Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Čist ginekološki fenomen: Kad državu siluju, pukne joj himna.
Nema dana,
da ne popije litru domaće
(brlja na veresiju, do plaće
koja zamalo pa sad će).
Nema dana,
kad ne proba paštetu
koja škodi i paščetu.
Nema dana više
da ne diše kubni metar sulfur peroksida.
Nema dana
da ne bi ranâ od kamdžije stida.
Nema dana
da ne popuši kesu duvana
(krdža, brale, spopadaju bale!)
Bio je lep letnji dan, kasno popodne, pastorala. A onda je sve otišlo k vragu jednim sletanjem koje nije režirano u Holivudu, tako da se nije desilo ni u jednom svetskom (poželjno američkom) gradu velikom barem dva miliona stanovnika, već u nekoj pripizdini, u kukuruzištu.
Razvuci-der preko celog ekrana: ovi momci imaju dobru ideju kako se dizajnira slika u animiranom filmu.
Nakon gledanja sledećeg video-klipa, vrlo je verovatno da će se među čitaocima Suštine pasijansa naći i oni koji misle da su dovedeni u zabludu ovim naslovom. Međutim…
Celog života čuvam mogućnost da osetim strahopoštovanje prema ljudskim sposobnostima koje nemam. Evo baš je u subotu poljski fudbaler Levandovski dao gol onako kako nikada nisam umeo. A jedna od glavnim stvari za koje sam oduvek imao dve leve ruke jeste crtanje. Zato svaki put ostajem zapanjen kada vidim crtačku rutinu, posebno kada se radi o tehnici koja koristi pravila anamorfoze, što je bezobrazluk po sebi. Recimo:
Spektakularno.
Moglo je to bolje. Ustavnu povelju kao da su pisali uz vjetar.
Marka sportske opreme za disciplinu pretrčavanja iz urušenih partija u profitabilnije. Adiodaso oprema je udobna, lagana, preporođuje. Bio je i jedan ovakav slučaj: čovek koji se iz Instituta nuklearnih nauka u Vinči vinuo u nebesa meditativnih visokoletača, na brzaka je oblačio Adiodaso opremu i srušio se iz patriotskih visina u – Novu saveznu narodnu skupštinu! Udes je preživeo, za razliku od nekoliko zgranutih građana.
Ne znam ko je rekao, jer svi ponavljaju, da reč seče kao mač. Posle se iznosi da je progovorena u afektu, pa zvuči kao izvinjenje i ništa više. Na glasu je i efektna reč, koja pogađa u srce problema, sa minimumom glasova. Ali, to samo znači da efektne reči mogu – da rane u srce kao koplje. Sa odsečenom glavom, ili probodenim srcem, svejedno je. Hajdemo da uvedemo aefektnu reč. To je efektna reč rečena u afektu, a koja je ubila čoveka. Nabijanje čoveka na reč. Zgodno je i za epitafe: ubi ga aefektna reč.
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Što je tražio to je i dobio: sad je pljunuti patriota.
Bože mili uda velikoga!
Koji šćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne:Tradiciju gizdavu gospođu;
Istoriju staru al držeću;
I Prosvetu damu od manira;
I Kulturu maloletnu curu.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (I): POČESTO DUNE KABADAHIJI”
Znate li šta je ovo?
Amerika, pa to ti je. Kod njih sve mimo sveta, pa onda bude i različito. Fudbal se kod njih igra rukom, kod nas nogom. Kod njih, nemate kud nego da prijavite porez prvog dana kad zaradite neki novac, ali zato svakog petka uveče – pravac kuglana. A tamo: deset kugli umesto devet. I onda, umesto takmičara, zateknete cirkusanta. Pazi sad.
A, šta tu ima da se priča. Narator ovog filma je moj novi heroj… 
Taman smo pomislili da je sav onaj veliki trud ekipe Monty Python’s Flying Circus bio uzaludan, kad se pokazalo da ipak ima onih koji vuku civilizaciju u pravom smeru. A ko bi drugi, nego blesavi Norvežani. Pazi sad.
Ima tu problema, a oni se iskazuju u sledećem:
Nastavite sa čitanjem… “Ispostava ministarstva blesavog hodanja u Norveškoj”