Kao u stilu dobrih, starih sedamdesetih…
Tako je to u životu… stvari koje su nam vazda branili obično su one za koje treba živeti.
Category: Muzika
Muzika pokreće misao
Stižem u L.A.
Coming in from London from over the Pole
Flying in a big airliner
Chickens flying everywhere around the plane
Could we ever feel much finer?
Postoje dve pesme zbog kojih sam uporno pokušavao (i na kraju uspeo) da ubedim Nešu da mi proda legendarni trostruki album Woodstock (1970) za skupe pare (album tada još nije izašao kod nas). Jedna je, dakako, Cockerova obrada “With a Little Help from My Friends“. Druga je ova.
Sve ostalo sa legendarnog albuma sam pokupio tek sa ploče i natenane apsolvirao. No, o svemu ostalom nije reč danas. Sasvim slučajno birajući za danas sve neke teme o avionima (mada ništa nije slučajno: to je sinhronicitet), prisetio sam se ovog odličnog pesmičuljka, koji je bio na mom redovnom repertoaru u prošlom životu, u onom u kom sam svirao gitaru. E, pričica te pesme se dešava na aerodromu na kojem je nastala današnja fotka u podne. Eto, to je blesava veza za danas: a pogled u retrovizor mog iskustva ide do oznake kilometraže od 32-33 godine u prošlosti.
Pođite sa mnom
Ponekada zaista imam zadnje namere, ali nikako i nikada zle…
Možemo primetiti samo ono kretanje koje nam nedostaje, govorio je Galilej još onomad. Tako u našoj popodnevnoj muzici može primetiti nedostatak hiphopa. Jasno je da to nikoga ovde ne zabrinjava, pa ni mene. No, danas je u svakom smislu neobičan dan na Suštini pasijansa. Stoga evo Puff Daddya kako u svom maniru izvodi pesmu Kashmir dragog nam Led Zeppelina, a povodom nekadašnje svetske premijere filma Godzilla:
Političar
Ne, ne taj političar. Opustite se malo, pobogu.
U popodnevnim rock’n’roll pričama na Suštini pasijansa mogu da se prepoznaju neki obrasci, jer nama je zanimljivo da o njima pričamo. Jedan takav obrazac jesu saradnje čuvenih muzičara na sceni. Bilo da su spontane ili dugo planirane, mnoge takve kombinacije ostaju zabeležene kao svojevrsni spektakli. Pronaći ćete ih, recimo, ovde, ovde, ovde i ovde, pa onda ovde, ovde i ovde, te ovde, ovde i ovde, pa malo ovde i ovde, i to nije sve, a meni su bili i ostali najluđi dueti dvojice veoma posebnih koje možete čuti ovde. 
Shvatili ste: susreti majstora nisu retka stvar i najčešće se desi neki KVRC! koji ostaje upamćen… Ili ne. Ovo što ćemo danas čuti je itekako vredno pomena, ali mnogima od nas (čitaj: meni) nije bilo poznato donedavno. Slušaj! 
I’m a political man and I practice what I preach
So don’t deny me baby, not while you’re in my reach.
kič kao merilo karaktera
muči me gorušica.
toliko me muči gorušica da mi dođe da vrištim. ali ne smem da pustim glasa, jer je mnoge oko mene obuzela nekakva moda naopakog razumevanja stvari. meni je to jasno: što je manje razmišljanja, to je više nagona krda da oni koji misle budu proterani, jer njihovo mišljenje kvari spokoj drugima. što ono kažu: kada glavu ne popuniš znanjem, onda prazna mesta budu popunjena taštinom. a to znači da jednom iskazan stav koji nije posledica mišljenja ostaje zanavek, jer tašti ljudi nisu sposobni da priznaju grešku. najgore od svega: tašti ljudi su danas model i ideal deci oko nas. deca veruju baš njima, koji im daju zabavu i preporuku da imaju pravo na svaki stav, ma koliko glup on bio, a ne nama, koji zahtevamo od njih svakodnevni napor kritičkog mišljenja i trening mentalne kondicije koji će ih dovesti dotle da ljude, stvari i pojave umeju da vide pravim očima i nazivaju pravim imenima, stavljajući ih potom na mesto koje zaslužuju.
imam drastičan primer masovne histerije nedostatka zapažanja: znate li ko je andre rieu?
Nedeljno popodne
Kada se moj prijatelj preselio u Englesku, nije mi se javljao neko vreme. Normalno, zabrinuo sam se. A onda se iznenada pojavio na mojim vratima i počeo da mi prepričava utiske o svom novom životu:
– Baki, mislio sam da su Pajtonovci parodija. U stvarnom životu je mnogo gore.
Dalje ništa nisam pitao.
Nikada
(Love’s just a door that’s locked and there’s no key)
It never happens to me
Tako to biva kada me šef javno prozove. Nema tu više vrdanja dupetom & izgovaranja, odmah šiljim plajvaz i… uzimam tastaturu u ruke. 
Nemojte posle meni da se žalite da vam se pesma ne dopada. Ove sam se odmah setio jer je šefovski zahtev bio izričit – jednom hit i nikada više! 
Vremeplov
Come on and take a trip
In my Time Machine
Time Machine
You know what I mean
Šta mislite, koliko dugo sam se dvoumio da uskočim? 
Karta za Čikago
Eeee, kada bi meni neko dao kartu za Čikago, nikada do njega ne bih ni stigao. Garantujem, zaglavio bih, uzgred, u nekoj birtiji. Ne zbog pića, njega ima svuda, već zbog nekog od onih muzikanata na koje bih tamo nabasao. To su oni koji nikada neće snimiti ništa, iako to zaslužuju.
A i zašto bih uopšte išao u Čikago? Velegrad k’o velegrad, bio sam i u mnogo većim od njega. Na mesta po kojima bih voleo da pronjuškam, čak ni lokalci više ne zalaze. Kažu, opasno je…
Šta god to značilo, bolje da poslušamo šta lokalci pričaju. Valjda su u toku…
Diler
Jesam li već pominjao zašto sam prestao da sviram? Nisam? Nije to bilo samo zbog devojke sa kojom sam delio klupu na časovima solfeđa, pa sam mislio samo na to šta će se dešavati posle časa. Slušao sam i pogrešnu muziku. Ne u bukvalnom smislu pogrešnu, ona je bila zavodljiva koliko i grudi moje drugarice u mraku iza muzičke škole. Ali je išla mnogo dalje od prosvirivanja skala i klasičarskog repertoara.
Tako sam krenuo na trip koji i danas traje.