Category: Foto beleške

Fotografija je i zapis mesta, ljudi, dešavanja i vremena.

Stotinu teza o digitalnoj fotografiji

Na G+ je osvanula zanimljiva lista od stotinu kratkih činjenica o digitalnoj fotografiji. Ono jeste da lista pati od malih nedostataka tu i tamo, ali ne mari, jer to je lična lista autora, a ne objava nekakve belosvetske istine. Uostalom, stota teza glasi “Sačini sopstvenu listu”.

Ako ne razvijete SOPSTVENA pravila koja ćete poštovati, ostaćete neprepoznatljivi.

Najpre mi je palo na pamet da prevedem ovu listu i tako sačinim poseban prilog, ali to ću učiniti tek kad udovoljim stotoj tezi. Štaviše, pala mi je jedna ideja na pamet…

Delim sa vama nekoliko meni najzanimljivijih teza sa te liste, uz prateće komentare.

Nastavite sa čitanjem… “Stotinu teza o digitalnoj fotografiji”

Google u slavu Robera Duanoa

Danas je sto godina od rođenja fotografa čije ime većina nas nije znala, a zaslužio je to svojim radom. Google je okačio prikladni doodle, a mi bismo mogli usput nešto i da naučimo.

Google u slavu Robera Duanoa (1912-1994)

Robert Doisneau (1912-1994) je ime čuju originalnu transkripciju ne mogu da razumem, ali to nije odobito bitno. Svoj kreativni zenit kao fotograf je dostigao u vreme posle Drugog svetskog rata, u doba kada je svet bio gladan humanističkog pogleda na svet. I tu se Duano dobro uklopio svojim fotografijama pariskih ulica koje su ostale njegov najdraži prostor u kome je fotografisao ljude.

Le remorqueur du Champs de Mars, Paris, 1943

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Robera Duanoa”

Jedna na dan, pogled unazad (1)

Ove redove pišem u kasni noćni sat između nedelje i ponedeljka, 26. marta 2012. godine. I odmah da kažem, osećam se pomalo neobično jer ne radim ono na šta sam navikao.

Fotoaparat je na stolu, na pedalj od tastature. Na kartici se nalazi šest snimaka detalja ulice koje sam prethodnog popodneva načinio u toku zlatnog sata sa terase svog doma. Ne žurim se da pogledam kako fotke izgledaju, jer već nam kakav je rezultat: dve fotke su vrlo dobre i biće od njih nešto. A ne žurim se ni zato što noćas nema priloga sa naslovom na kakav ste navikli – “Fotografija dana, 25. mart 2012”; gotovo svake noći upravo to sam radio u to doba noći.

Priloga neće biti zato što je fotografijom objavljenom 24. marta završen krug od 366 fotografija koje sam svojom rukom i svojom fotoaparatom uhvatio tokom 366 dana od 25. marta 2011. do 24. marta 2012, bez ijednog dana pauze, slučajne ili namerne. To je bio projekat “jedna na dan” koji je objavljen na Suštini pasijansa i koji ste možda pratili.

Godinu dana, po jedna na dan: uspeo sam.

Ne, nisam se umorio, naprotiv. Ovo je samo mali time out tokom kojeg ću da preispitam šta sam uradio, šta nisam, šta treba da uradim i šta sam još mogao. A posebno: šta sam naučio, šta je značilo, kuda dalje odavde. Dakle, objavljujem pauzu tokom koje ću malčice da korigujem neka pitanja i potražim odgovore koji nedostaju. To je pit stop u kome neću samo da promenim gume, nego i ceo motor, da izvinete na izrazu. A onda: on the road again.

Večeras se okrećem i gledam u 366 fotografija koje su dokument tog projekta i odgovaram na prvo pitanje:

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan, pogled unazad (1)”

Ne propušta priliku

Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.

 

Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill

 

Momci u duši, inače sve autori Suštine pasijansa. Photo by Teodora Aleksić

Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne propušta priliku”

HDR fotografija: studija slučaja

Sva je istina da bi ovaj prilog trebalo da napiše Vladan, a ne ja. Ali nema veze. On će se toj temi vratiti iz ugla ličnog iskustva, makar zato da povrati slike koje sam ukrao sa njegovog Panoramio profila bez pitanja, a kamoli dozvole… Kako god bilo, ja sam sad u ulozi onog što sve objašnjava, a ništa ne radi…

HDR je skraćenica za high dynamic range (ne prevodi se doslovno, nego kao “široki dinamički opseg”). U kontekstu digitalne fotografije, gde se pojam koristi, danas se odnosi na tehniku kombinacije više ekspozicija istog objekta sa različitim parametrima fotografisanja. Najčešće je promena kompenzacije blende: tako ne dolazi do promena u oštrini objekata, dubinskoj oštrini ili količini šuma. Kada se fotografije slože u namenskom programu ili uz pomoć posebnih modula u standardnom softveru (Photoshop), tada se eliminišu presvetljene ili nedovoljno osvetljene zone na slici i postiže se ujednačen ton na sceni.

Fisherman's Asylum - Vladan Aleksić. Fotka bezočno maznuta od poštena čo'eka, tak'a vremena došla. A nije da nije, on se bavi HDR tehnikama, pa mi dobro došlo kao ilustracija...

Tehnika HDR je nastala sa dva početna motiva: najpre, digitalna tehnologija je tek u poslednje vreme, u možda zadnje dve-tri godine dostigla dinamička svojstva analognog filma, i to samo u profesionalnoj klasi fotoaparata; trebalo je naći način da se smanji proces postprodukcije kojim su se nedostaci u dinamici kompenzovali – ipak, svaka obrada proizvodi gubitke i tu se ništa ne može. A drugi razlog je pomalo romantične prirode: i film i senzor u datom trenutku imaju jednu osetljivost, što je nepovoljno po dinamički bogate scene.

Nastavite sa čitanjem… “HDR fotografija: studija slučaja”

Motiv: fotografija sa refleksijom

Jedna zanimljiva tema je obrađena pre desetak dana na sajtu Digital Photography School: to je kolekcija od 27 fantastičnih fotografija na kojima refleksija predstavlja ključni motiv.

Ime fotke je "Jeux de miroir @Bordeaux", potiče sa portala Flickr, a maznuta je posredstvom sajta koji se pominje u ovom prilogu.

Stvarno nema smisla da prenosim fotke odande. Ova jedna je samo podsetnik meni samom da ključ odraza predstavlja oblik koji je u strogoj relaciji sa glavnim objektom u kadru.

Dobra ideja. No, imao sam već takvih radova u kolekciji “jedna na dan”; omiljeni komad je onaj snimljen u najboljem sekundu zlatnog sata: odraz motela u ribnjaku pored fazanerije na Ubu, avgusta 2011.

(Via)

Transformacija

Ako nemate desetak minuta, ne započinjite sad. Ali svakako pokušajte da pogledate ovaj film o tome kako je fotografija promenila čoveka. Ah, da: i oprostite mu na egzibicionizmu prvih minut i po. Sačekajte da počne pravi deo, negde na 1:33.

Da, fotografija može da bude i pokretna. Nije valjda da niste to znali? To je sigurno zato što niste gledali filmove Andreja Tarkovskog. Inače biste znali i te kako.

U fokusu Google kamere

Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.

Ako ikada vidite ovakvo sokoćalo iznad krova putničkog automobila, znaćete da je posredi Google Maps hvatač fotografija za Street View.Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).

Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. Thumbs up

Kud si pošla, Crvenkapo?

Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “U fokusu Google kamere”

Istorija pobednika dokumentarne fotografije

Nedavno je osvanuo retrospektivni pregled pobednika najuglednijeg stalnog konkursa dokumentarne fotografije.

Fotožurnalizam je kategorija u kojoj pliva mnogo ribica i tek pokoja velika riba. Svedoci smo gomile kojekakvih reporterskih fotografija koje nisu ništa drugo nego ilustrativni detalj koji služi da održi trivijalni likovni ugođaj oko trivijalnih priča.

Međutim, postoje mesta gde se vrhunska priča poštuje i gde svaka slika doslovno govori hiljadu reči. Jedno od takvih mesta je fondacija World Press Photo – nezavisna i neprofitna organizacija locirana u Amsterdamu, čija misija je da podrži i očuva najviše standarde u fotožurnalizmu i dokumentarnoj fotografiji širom sveta. Brojne su aktivnosti koje fondacija sprovodi u tom cilju, a jedna od njih je postojanje stalnog konkursa za izabranu fotografiju godine.

World Press Photo je organizacija koja podržava najviše moguće standarde u dokumentarnoj i reporterskoj fotografiji.

Uzgred – ovaj kolaž je napravljen od WPP fotografija koje su objavljene na mnogim blogovima širom Interneta. Ako podržavate sporazum ACTA, to znači da smo svi mi kriminalci i zlikovci i licimuri i demoni i da sad treba da idemo u zatvor.

Na blogu BuzzFeed nedavno je osvanuo pregled svih odabranih fotografija godine, od osnivanja World Photo Pressa 1955. godine do nedavno izabrane fotografije koja je pobednik za 2011. Predlažem vam da pogledate tu kolekciju, jer ona je ogledalo sveta u kom živimo. Upozoravam one sa slabim živcima ili još slabijom petljom da se ne upućuju da to pogledaju, jer tamo nema ničeg lepog. Ali svakako nije posao dokumentarne fotografije da bude lepa, nego da prenese sliku događaja u funkciji mesta, vremena i istine. Zato svaka fotka ima priču uz sebe, pa ćete se podsetiti nekog događaja ili možda naučiti nešto što do sada niste znali.

(Via)

Pedeset fotografija uzletanja ruskih raketa

Nabasao sam na ovo, pa mi žao da propustim preporuku za vas: pogledajte svakako.

Mic po mic, koliko god da se ko smejao ruskoj gvožđuriji, ona danas radi, dok NASA prilično kaska sa ograničenim budžetom. Većina uzletanja sa majčice Zemlje danas se obavlja sa kosmodroma u Bajkonuru, u Kazahstanu; kosmodrom je prilično angažovan na planu naučne, vojne i komercijalne eksploatacije kosmičkog prostora.

Na sajtu space.com sam naišao na kolekciju od pedesetak fotki uzletanja sa kosmodroma u Bajkonuru. Ima i novih i starih fotki (uključujući istorijski Gagaronov let, koji je krenuo sa istog mesta). Kvalitet fotki je šaren, ali neke su spektakularne; pogledajte ih svakako.

rus_sojuz

Ne znam šta bih dao da mogu da vidim jedno uzletanje rakete teške kategorije svojim očima. Recimo, raketa klase Proton – Saturn V i N1 su penzionisani projekti… Moja fascinacija raketama seže koliko i moje pamćenje – bio sam klinja kad je izvedeno prvo spuštanje na Mesec; samog spuštanja se ne sećam – ali same rakete… Uh.

(Via)