Category: Internet
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Biblijsko crna
Kada je pre neko veče Efi skrenuo pažnju fejZbučne bratije na ovu izvedbu legendarne pesme, za koju inače nisam znao, milion mi se stvari skupilo u jednu tačku. I nisam znao kako će se završiti, osim da odmah moram da napišem nešto o tome. Hteo sam da zahvatim sve odjednom. A ne može se sve odjednom. Bar ne kad je reč o ovakvoj muzici.
Predlažem vam pažljivo i skoncentrisano slušanje, a potom da se latite istraživačke misije u svim smerovima koji vode od ovoga. I nemojte se začuditi kada utvrdite da tih smerova ima mnogo. U međuvremenu ću vam dati par putokaza, da vam ubrzam prve korake u potrazi.
Auh, jebote. 
Glugenije Svemogući: Dugo očekivani intervju
Najpre, velika prašina se digla. Onda su došli preko student-servisa, pa očistili tu prašinu. Onda su krenule glasine, od one najgore vrste, kao ono kad cela kafana ućuti kad uđete u nju, a svi gledaju u vas. Onda se, kao, malo smirilo, svi gledali svoja posla, pa se i ućutali. Izgledalo je kao da su zaboravili.
Ali nisu.
Kada smo započeli intervju sa Glugenijem Svemogućim, još je bila jesen. A onda, negde uoči Nove godine, Glugenije Svemogući je naprasno odlučio da povuče dugo vođeni intervju kada smo mu ga poslali na autorizaciju. Težak udarac, ali da je bio baš sasvim neočekivan, to ne bismo mogli reći. Jer znate, voditi bilo kakav razgovor – čestit, uljudan i dvosmeran – nije teško čak i kad ga vodite sa nekim namćorom, poput našeg Šefa ili Vana Morrisona. Intervju sa Glugenijem Svemogućim, međutim, zahteva strpljenje koje prevazilazi velemajstorski nivo dopisnog šaha: sve ide korak po korak, brižljivo se, danima, analizira svaka reč pre nego što se uputi sagovorniku, a onda se sve odjednom sruši nekim pacerskim potezom, odigranim možda iz besa ili iz nehata, možda zbog neke više sile, ko bi to znao. Bolno nepredvidljiv, izgubljen u svemiru, svakako nepodmitljiv, brutalno direktan kada uopšte poželi da vam se obrati, Glugenije Svemogući je nadaren da vas izbaci iz takta. Tražili smo mu sliku i poslao nam je fotografiju nekakve škrabotine. Šta je ovo, pitamo, a on nam veli: “Ako Pikaso, onda grafit; kao da jesam.” Kakvo pitanje, takav odgovor.
Zbog toga na činjenicu da smo uopšte uspeli da obavimo ceo intervju sa najmisterioznijim saradnikom Suštine pasijansa gledamo kao na više od uspeha. Čak, ovaj događaj se može smatrati i nekakvom prekretnicom. Međutim, upozoravamo vas da bi ovaj intervju trebalo da pročitate što pre, možda čak i da ga iskopirate na svoje računare. Elem, nismo hteli da pošaljemo konačnu verziju na autorizaciju, da ne bi ispalo ono što je već ispalo – da nam intervju postane neodobren u poslednjem času. Zato ćemo možda morati da menjamo sadržaj teksta, možda i više puta, dok Glugenije Svemogući ne odluči da je najzad dobar ili da ga možda treba izbrisati. Rizik je realan, a izbor je vaš. Izvolite.
Ah, da: poslednja napomena, dužni smo vam je. Prekjuče ste dobili ključ za čitanje izjava Glugenija Svemogućeg. Posle toga ste mogli da pomislite da je to samo maska, a da zapravo “čovek piše te nebuloze”, kao što je jedan Čitalac Između Redova U Pokušaju odlučio da je shvatio posle pola minuta čitanja. Nije takav slučaj. Tekstovi jesu polirani, ali to je učinjeno isključivo tako što je unutar teksta korišćen taster Delete, a jedino što je dopisivano ili menjano su znakovi interpunkcije i velika slova. Ništa više nije menjano u odnosu na matični tekst koji je izjavio Glugenije Svemogući.
Ako niste spremni da prihvatite ovu činjenicu, možda bi bilo bolje da se ne upuštate u čitanje sledećeg sadržaja. A ako vam je jasno da vas ovde niko ne laže, izvolite.
Nastavite sa čitanjem… “Glugenije Svemogući: Dugo očekivani intervju”
Poslednja velika predstava
Čovek koji je bio Umetnost je otišao na Neko Bolje Mesto da se pridruži Majoru Tomu, Zigiju Stardastu i Mršavom Belom Vojvodi.
In memoriam: David Bowie (1947-2016)
Ima već nekoliko dana, pitali smo se na Suštini pasijansa: kako, za boga miloga, da opišemo najnoviji rad Davida Bowiea? Jer, hteli smo to da učinimo, a nismo imali ključ. Bili smo svesni da nam informacije nedostaju, ali na to nismo gledali kao na prepreku, već kao na redovno stanje stvari: ko zna koliko puta se desilo da nas taj čovek zbuni°.
Ovo je bilo drugačije, ali nisam mogao da objasnim zašto je tako.
A sada znam… Ala nas je prevario.
2016: Smislite sami
Suština pasijansa ima za vas poslednju reč pre promene kalendarske celine. A pošto smo mi jevanđelisti postmodernog izraza, učinićemo to na način koji će vam sigurno privući pažnju.
Da ne bismo dvaput govorili, poslužićemo se funkcijom koja omogućava prenošenje sadržaja iz drugog izvora (što je takođe u skladu sa postmodernim shvatanjem interneta kao celine):
Pogled u nebo
I kao što me vrag navadi, ove nedelje vas upućujem na neka mesta na Mreži na kojima možete da odmarate oči i dušu gledajući fotografije vredne pažnje. Ovog puta, pogled u nebo u aranžmanu onih kojima gledanje u nebo predtavlja prvu stavku u opisu posla.
Iz plavetnila
Šetnja po omiljenim mestima na netu koja pohodim da bih naparavao oči i dušu doibrim fotografijama ne bi bio kompletan da ne pomenem mesto koje se implicitno smatra najvažnijim u foto-žurnalistici.
Veća fotografija je ovde.
Nije uprskano
Ove nedelje vas vodim po nekim zanimljivim mestima na kojima se neguje zanimljiva i kvalitetna fotografija. Danas vam predstavljam jedno krajnje neobično mesto: Unsplash.
Beži bre, sudija, da ne bih sad i tebe potkačio
I kao što rekoh, ove nedelje ću da vas provedem po nekim mestima koja pohodim da bih naparavao oči fotografijama.
Nastavite sa čitanjem… “Beži bre, sudija, da ne bih sad i tebe potkačio”
Publika posle koncerta u Osaki
Ove nedelje ću vas prošetati po nekim mestima na kojima često zavirujem u fotografije. Za početak, ujka Toni.
