Category: Linkovi

Kolekcije hiperveza ka raznim pametnim i manje pametnim sadržajima

Kako uspeti uprkos obrazovanju

Moram da vam skrenem pažnju, bitno je.

Nailazeći na zanimljiv skup članaka o obrazovanju u časopisu “Vreme”, Boris, stalni posetilac i budno oko Suštine pasijansa, poželeo je da priloži link ka PDF verziji na netu. Umesto da me isprovocira na novu temu, a ja za probleme u obrazovanju uvek imam sluha, Boris se setio jednog starog priloga u kome citiram Igora Rilla, glodura srpskog izdanja časopisa National Geographic.

Sadržaj tih članaka je suviše važan da bih ga prepustio vašoj (ponekad škrbavoj) pažnji u arhivi komentara u starim prilozima. Zato vam savetujem da ih pročitate. Sad. Odmah.

Evo linka: http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1077obr.pdf

Obrazovanje ili propast.. Hm... Obrazovanje? Propast? ILI?...

U šta se ovaj svet pretvorio, ovog časa bih mogao da opisujem isključivo primenom vaskolike palete termina iz srpskog mitološkog rečnika (kasnije je deo tog korpusa prenet u onaj patetični srpski poslovni rečnik, koji nije ni blizu primeren svakoj prilici). A nešto mi naspelo da danas budem pristojan; ‘beš mi sve ako znam koji mi je andrak.

Uzgred budi rečeno… Važi za Borisa, a važi i za druge: kad naletite na ovako važne teme, tresnite mi ličnu poruku na adresu koju znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info]. Zar mislite da ću ignorisati valjane predloge za prilog ili komentar? Dakako da neću.

…Uostalom, ja još trpim traume od one epizode koju sam opisao u komentaru na stari prilog.

(tnx Boris)

Google u slavu Borhesa

Pre tačno 112 godina, rođen je Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih književnika dvadesetog veka. U to ime, Google je obelodanio prikladni doodle.

Horhe Luis Borhes (1899 - 1986)

Borhes je jedan od mojih junaka literature. Što bi rekli, “drugovi Markes i Borkes” su među najzaslužnijim što sam osamdesete proveo čitajući mnogo dobrih knjiga. Čitao bih i danas sa istim žarom, ali još nisam dosegao sposobnost organizacije života. Ključ je, izgleda, u tome što sam tih godina živeo na belom hlebu, a danas moram da se borim. Ali, da ne skrećem pažnju na sebe i svoje probleme povodom čitanja…

Čita li te još iko, o Majstore od Reči? Znaju li ljudi išta od onog što si im pružio?Volite li Borhesa?

Pitanje, pretpostavljam, ima smisla postaviti samo onima koji nisu mnogo mlađi od mene ili onima koji su stariji. Generacija moje Ane možda i ne zna ko je Borhes. Ostao sam zapanjen: pogledajte koliko je bolno različit obim sadržaja članaka o Borhesu na engleskom i na srpskom. I zamislite se: zašto je to tako?…

Godine prolaze, a ja gledam kako ljubitelji dobre knjige u mladoj generaciji postaju retki kao pande. Ne vredi mi da kukam nad onim što država (ne) preduzima tim povodom, jer će se ispoljiti pojava šupljeg kao bitnog, trivijalnog kao misaonog i lažnog kao pravog. A to su mnogo veći problemi… Čak i u odnosu na činjenicu da danas čitaju samo oni koji ne moraju da brinu za svoju egzistenciju i koji, istovremeno, imaju kulturu težnje ka stalnim obrazovanjem. A takvih je ovde tako jebeno malo da mi uopšte nije jasno kako biblioteke uopšte opstaju. Verovatno po inerciji, božemesakloni.

Strip na samolepljivim ceduljama

Ovaj online strip je nastao sasvim slučajno. Razvio se neverovatno. Jedan je od najboljih satiričnih dnevnih serijala koje sam ikad video.

Savage ChickensViše ne znam kako sam naišao na strip Savage Chickens. Moguće je da sam našao link na nekom eklektičnom portalu ili sam negde našao unakrsnu vezu na sajtovima stripova koje već pratim. Tek – zarazio sam se momentalno.

Doug Savage je zanimljiv mladić koji nije hteo da se pomiri sa monotonim životom kancelarijskog pacova, sve sa migrenama kao glavnim začinom. Jednog dana je u afektu nacrtao karikaturu dva pileta na post-it cedulji – i tako je počelo.

Marketing ChickenTako se i nastavilo: najčešće na jednoj, a ponekad na nekoliko nastavljenih cedulja, autor beskompromisno opisuje savremeni svet oko sebe na način čija suptilnost je baš na pilećem nivou. Ta sirovost je očaravajuća: na kraju, kako autor sam kaže, ličnosti su se spontano razvile i postale arhetipovi raznih situacija modernog života. Tu se nalaze originalne ličnosti kao što su Marketing Chicken, Zombie Chicken, Poet Bot i Timmy Tofu, ali i belosvetski poznate face poput Sigmunda Frojda, Čaka Norisa i Mr T.-ja.

Nastavite sa čitanjem… “Strip na samolepljivim ceduljama”

Upoznajte kretena godine

Ovo je novi klip, ali je sve aktuelniji kako se Srbija, tobože, bliži EU.

Mogu ja ovo da komentarišem, ali to se kosi sa mojom na merom da as navedem da razmišljate svojom glavom.

 

A, šta? Nije vam jasno? Pa, biće vam jasno…

Do vraga i objašnjenja. Do vraga i novi oblici licemerja. Ako im se budem protivio, iskonstruisaće da podržavam one kretene sa zemunskog keja.

O, suncetiebemžareno.

Sutra poslednje sletanje spejs šatla

Budite svedok događaja ako možete: jedno poglavlje istorije osvajanja svemira se sutra završava.

Misija STS-135 se završava sutra, a time i čitave era programa Space Shuttle. Očekivano sletanje šatla Atlantis je u 5:56 ujutru po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD – u 11:56 po našem vremenu.

Slika je isečak sa sajta www.nasa.gov. Kliknite da biste se našli na stranici misije.

Video feed koji NASA obezbeđuje uobičajeno je dovoljan za sve zainteresovane. Pratio sam sletanje misije STS-134 (poslednji let šatla Endeavour) i stream je tekao bez ikakvih problema iako je na vezi jednog časa bilo preko 150.000 gledalaca.

Ne znam koliko ću biti opterećen poslom oko podneva, ali gledaću da ispratim direktan prenos ako to bude moguće. Da biste pratili dešavanja, najbolje je da otvorite matičnu stranicu NASA TV na adresi http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html i pratite program odatle.

(Via)

Prelistavam julski National Geographic

Ovaj broj meračim kao malo koji. Vrag će ga znati zašto je tako. Možda zato što zatičem manje kratkih priloga nego inače?…

National Geographic Srbija, jul 2011.Ponekad se desi da u novi broj zavirim na sajtu, jer tamo sadržaj bude osvežen dan-dva pre nego što se zgotovi distribucija za pretplatnike. Ispada da sam nestrpljiv i da me svrab obuzima od silnog iščekivanja. A onda, kad broj stigne…

Za ovih nedelju dana, koliko ima otkad je stigao, prelistao sam ga deset puta, a do sada pročitao samo jedan od glavnih priloga. Još sam sebi sada navalio neke knjige i pride neke priručnike, pa pravim metež koji mi možda i nije bio potreban… Ali čitanje mi jeste potrebno, jer mi nedostaje u meri kojom bih voleo sebe da počastim.

Ne znam koji mi đavo beše, može biti da je do ovog upravo oslabljenog talasa vrućine, jer ja toplo teže podnosim nego hladno…

Sjajan broj! Izvrsni prilozi, primamljive teme. A fotografije… Ne, drugari, taj film nećete gledati: umeo bih da napišem mnogo o tim fotkama. Mnogo, kažem. Toliko da ne biste imali strpljenja da pročitate sve… No, zna se ritam ovih prelistavanja. Samo da pustim Radio Paradise u pozadini. Idemo.

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam julski National Geographic”

Google u slavu hrama Vasilija Blaženog

Danas, na dan svetih apostola Petra i Pavla, navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog u Moskvi i Google to obeležava prikladnom sličicom na matičnoj strani pretrage.

Navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog

Dovoljno je da kliknete na doodle (ovde ili na sajtu) i dobićete brojne linkove, od kojih neki upućuju na razne zanimljive priče o ovom prekrasnom objektu. Izvesno već znate da se hram nalazi na Crvenom trgu u Moskvi, a nije teško pogoditi da je reč o jednom od najlepših pravoslavnih hramova na svetu.

Ova fotografija hrama Vasilija Blaženog je povezana direktno sa portala wikimedia.org - upotreba je dozvoljena pod GNU licencom.

Ali, možda niste znali da je Ivan Grozni, koji je naručio gradnju hrama, naložio da se graditeljima iskopaju oči kako ne bi ponovo napravili takvu lepotu. Možda niste znali ni to da je sam Staljin (koji se, inače, školovao za sveštenika u mladosti) u poslednji čas sprečio rušenje hrama — koji je smetao prolasku tenkova na redovnim paradama!…

Ispredaju se brojne priče i legende o ovoj crkvi, a većinu od njih nije moguće proveriti. Kako god: ova građevina je jedan od glavnih razloga što bih želeo da pohodim Rusiju (do sad nikad nisam bio tamo).

Prema današnjoj vesti na sajtu RTS koju sam upravo našao, zvona na hramu se danas nisu oglasila, jer je u Rusiji proglašen dan žalosti zbog izginulih u brodolomu na Volgi. Nisam znao za tu vest jer već danima nisam pratio vesti, zgađen talasom budalaština na domaćem terenu.

TEDx Belgrade

Beograđani, zavidim vam. Sutra se u vašem gradu održava direktni prenos dela konferencije TedGlobal 2011.

Ovaj tekst i logo prenosim doslovno, sa adrese .

[EDIT, septembar 2011: Adresa više nije aktivna…]

Šta je život? I kako možemo da živimo bolje? Od tajni bioloških procesa koji se dešavaju u našim telima do kulturnih predstava u našem društvu; od tehnologija i resursa koji život čine mogućim i lepšim do tema koje definišu našu humanost – ili joj prete: TEDGlobal 2011 će slaviti život u svim formama.

TED Global 2011 će se održati u periodu od 11. do 15 jula u Edinburgu u Škotskoj.

U galeriji O3one TEDxBelgrade će u sredu 13. jula direktno prenostiti sesije 4, 5, 6 i 7 TEDGlobal 2011 konferencije. Ulaz je slobodan.

Potvrdite svoje učešće na Facebook stranici ovog događaja.

Uzgred… Za ovo sam saznao prateći ovaj blog preko ovog portala. Bila bi i Suština pasijansa tamo, ali iz nekog razloga ovaj blog nije administratorima po volji, jer ni posle tri prijave nisu prihvatili moj blog na spisak. Pretpostavljam da je to zato što dva prethodna bloga koja sam vodio na Blogspotu nisu preživela, pa sad admini misle da neće preživeti ni ovaj. Pa, dobro, šta da se radi, to je njihovo pravo; ja svakako ne mogu da objašnjavam tim ljudima šta se sve promenilo u mom životu u poslednje vreme i zbog čega mi je Suština pasijansa toliko važna.

Uh. Upravo sam uhvatio sebe da lažem.

Mogu da im objasnim, ali ne želim. Prijavljivaću im blog svakih petnaest dana dok nekome od nas ne dosadi.

Portal 500px.com

Kad smo već sve na 500, da vam skrenem pažnju na foto portal za koji sam juče čuo. “E, ćuo! Hod’o!”, rekoh i priključih se…

Otvorio sam profil na 500px. Klikni ovde da vidiš više.

Na prvi pogled, 500px je just another photo portal, mesto kakvih ima 999 na Vebu. No, ima tu nekih zanimljivih pojedinosti. Jedna koja mi je privukla pažnju: postoji razuđen sistem RSS fidova koji se mogu dalje plasirati (fotke po grupama, favoriti, čak i pridruženi blog). A nešto još zanimljivije, o čemu nisam do sada razmišljao, ali nikad se ne zna: 500px je u partnerstvu sa photo stock portalom Fotomoto.com. Ovog puta nisam imao ideju da prodajem fotke (to je ozbiljan posao kome čovek mora pažljivo da se posveti), ali zašto da ne, neka stoji na stand by. A ako nešto i svirne, pa bože moj, neću se gaditi. Smile

Kako god, već sam zadovoljan time što postoji veoma udoban način za javno prezentovanje fotografija. A s obzirom na to da je mesto relativno novog datuma – i da je čak i Scott Kelby izjavio da mu je drago što se našao tamo – nisam se mnogo dvoumio, uključio sam se. To će biti mesto na koje ću izdvajati odabrane radove. Zasad samo kao prikaz portfolija, a jednom posle… Vidjet ćemo, što bi rekli slijepci.