Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sedma umetnost će opstati. Uprkos Holivudu.
Stvar se zapetljava, i to opako.
Samo da vas podsetim: ovaj nastavak je radila druga ekipa nego prvi deo. Zato drugi glumac u ulozi taksiste. Pratite fabulu, to je bitno do na detalj.
A šta dalje, saznaćete sutra.
Uzgred, preporučujem gledanje u režimu punog ekrana i u HD varijanti. Izvinjavam se onima koji malo teže prate sadržaj na engleskom jeziku, no verujem da će i oni moći da se snađu relativno pristojno.
Ovog jutra započinjem jednu veoma posebnu seriju. Reč je o jednom projektu o kome ću pričati malo pomalo, da biste sve kockice mozaika sklopili tek na kraju serije, kroz nedelju dana. Važno je da gledate redom, da ne budete nestrpljivi, da se slobodno upustite u detalje i da uživate ako vam je po volji.
Za početak, samo nekoliko napomena.
…Tačnije, na Tenerifama. Učinite sebi uslugu i pokrenite ovo u režimu punog ekrana.
Brat moje kume živi na Tenerifama sa svojom porodicom. Trenutno je u Kikindi, moraću da mu pokažem ovaj klip i da ga pitam za te magle.
Kada sam imao sedam godina, sanjario sam da sam kapetan Kirk. Hteo sam da imam fejzer, ali nisam znao kako da dođem do nekog. I sad možete misliti mog iznenađenja, četrdeset i kusur godina kasnije, kad sam video ovo:
Sad budite slobodni da me zamislite kao ono dete na odeljenju igračaka koje se oklembesi o maminu ruku i neće da ide dalje, nego njavrče dok mu ne kupe šta on ‘oće.
Nema preteklih izgovora za ovog čoveka. On nogama napravi ono što drugi ne mogu rukama. I tako zarađuje svoj hleb.
Kad pomisliš da ti je teško, pomisli na to da je nekome sigurno još teže.
Još jedna varijacija Goldbergove mašine. Ovog puta, to je Melvin, mobilna verzija, mašina koja lepi markicu na dopisnicu.
Svakako vredno pažnje. Skidam kapu na strpljenju.
Danas je “Star Wars day”. Izgovorite na glas gornji naslov i biće vam jasno…
Moj prvi kontakt sa SW univerzumom nije bio film “Nova nada” (zvuči li vam čudno – niko koga poznajem nije ga zvao tako, već prosto “Ratovi zvezda”), niti “Imperija uzvraća udarac”, već strip napravljem po ovom drugom filmu. Izašao je u “Politikinom Zabavniku”, tradicionalno u sredini, crno-bela štampa.
Odmah iza je usledila distribucija po bioskopima – prošlo je više od 30 godina od tada, ali sećam se da je gužva bila tolika da drugari i ja nismo uspeli da dobijemo vezane karte, već smo sedeli na različitim krajevima sale. VHS u to vreme još uvek nije bio u ekspanziji te je trebalo da sačekam nekoliko godina da bih odgledao prvi film iz originalne trilogije – mislim da sam čak pogledao i “Povratak Džedaja” pre njega. Ne znam tačan razlog zašto sam inicijalno propustio da pogledam prvi deo u bioskopu, ali ako je premijera u ovim krajevima bila ne mnogo posle one svetske, verovatno je uzrok ležao u činjenici da sam tad imao 6 godina.
A onda su došle devedesete, i Lukas je počeo da divlja.
Ovaj mačak je suočen sa mnogim iskušenjima svakodnevnog života. Glavno iskušenje koje je bilo pred njim beše potreba da razume zašto su neke stvari drugačije nego što bi bile kad bi on sam postavljao pravila.
Postoji još veći problem. Možeš prepoznati, pa i naučiti. Pitanje je šta ćeš preduzeti. Pitanje je u šta ćeš poverovati. Imaš još dva dana da doneseš odluku.
Pre nego što izađete na biralište, zapitajte se da li bi onaj koga birate učinio tako kako je učinio ovaj mališa.
Postoje čelnici. Postoje predvodnici. Prvih na svakom uglu. Drugih ni za lek.
Umete li da prepoznate ključni sekund? Oklevate li? Ili možda jurite preko svake nade?
Ne znate šta može da bude, zar ne?
Možete se kajati što ste probali ili što niste. Više se kaju oni što nisu probali ništa.