Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Informacije o radu Suštine pasijansa
A, pa dešava se. Znate kako je: jedan misli da će drugi, drugi misli da će onaj prvi, treći misli da ona dvojica misle… Sve u svemu, samurajska vikend-papazjanija… 
U znak izvinjenja ovisnicima o muzici za popodne, evo jednog filma za vas: saznajte i zapamtite zašto je važno biti Morrissey. 
E, tako. Pogledajte ovo, pa idite na spavanje. Bolje to nego da noćas čovite ispred televizora u pokušaju da prvi saznatge ko je dobio Oskara za šta. Kao da je to bitno. Niko od njih nije Morrissey.
Danas imamo dupli program u prilogu. Razlog je više nego valjan.
Više puta mi se desilo da sam ispušio za dobre koncerte. Neki su bili udaljeni samo nekoliko stotina metara od mene, ali zbog posla nisam mogao da odem. To su samo neke od čari pogrešno odabrane profesije. 
Moram da pomenem i blamažu na koncertu Jethro Tulla kada sam, verovatno jedini u sali, završio ispred pozornice u odelu, i to sa sve kravatom. Nije bio važan imidž, bitno je da sam ih gledao ponovo posle trideset godina. 
Nego… Već znate da se palim na egzotične lepotice. A ako još dobro pevaju, nema mi pomoći!
Krajem 2008, godine do mene je stigao album Lile Downs po imenu Shake Away (2008). Kako je otvorila usta i počela da peva, tako sam zanemeo. Nešto slično nisam čuo još od 
vremena Yme Sumac. Ako je Yma imala raspon glasa od četiri oktave, Lila je samo za neki ton slabija. A dodatno uzbuđenje izazivala je Lilina godina proizvodnje – ti modeli spadaju u moje omiljene jer su pouzdani i dobro se voze… 
Za koncert u Beogradu saznao sam sasvim slučajno, dva dana pre održavanja. Po svom dobrom običaju, domaći promoteri su zakazali. A to je već bila prilika da proverim da li su producenti na albumu koristili studijske zvrčke kako bi joj glas zvučao vanzemaljski.
I am not frightened of dying. Any time will do…
Ne, pobogu, nema ovde nikog sa suicidalnim razmišljanjima (osim ponekad, kad Šef podvikne zahtevajući da se požuri sa nekim pisanjem, ali to je tek onako, figurativno). Ideja je u tome da od života možemo, smemo i umemo da zatražimo i malo više. To podrazumeva nameru da pohađamo i neka druga mesta, nimalo virtuelna, već sasvim konkretna. Poželeli smo da usput skinemo sa sebe teret obaveze, jer obaveza je teška čak i kad se odnosi na nešto što volimo da radimo.
Elem, pauza: počev od ovog časa, pa tamo negde do iza pravoslavnog Božića, Suština pasijansa ulazi u režim pauze, a Sedam samuraja Skoja će se pojavljivati ovde možda, bez osobitog plana, što bi rekli – tek ako imamo šta da kažemo.
Srećna vam Nova, sve najbolje, dobar dan, laku noć, kako ste, dobro došli, živeli, odmah se vraćam, sredina napred, ft1p, gledaj šta ćeš, ko poklopa popu bob, na vr’ brda vrba mrda, ćao, sajonara, doviđenja i hvala na pažnji.
Prvo se zagledaš, pa pomisliš “krugovi”, pa se pojavi neki šahovski raspoloženi glavonja da ti objasni kako je tvoje poimanje prostora pogrešno i da je ovde reč o seriji pravih linija.
O čemu je reč? O ovome:
Danas je tačno 1111 dana od početka rada Suštine pasijansa… 
Postižemo nekako… 
Pomerite časovnike za jedan sat unapred, ako već niste.
Ala vreme leti!… Ala vreme zimi!… Proleće je, nekako, najlepše jer imamo utisak da lakše dišemo. Može biti, nije to samo utisak. Rođendan nam je.
Pre tačno tri godine, to jest 1096 dana, da ne kažem 26.304 sata iliti 1.578.240 minuta, Suština pasijansa je ugledala svetlost dana. U internetskim razmerama, to je već cela generacija. I za to vreme, desilo se mnogo toga. Ako smo već na brojevima, to je nešto preko 4.300 priloga i preko 4.600 komentara koje ste čitali tokom štogod stotina hiljada poseta. Bili smo uz vas novim prilozima svaki dan osim tri nedelje u avgustu 2013, kada smo morali da smirimo loptu da ne bismo ostali u sinkopi koja je, mukom redovnog života, predugo trajala.
Tokom te tri godine, ekipa Suštine pasijansa je narasla sa jednog ludaka na Sedam samuraja Skoja i jednog lajavog krelca, čak je i Glugenije Svemogući vodio glavnu reč a da nije hteo da se potpisuje, tražili smo i nalazili načine da vam nešto kažemo ili prećutimo, tražili smo i nalazili načine da vi nama nešto kažete ili prećutite, a uvek smo dosledno ostavljali stvari nedorečenim baš onoliko koliko je vlasno da vi sami budete koautor svakog priloga.
To nije malo.
Nastavite sa čitanjem… “Treto dne obeležavanija roždestva tvojego”
E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!
U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.
Živeli!
E, pa dragi moji, čestitam vam četirihiljaditi prilog na Suštini pasijansa!
Zanimljivosti radi, neka se primeti i to da Suština pasijansa postoji tačno 1002 dana, što je već štogod vredno podizanja nosa za barem nekoliko milimetara.
Ne znam koliko ćemo još dana raditi i koliko ćemo još priloga šušnuti na Suštinu pasijansa. Kako sad stvari stoje, nemamo nameru da se skoro zaustavimo. E, kad bismo još doživeli da nas hakuju i cenzurišu nam priloge, to bi bilo ono pravo…
