Naučite nešto korisno. Valjaće vam.
Nije da nije, ovo su naučili od Kineza.
Category: Umetnost i zabava
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Kraj "Procesa"
Je li to jedan čovek? Jesu li to svi? Ima li još pomoći?
Danas se navršava 130 godina od rođenja Franca Kafke (1883 – 1924), jednog od najvećih književnika dvadesetog veka, čoveka koji je razumeo strahotu represije društva nad pojedincem i koji ju je opisao bolje nego što je to ikome drugom uspelo.
U slavu velikog pisca, prisećamo se kraja njegovog najpoznatijeg romana. “Proces” je nedovršeni roman, jedno od Kafkinih dela koja su objavljena zahvaljujući odluci Maksa Broda da ne ispuni amanet svog prijatelja: odbio je da spali Kafkine rukopise, nego ih je objavio.
Šest meseci pre Montija Pajtona
Evo kako je to radio Timoti Džon Bajford šest meseci pre ekipe “Montija Pajtona” i sedam godina pre “Nevena”:
Genije. Ništa drugo nego – genije.
Uhvatiti muvu u letu
Fotografija je rezultat trenutka uhvaćenog u večnost, ponekad na incidentni način, kao predmet slučajnosti… Ali – stani malo: da li je baš tako? Možda se u fotografiji nalazi i malo veći zalog? Budete li pažljivi u tumačenju priče o šest fantastičnih fotografija, shvatićete da ima ljudi koji su spremni da idu do kraja (svakog kraja) za jednu fotografiju.
Nema! Juče ste dobili dva klipa!
Jebigica kao načelo
Nije čoveku lako da se svaki dan bori da preživi, jebiga…
Jedino ti novinari, jebiga, stalno nešto zanovetaju. Pa mislim, jebiga.
(tnx Tibi via FB)
Samo su ga zamenili u porodilištu
Da zastanemo na časak. Da udahnemo gutljaj vazduha i da zarobimo krišku neba u oku.
A šta tu ima da se priča. Ili osetiš odmah ili ne osetiš nikad.
Šta to nije u redu sa Supermenom?
Pre nekih mesec dana osvrnuli smo se na najsvetlije momente televizijske serije iz 50-ih, “Adventures of Superman“. Mojoj generaciji, odrasloj na filmovima o Supermenu s kraja 70-ih i tokom 80-ih ovo može da izgleda naivno, ali nismo znali šta će nas tek dočekati:
Ovo su gluposti iz onog prethodnog fijaska od filma. Gledao sam večeras ovaj novi. Ako niko uskoro ne napravi spisak budalaština iz njega, evo ja ću…
Ekonomična poezija
Znate li koja je najkraća pesma na svetu?
Писаћка са тридесет свећица
На оближњој дописној листи осване овакав дијалог:
| пошто је ове године јубилеј Спектрума
Da jebote, manje od dva meseca do tridesetogodišnjice nabavke prvog nam kućnog računara 🙂
А газда од блога (фр. l’blogue), притиснут приликама, нема куд него ме задужи, без камате, да опишем случај.
За куповину кућне рачунаљке (у потоњем децином речнику се то звало писаћка, не оно што сте мислили него деминутив од писаће машине) сам се загрејао годину унапред, кад је у Старту изашао чланак о зе иксу 81. Онда сам нешто причао са једним старијим колегом, и он ме одговорио од тога, рече изашао је нови, много бољи, Спектрум, има чак 48 кила меморије и ради у боји!
Набавка је потрајала неколико месеци. Као млад професор, са скоро две године стажа, тада сам могао да скуцкам тих 280 марака (што изађе не много више од званичних 125 фунти), али није био проблем у парама него у дотуру. Након неколико одлагања и грижења ноктију, Спектрум је коначно стигао, ваљда на данашњи дан (еј, меморијо, издаде!) те 1983. Наводно га је пазарио неки нашијенац у неком крају Лондона где само Ирци смеју да зађу, а прошверцовала га нека турбо фолк певаљка (удата у Бугарској па се као враћа кући и увози сву силу појачала и звучника и, хм, “друге опреме” сакривене у звучнику). СФРЈ је волела да разрезује сумануте царине на сву могућу техничку робу, али је још више волела да јој се гастарбајтери враћају. Резервна варијанта би ишла, да ово није упалило, преко жене неког источноевропског амбасадора, како ми рече колега који је посредовао.
Nastavite sa čitanjem… “Писаћка са тридесет свећица”