Umetnost i zabava – Page 114 – Suština pasijansa™

Kolakovski – Ključ nebeski (uvod i lekcija 1)

Svojevremeno sam gostujući na jednoj TV stanici izjavio kako smatram greškom uvođenje veronauke u škole. Stoga sam odlučio, ohrabren poslovicom, da kad već ne mogu da pobedim, bolje da se pridružim.

Dobrodošli. Ovde ćemo naučiti svašta i koješta. Program je jednostavan, lekcije su lake, nema kontrolnih zadataka ni drugih vidova provere znanja. Računam na vašu savest i želju da savladate gradivo, ionako ste dobrovoljno ovde. Jedini predavač na ovom kursu biće nedavno preminuli Lešek Kolakovski, a preporučena literatura njegova knjiga “Ključ nebeski”
(u prevodu Petra Vujičića). Da počnemo.

Poučne priče iz biblijske povesnice,
saveta i opomene radi sakupljene

Lekcija I
Bog ili Suprotnost između motiva i posledica dela

Nastavite sa čitanjem… “Kolakovski – Ključ nebeski (uvod i lekcija 1)”

Jan je u škripcu

Što više stvaraš manje slobode imaš, reče jednom Pekić.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink rešio da bude matičar. Miran, pouzdan posao. Ljudi se uvek venčavaju, sad ima i više posla kako se broj kombinacija povećao, razmišlja. „Najvažnija stvar za dobrog matičara je lep potpis“, kaže šef matičara. „Da vidimo vaš“. Potpiše se Jan Vennegoor of Hesselink. „Au, monumentalno! Primljeni ste!“ Bolno, ali sjajno, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink. Nekoliko dana kasnije, dolazi raspamećeni otac. „Dobar dan! Ja sam srećni otac, dolazim da prijavim decu! Žena mi rodila šestorke!“ Sjajno, ali bolno, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, i uz osmeh, na čemu posebno insistira uvek zabrinuta javnost, stisnu zube.

Godina prođe, dan nikad

Juče je predstavljena knjiga Žarka Lauševića, autobiografska ispovest o životu koji to nije. To je potresna epizoda sveta oko nas koja pokazuje koliko smo nezreli.

A sve ostalo neka kaže on.

Koja bi to kazna bila veća od one koju je taj tužni čovek sam sebi odredio?

(Mene) Laura neće

Hmmmm… Da li su Pol i Džon imali ovakve kreativne trenutke?

Troslovni je preko kursorskih tastera motao pesmu tamo-amo, a Gremlin je čitao tekst pesme sa ekrana.

T: Vidiš tu već imam problem. On kaže nešto mićedi perke i tu mi legne “te sad veš perem”, ali se ne rimuje sa “neće da mi da”…

G: Pa, zameni. Stavi prvo “te sad veš perem”, pa onda “te boli glava”.

T: Da, da, da. Odlično (cut&paste). ‘Ajmo dalje. Fiata… pasata… doooobro.

Nastavite sa čitanjem… “(Mene) Laura neće”

Google u slavu Marka Tvena

Na današnji dan pre 176 godina, rođen je veliki američki pisac koji se potpisivao imenom Mark Twain. Google je u to ime lansirao jednostavan, ali lep doodle.

Samuel Langhorne Clemens (alias Mark Twain) rođen je 30. novembra 1835. godine u američkoj saveznoj državi Misuri. Odrastao je u ruralnoj sredini pokraj reke Misisipi, što je ostavilo trajni trag u njemu i što je ovekovečio u svojim delima.

A dela? svi znamo za “Avanture Toma Sojera” i nastavak zasnovan na epizodnom liku iz prvog romana, “Avanture Haklberija Fina“. Ovi avanturistički romani za decu su remek-dela svetske literature: da je napisao samo te dve knjige, Mark Tven bi opet zaslužio sve počasti.

Mark Tven (1835 - 1910) Ipak, moj favorit među jedine tri Tvenove knjige koje sam pročitao je “Jenki iz Konektikata na dvoru kralja Artura” (ono “iz Konektikata” obično zaboravljamo zbog uobičajenog prevoda naslova igranog filma). Ovo blesavo delo iz današnje perspektive deluje malčice naivno – ali takav osećaj bude mnoga dela koja su preteča realne naučne fantastike. Kad kažem “realna naučna fantastika“, onda se trudim da ukažem na razliku u odnosu na “običnu” fantastiku. Naučno utemeljenje svih uobičajenih teza (osim nejasno izvedenog putovanja kroz vreme) predstavlja prioritetnu karakteristiku žanra. Taj pristup je poštovan u ovoj knjizi, čega nije bilo mnogo u literaturi tog vremena (Vels i Vern uglavnom pokrivaju naše znanje o žanru tog doba). A fabula, koja je u suštini jedna vrsna satirična kritika tadašnjeg modernog društva, jedna je od najveštijih priča ikada sazdanih nad klasičnim legendama.

Mark Tven je stekao veliku svetsku slavu za života. No, nije se baš proslavio kao preduzimač iako je pokušavao, pa je na lošim investicijama izgubio značajan deo novca koji je zaradio.

Ostade zabeleženo da su Mark Tven i Nikola Tesla bili bliski i dugogodišnji prijatelji.

Poznato je i to da je u vreme njegovog rođenja pored Zemlje prolazila Halejeva kometa. Sam je predvideo da će i otići za njom, kad ponovo dođe. Tako je i bilo: umro je 21. aprila 1910, samo jedan dan nakon što je Halejeva kometa bila najbliže Zemlji u tadašnjem prolazu.

Pohvala jeziku

Roditelji su nas naučili da započete poslove završavamo. Ali, život nam stalno pokazuje da to pravilo ima izuzetaka. Možemo li da naučimo da ih (na vreme) prepoznamo?

Katastrofa našeg obrazovnog sistema uokvirena je činjenicom da će ocena iz bilo kog predmeta uvek biti direktno izobličena ocenom iz matematike (u moju stručnost da na ovu temu govorim nemajte sumnji, jer sam jedan od retkih zverova koji je bio u zoni pozitivnih mutacija). Sve druge predmete, na ovaj ili onaj način, pokušava naše školstvo matematizirati. Utehe nema u činjenici da nismo jedini: scena iz filma Društvo mrtvih pesnika, u kojoj profesor Kiting viltmanovski cepa matematizirani Uvod u Poeziju, govori o tuđim stranputicama. Hemija Varijetet Homo Sapiensa u potrazi za zdravim razumom u osećajnosti: profesor Kiting ima jednačine koje valja izjednačiti; istorija ima datume, količine armija i vrsta naoružanja; geografija statističke podatke o natalitetu i mortalitetu, količinama uranijuma (Kongo!) ili molibdena (Mačkatica kod Surdulice!); a da li veronaučnici još uvek prebrojavaju anđele na vrhu igle ne bih znao.

A suština katastrofe potiče iz suštine matematike, jer matematika nije nauka, ona je potpuno veštački artifakt, alat nauke zasnovan na nekoliko dogovorenih premisa, iz kojih slede konsekvence koje se ne mogu ni tačnim ni netačnim pokazati (za detaljnije upoznavanje sa situacijom, ako baš morate, pogledajte ovde). Dobar matematičar je, dakle, prividno vešt mađioničar, sa tom razlikom što matematičar, pored toga što možda vara druge, možda vara i sebe. Zato nikada neće doći trenutak da profesor matematike kaže koju neafirmativnu reč o predmetu, da ukaže na loše, da govori o pogrešnom, jer to nije moguće, niko o istinitosti matematike ništa ne zna, niti može znati. Matematika je čardak ni na nebu ni na zemlji, što je strašna tajna koju esnaf krije komprimovanu u simboličke oznake parajezika. Dugoročno usporenje rasta fizike, koje nastupa posle eksplozivne Ajnštajnove faze, upravo potiče iz činjenice da su se fizičari uhvatili u koštac sa tajnama koje se moraju matematički opisivati (to jest nagađati), jer je tek ovih dana tehnološki razvoj omogućio eksperimentalne provere.

Ako nikada niste ostali bez teksta, sada je šansa!

Nastavite sa čitanjem… “Pohvala jeziku”

Jan je zabezeknut

Puno je toga i rečeno i napisano o bliskosti genijalnosti i ludila. Ali posledice sindroma briselske dosade svi ćemo tek iskusiti.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink igra utakmicu života. Godina je 2022, finale je svetskog prvenstva u fudbalu, igraju se produžeci. Vremenski uslovi veoma teški, 39,99 stepeni Celzijusa u hladu Košutnjaka. Baš je vruće, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Kad se podvuče crta, mi smo potrošna roba, pajaci na žici za uveseljavanje lobotomiranih turista sa kakvog rimskog trga. Možda je bilo bolje da sam doživeo tešku povredu; možda je bolje pasti na zemlju i umreti kao Fidipid, ne čekajući da vreme potre smisao nadljudskog napora. A možda sam prosto mator za sve ovo. Hej, otkud kiša. „…Evropske unije?“ čuje se glas fizioterapeuta holandske reprezentacije. „A?“ „Jane Vennegoore of Hesselinke, molim te, odgovori! Da li si građanin Evropske unije?“ Jan Vennegoor of Hesselink otvara oči. Sunce i dalje prži, fizioterapeut zabrinuto gleda Jana Vennegoora of Hesselinka koji leži na travi, i oprezno ga prska tečnošću bez boje, mirisa i ukusa iz neobeležene boce. „Šta… se zbiva?“ „Onesvestio si se. Mogu da ti pomognem, ali mi treba ključna informacija: da li si građanin Evropske unije?“ „Oh… Jesam“ „Joj, nije dobro. Pazi ovako: ti si dehidrirao. Imam ovde jednu tečnost koju mogu da ti dam, koja će ti pomoći. Ti znaš da se ova utakmica prenosi svuda u svetu, pa i u Evropskoj uniji. Svaka kuća na Kanarskim ostrvima, svaki pab u Engleskoj, svaka kvrga poslednjeg norveškog fjorda, svi gledaju. Međutim, propisi Evropske unije ne dozvoljaju da se ta tečnost reklamira kao sredstvo protiv dehidratacije. I zato ne smem da ti dam ovu tečnost, ako ne potpišeš da nikada nikome nećeš reći da je ovo što ću ti dati obična voda, aqua vulgaris, H₂0. Razumeš?“ „Ne razumem“, rekao je Jan Vennegoor of Hesselink; a možda i Zaista ne razumem, pomislio je Jan Vennegoor of Hesselink. U svakom slučaju Spavaj, zatutnjao je spasonosni mrak, koji navali na Jana Vennegoora of Hesselinka kao guščiji jorgan zagrejan vrelom ciglom na pospanu decu u ledenoj banatskoj noći.

Kako je pravljen film “The Shining”

“Isijavanje” nije dobar prevod. Igra reči je takva da ne mogu brzo da korigujem značenje i zato namerno neću da prevodim ime filma.

Ovaj čovek nije stvarao fanove, nego poštovaoce. Pitanje na koje niko od nas neće moći da odgovori: koji je najbolji film Stenlija Kjubrika? Kako me sustižu godine, to sve bolje razumem da su takva pitanja oksimoron. Beznačajna su po svojoj prirodi samim tim što reditelj kakav je bio Kjubrik nije pravio uporedive filmove. Uostalom, slobodni ste da pokušate: preberite po opusu velikog reditelja i nasumice izaberite bilo koja dva filma, pod uslovom da ste ih gledali, a zatim budite slobodni da nađete paralele (lele, lele Smile with tongue out ).

I, šta velite?

Paths of Glory i Dr Strangelove? Nerd smile Spartacus i Full Metal Jacket? Just kidding Barry Lindon i Eyes Wide Shut? Disappointed smile Lolita i A Clockwork Orange? Vampire bat 2001: A Space Oddyssey i The Shining?… Confused smile

Ne ide. Prosto i jednostavno: ne ide.

Nastavite sa čitanjem… “Kako je pravljen film “The Shining””

Džon i Pol

Troslovni je bio glavni u kraju. A onda se pojavio Gremlin.

Troslovni je znao da “biti mangup” ne znači ići uvek glavom kroz zid. Znao je na skoro svakom zidu da nađe vrata, a i lepu reč da se ista otvore.

Plav kao Bred, visok taman koliko treba, građen idealno za tu visinu. Grub u licu, ali u isto vreme i lep. Onako muški.

Čak i da nije svirao gitaru – a svirao je dobro – malo koja curica u kraju bi mogla da mu odoli.

Troslovni je bio predmet obožavanja i idol mladim tinejdžerima. Troslovni je bio predmet zavisti kod ovih drugih, starijih tinejdžera. Troslovni je bio glavni u kraju.

A onda se doselio Gremlin.

Nastavite sa čitanjem… “Džon i Pol”

In memoriam: Ivo Eterović (1935 – 2011)

Saznao sam tek dva dana kasnije.

eterovicphoto Ivo Eterović, majstor fotografije, preminuo je u Beogradu u četvrtak, 24. novembra. Vest je objavljena tek u petak, 25. novembra, a do mene je stigla danas.

Baš da ne prepričavam ono što imate u svim vestima. Upamtiću ga kao jedno od prvih velikih imena fotografije u počivšoj Jugoslaviji; za njega sam znao pre nego što sam znao za Tomu Peterneka ili Vicana Vicanovića. I to nije bilo zato što je Eterović bio “lični fotograf” Tita i Jovanke, nego kroz maglu pamtim jedan intervju sa njim u foto-odeljku “Tehničkih novina” negde u vreme kad sam bio osnovac, beše to u drugoj polovini sedamdesetih… Ako to uzmem kao neko merilo, onda je Ivo Eterović bio prvi fotograf od koga sam ikada “kupio” neki trik. U tom razgovoru je objasnio da klasične fluorescentne svetiljke lažu svetlomer i da je potrebno otvoriti blendu za broj više, ponekad čak i za dva broja. To sam upamtio zauvek, pa i koristio; bio je u pravu.

Ivo Eterović (1935 - 2011)

Umetnik je ostavio za sobom dvadesetak monografija, od kojih je čak sedam o Beogradu. Rodom Splićanin, oduvek je isticao da obožava Beograd, u kome je živeo od 1959. godine do smrti. Video sam samo jednu od tih monografija, ali i nju površno i ne sećam se naslova; bila je starijeg datuma.

Slava majstoru.