Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iskopavamo stare informacijepo netu i slažemo ih u posebnu fasciklu.
Kažu ljudi, i mislim da su u pravu, da je sažeto izražavanje odlika genija. E sad, neću da dangubim objašnjavajući vam u čemu je genijalnost Andyja Partridgea, uostalom o tome ste mogli da naučite ili se podsetite pre nekoliko dana. Ovog puta, šljas-tehnikom objašnjeno kako je tekla evolucija rock’n’rolla od pedesetih do osamdesetih.
Ono posle je svakako bio samo postmoderni odjek rečenog nasleđa, pa nema veze što fali u ovom kratkom i nadasve preciznom izlaganju.
Ako imate bar 35-40 godina, svakako se sećate Steve Karapandže i njegove žlice Vegete…
Ršum mu tu dođe kao neko levo smetalo, ali sve mu je oprošteno jer goveđi repovi idu u red najukusnijeg mesa koje postoji – ako se spremi kako treba.
Aj’ pa prijatan ručak! 
…pogotovo kad nemaš drugog izbora.
Ко се сећа тржишта цигарета из седамдесетих, сетиће се и оне максиме:
ин вино веритас
им раух никотинарм
Но, тема није милде сорте, него вино. За разлику од већине самураја овде, нисам неки винџија, мада сам своје путовање кроз пића започео управо вином. Ваљда сам по том питању остао још увек на летовању, негде у Далмацији, са белим стоним право из флаше (ал’ у издању зем. задруге Вис), а за бело више ни немам друштва. Око мене сви канда преферирају (лалински: волиједу) та афричкоамеричка (српски: црна, енгрпски: црвена) вина.
За разлику од Ђолета Балашевића, који је у својим стиховима вазда тражио некакав спас (од чега то?), па и на дну чаше кад тема захтева, ја сам се након једног од недељних ручкова (који нам је пријатан пожелео утоваривач овдашњи) нешто загледао у остатак вина, обдушевио се бојом и…
(велика је овде)
…примакао светиљку за бицикл, уперио је и почео да шкљоцам. Рачунао сам да плавкасто светло ледовке, преламање са светлом жаруље изнад главе негде у стаклу, и боја самог вина морају нешто да потрефе. И није да сам незадовољан резултатом. Ово је, нехотице, испао један од оних трик снимака, где сви виде нешто што није на слици, а нико не погађа шта је то у ствари.
И сам сам се прешао! Вртели ми се снимци по екрану (подесио сам екраноспаситеља да их врти), наиђе ово и не препознам шта је, него се зачудим откуд ми ХАЛ… као што се прешло још неколико људи кад су ово видели.
Обрада? Ништа, само изрез. И, да, попио ово и сипао још.
…govorio je drug Virag svom pulenu, Jožefu Pelikanu. Život je niz otkrića koje nepobitno i neodložno treba saopštiti svetu.
Ne znam na čemu je, ali ‘oću i ja malo toga.
Ako ti smeta komentarisanje u pozadini, utišaj. Ali gledaj pažljivo. Pravi cirkus počinje na 1:16.
Bemti: mislio sam da sam sve video. A sad sam video orla kako pliva leptir-stilom.
E, svašta.
…onda mora da se zarati.
Sećate li se filma “Tri karte za Holivud“? Pst: zavirite ovde.
Ode Dennis Farina na Neko Bolje Mesto. I što bi on sam rekao: oh, fuck.
Farewell, maestro.
Honda je opet objavla najbolju reklamnu zavrzlamu. U slučaju da spadate u onu manjinu koja još nije videla to čudo, skrećem pažnju da vredi da utrošite dva minuta na ovo perfektno ludilo…
Savršenstvo. Opet savršenstvo.
Kasno sam saznao… Juče se navršilo 87 godina od rođenja Pavla Vujisića, jednog od najboljih glumaca koje je ovaj benasti narod ikad imao. Tim povodom, prisećamo se jednog pisma u kom objašnjava zašto je odbio nekog novinara koji je zatražio intervju.
Obratite pažnju na stihove pri kraju. To je Pajino delo.