам честито ни знао како се зову групе, а камо ли ко у којој свира.
Убрзо сам га видео и уживо – био је некакав концерт, преношен за Радио Београд, први (!) програм. Свирали су “Џентлмени” (настали, ако се добро сећам, неком мешњом карата из два друга шпила) па онда “Корни група”, за коју сам већ знао да су прва домаћа супергрупа, по речима неког новинара. Бата из “Индекаса“, Хрељац и Фурда из “Елипси”, Преле из “Косе“, за Борка се не сећам ничег. Свирка на само два ћошка од мене, то се не пропушта. Имао сам дванаест година, и први пут видео бубњара коме палица одлети три метра у вис, и за ту десетинку секунде док спустим поглед да видим како ће да се спетља, он већ има две палице у рукама и није пропустио ни такт.
Касније сам имао прилике да га гледам са веће близине. Бубњари су дефинитивно најфотогеничнији музиканти, ваљда су физички највише у контакту са инструментом и то им се види на лицу. Нажалост, једина фотка где сам тако нешто успео да ухватим је ова.
Тешко је чак и искусном фотографу (а имао сам већ седамнаест година кад сам ово снимио) да га ухвати баш како га је видео, нарочито у задимљеној сали са двапут више људи него што може да прими, но о томе смо већ. Добро је да сам ухватио и ово.