Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iskopavamo stare informacijepo netu i slažemo ih u posebnu fasciklu.
Magla. Hrana. Bicikl. Automobili. Voda. Drvo. I…
Evo i poslednjeg priloga u nizu koji čini mali eksperiment lova na zanimljive video sadržaje na portalu Vimeo. Poslednja ključna reč koju sam upotrebio da bih našao prilog je glasila: stars (zvezde).
Ovog puta, to je jedna fantastična priča.
Još malo pa smo zatvorili krug: u malom eksperimentu u kojem nalazim zanimljive video radove na portalu Vimeo, do današnjeg filma sam očas došao zahvaljujući ključnoj reči za pretragu tree (drvo).
Gledaj pažljivo. Posle ćemo otkriti kakvu vezu ovaj film ima sa Ovidijem.
Portal Vimeo krije mnoga prekrasna čuda video produkcije, a do njih ovih dana dolazimo zahvaljujući jednostavnom eksperimentu: birajući neku prostu ključnu reč kao kriterijum pretrage, nalazimo minijature koje nam se čine zanimljivim. Ovog puta, ta ključna reč za pretragu je glasila: water (voda).
Ove nedelje, pokušaćemo da izvedemo jedan mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo: u polje za pretragu ću unositi neke pojmove, pa ću izabrati neki zanimljivi kratki rad i preneti ga ovde.
Prvi pojam je glasio: fog (magla).
Holivud nikad više neće prihvatiti da sve to što radi može i drugačije. Razlog je proste, dolarske prirode, vrlo ubedljiv među ljudima opsednutim zaradom kao lajtmotivom cilja. Nama ostaje samo da se nadamo boljem. Ali bolje biti neće dok god ne odgledate deset filmova zaredom, pri čemu nijedan od njih nije na engleskom; i dok to ne učini većina vaših poznanika, ne kukajući pritom da ih boli mozak od gledanja filma.
Mršavu nadu nam daju neki nezavisni autori koji su očuvali obraz čak i kad su počeli da barataju holivudskim parama. Sad je, pak, važno, da i neki novi, mladi, sledeći autori dobiju svoju šansu. Možda ne kao Tarantino, ali barem na portalu Vimeo. Evo, ovako.
O nemačkom jeziku vlada stereotipno mišljenje da je precizan, ali složen i tvrd za uši. Šta je od svega toga istina? Da proverimo:
Pa sad, nije da nije…
Čegbre, ima još.
Ovo što ćete sada videti nije animirani film, već tzv. stop motion film, dobijen nizanjem fotografija uslikanim u nešto dužim, jednakim vremenskim intervalima (koji u ovom slučaju iznose oko osam sati). A neobična slika je posledica korišćenja specijalnih filtera koje naučnici koriste za posmatranje heliosfere.
Pazi sad.
Znate šta: neradni dan je, a i tako ništa ne biste pametno radili u februarsko jutro. Dve su opcije: možete da bistrite politiku i možete da gledate crtaće. Mi znamo šta ćemo, a vi?
Ma, neka ide život: pustite ceo špil. Ima ih jedno šezdeset komada. Ako već nećete da se latite knjige niti da prošetate sa porodicom, Pink Panther maraton je daleko najpametnija stvar koju možete sebi danas da priuštite.
Ono jes’ da se ekstremnim sportovima najčešće bavimo ponedeljkom kako bismo se malo razmrdali, ali danas se ova tema razvija u nedeljni bioskop…
Čuli ste za Dragoljuba Aleksića? To je onaj lik koji se zubima držao za sajlu koja je visila iz aviona koji je leteo nad Beogradom. A to nije jedino ludilo koje je napravio u životu. Mnogo veće ludilo beše prvi kompletno zvučni srpski film koji je usred okupiranog Beograda, 1942. godine, snimio na filmskoj traci ukradenoj iz nemačke intendanture.
Godina je 3000. Svet je u novom blagostanju, sve se zna šta i kako, svako ima svoje zadatke, slobodnog vremena na pretek, a pragmatična znanja su dostigla svoj vrhunac zasićenja među ljudima. Preostalo je samo da se prisećamo onih divova na čijim plećima smo stajali da bismo videli dalje… čuli bolje… tako nekako.
Ko zna: možda bude čak i gore od ovog. Idiokratija je zaista mogući scenario naše neposredne budućnosti. Preostaje vam samo demagoška uteha da nećete i sami doživeti pad civilizacije… To jest, nadajmo se da nećete.
Ne, nećemo slutiti loše. Ali…